Izvor: B92, 15.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogićević pobednik u Valjevu
Na četvrtom atletskom "Memorijalu generala Svetomira Đukića", koji je održan u Valjevu, učestvovalo je oko 500 takmičara u svim uzrasnim kategorijama, od pionira do veterana, u muškoj i ženskoj konkurenciji.
U trci dana, na stazi Valjevo - selo Jovanja - Valjevo, dugoj 10,5 kilometara, pobedio je senior Dejan Bogićević (Jagodina), ispred Milovana Trumbulovića (Surčin) i Željka Čelikovića (Užice).
Kao mlad oficir u Valjevu, Svetomir Đukić (1882-1960) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je na toj stazi, 28. oktobra 1906, organizovao prvu pešačku (atletsku) trku u Srbiji, što je i početak olimpizma u modernoj Srbiji.
U ženskoj konkurenciji najbolje su bile Valjevke, Ana Subotić kod seniorki i Tamara Marković kod juniorki. Subotićeva je pobedila reprezentativku Sanju Stolić iz Požarevca.
Najbržim vojnicima Vojske SCG, koji su trčali u čizmama i uniformama, Žarku Nikoliću, Slavku Jovanoviću i Dejanu Drači medalje je uručio sin generala Đukića, dr Dušan Đukić.
Najbrži policajac bio je Dejan Ilić iz Novog Sada, drugo mesto osvojio je Jelenko Ćorović iz Raške, dok se dosadašnji dvosturki pobednik Vidan Krstić iz Valjeva okitio bronzom.
Sandra Radojević iz Valjeva najuspešnija je policajka (pripadnica MUP Srbije).
Organizatori manifestacije bili su Skupština opštine (SO) Valjevo i Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore (OK SCG) obezbedili su nagrade za najbolje, a promoter trke bila je nekadašnja šampionka Vera Nikolić.
Svetomir Đukić je bio jedan od osnivača Srpskog olimpijskog kluba 1910, potom i Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (JOK), a od 1948. godine bio je i član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i bliski saradnik tadašnjeg predsednika MOK Pjera de Kubertena.
Naše olimpijce predvodio je na najvećim skupovima sportista u Stokholmu, Anversu, Parizu, Amsterdamu, Parizu i Berlinu, od 1912. do 1936. godine. Bio je svestrani sportista - atletičar, mačevalac, plivač, veslač, biciklista, a bavio se i konjičkim sportom.
Umro je 1960, u Duizburgu (Nemačka), u izgnanstvu, a njegovi posmrtni ostaci preneti su 2002. godine u rodnu Ražanu kod Kosjerića.
