Izvor: Politika, 06.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biću predsednik Uefe
To je moj sportski cilj, kaže prvi čovek Fudbalskog saveza Srbije uz priče o svom "drugom ocu" Iliji Petkoviću, Klementeu, igračima i novcu u državnom timu...
INTERVJU
Žeđ za znanjem, odgovornost u svakom poslu, bezgranična upornost... Ovo su samo neke od osobina koje poseduje Zvezdan Terzić (40), magistar ekonomije i predsednik Fudbalskog saveza Srbije... I kao istaknuti igrač OFK Beograda Terzić je na svakom koraku dokazivao odlike vođe. Od jedanaest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sezona, koliko je nosio dres ove ekipe, osam godina je bio kapiten tima...
A kad se njegov klub našao u teškoj stuaciji Terzić je, na poziv iz Beograda, posle samo godinu dana igranja u Grčkoj, za Kastoriju, prekinuo trogodišnji ugovor i vratio se na Karaburmu da bi preuzeo ulogu direktora. Imao je tada samo 31 godinu...
Početkom prošle godine Zvezdan Terzić je izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, ali ni tada, kao vođa republičkog saveza, ni sad, kad Srbija ima sve odlike države, kad su njegove fudbalske obaveze mnogo veće i odgovornije, on nije napustio OFK Beograd. Uvek je na raspolaganju svom klubu. Može se čak reći i noću, jer ima stan ispod severne tribine stadiona.
• Gde ste se upoznali sa fudbalskom igrom?
– Bilo je to u Bačkoj Topoli pre tridesetak godina gde smo se preselili iz mog rodnog Vrbasa. Prve fudbalske korake načinio sam u ekipi AIK-a. Posle toga došao sam u OFK Beograd, u moju "drugu kuću". Tu sam upoznao i suprugu Svetlanu koja je na Karaburmi trenirala atletiku... Oboje smo i sad verni svojim životnim opredeljenjima u svakom smislu te reči, pa i sportski. Svetlana je direktor atletske ekipe u našem klubu. Na Karaburmi rastu i naša deca: Fudbaler Kostadin (14), džudista Nikša (12) i atletičarka, pa odbojkašica Maša (10).
• Kako ste uskladili igru i školovanje?
– Prve tri godine na Eekonomskom fakultetu u Beogradu završio sam u roku, a posle toga sam, zbog fudbalskih obaveza, malo proredio odlazak na fakultet. Ipak, imao sam sreću da je tu bila jedna gospođa, koje me simpatisala, i koja me bukvalno naterala da učim. Jer, bilo je najava da će se izmeniti neki programi rada na fakultetu, pa sam od februara do oktobra 1994. morao da položim trinaest ispita. Učinio sam to. Iste godine sam diplomirao.
• Predsednik FS Srbije je volonter, od čega živite?
– Radim u očevoj firmi koja se bavi građevinom. Ova firma manje gradi, a više se bavi posredovanjem u spajanju bogatih investitora iz inostranstva i domaćih preduzeća. Mi radimo, pre svega, sa Nemcima. Pravimo ozbiljne, velike projekte u kojima učestvuju nemački investicioni fondovi koji planiraju da na srpsko tržište uđu na velika vrata.
• Da li ćete,ipak, biti profesionalni predsednik?
– Mislim da bi to trebalo da se dogodi već krajem godine kad će se održati Skupština FSS. Evo, sad, kad je kod mene bio selektor Klemente, začudio se što nisam profesionalac, jer on dolazi iz zemlje u kojoj je, na primer, Anhel Viljar već šesnaest godina profesionalni predsednik FS Španije... Istina je da na ovom poslu ozbiljni ljudi moraju da provode i dvanaest sati, pa i više dnevno - u interesu fudbala...
• Šta je vaš životni cilj?
– Deo cilja sam ostavario. Radim ono što obožavam. U fudbalu sam ceo život. I tu ću ostati. A moj lični cilj je da, jednoga dana, budem predsednik Evropske fudbalske federacije (Uefe). Možda to zvuči neskromno, ali ja ću učinite sve da ostvarim taj cilj. Već sam načinio prvi korak. Prošlog meseca, 11. jula, u Berlinu, na Kongresu Uefe, izabran sam u Komitet za omladinski fudbal. Moje zaduženje je organizacija svih šampionata za igrače mlađe od 21 godine. Mladi su uz mene. Stižemo...
• Da li je tačno da Klemente ima 20 puta veću platu nego što je to imao Petković?
– Prvo, Petković nije imao platu od 36.000 evra godišnje. Imao je više. Cifra od 3.000 evra mesečno bila je istaknuta za medije. Isto tako nije tačno da će Klemente imati 700.000 evra za svaku sezonu rada. To nikad nisam objavio niti ću o tome javno govoriti. Ni službenici u najmanjim firmama ne znaju koliko ko od njih ima platu. Ono što je najvažnije, kad su u pitanju Petković i Klemente, je njihovom odnos prema radu. Petković je odradio jednu veliku ulogu u našem fudbalu u poslednje tri godine. Podigao je srpski fudbal na mnogo viši nivo od onog na kome ga je zatekao. I zato mu moramo odati priznanje i skinuti kapu. Lično sam vezan za Petkovića i kao sportistu i kao čoveka. Bio mi je prvi trener u OFK Beogradu. On je, po svemu, moj fudbalski otac.
• Da li će igrači i dalje biti plaćeni za igre u državnom timu?
– Hoće. Vodiću Savez kao najmoderniju evropsku firmu. Imam ta iskustva. Ko ne bude mogao da me prati neće mu biti mesto uz mene. Tu mislim na sve službenike i na sve igrače. Igrači koji igraju u vrhunskim evropskim klubovima moraće na isti način da prihvataju obaveze i u borbi za Srbiju. Ko to ne bude činio neće moći da ostane tu. Onaj igrač kome prioritet igranja u selekciji budu pare sigurno neće biti tu, a pare će svi uvek i na vreme dobijati. Ne želim da niko od igrača gleda na državnim tim kroz prizmu novca.
• Iz Zakona o sportu isključena je privatizacija. Zašto?
– Zakon još nije usvojen, a najvažniji deo se isključuje. Sve su to interesi pojedinaca u ime lične koristi ili u ime klubova, svejedno. A najistaknutiji svetski ekonomisti tvrde da je - bolja najgora privatizacija nego društvena imovina. Zbog takvog odnosa prema privatizaciji u sportu nama propadaju stadioni i sve oko njih, jer su državni, a država u njih ništa ne ulaže... Mi moramo već na sledećem sastanku Izvršnog odbora FSS da oformimo komisiju koja će se pokušati da animira određene ljude i forume da se što pre usvoji kompletan Zakon o sportu.
• Crvena zvezda se izjašnjava protiv, a vi, kao Savez, za Uefu. Kako je to moguće?
– U demokratskom društvu moguća su i takva ponašanja. Crvena zvezda, kao osvajač Kupa Evrope, podržava želje 18 najboljih evropskih klubova da formiraju svoju ligu, a Uefa to oštro osuđuje. Za stavove Uefe izjasnile su se sve evropske zemlje. Bio sam na tom Kongresu Uefe u Budimpešti. Znači svi nacionalni savezi podržavaju stav Uefe, a članovi takozvane grupe G-14 to odbaciju. Naravno, buntovnici vide u tome samo ličnu korist, velike zarade... A Uefa u svom stavu vidi opštu korist, posebno kad je reč o siromašnijim savezima, terenima za decu, a učestvuje i u humanitarnim akcijama...
• Šta Vas, sem fudbala, posebno čini srećnim?
– Porodica mi je pokretačka snaga celog života. Svi mi, moji roditelji, supruga, deca, sestra, brat, svi rođaci.. imamo zdrav odnos. Svi imamo sportki duh - svi za jednog, jedan za sve. U takvom okruženju svi smo opušteniji, lakše živimo, imamo mnogo radosti... To je ono što mi daje krila u svim životnim tokovima. I ono što je najvažnije svi smo mi uvek zajedno, pa i kad smo fizički odvojeni. Često otvaram mobilni telefon i kad ne telefoniram. Tu su mi slike svih mojih ...
--------------------------------------------------------------------------
Pošteniji smo od Italijana
Na pitanja gde je sad naš fudbal i da li je takmičenje regularno Zvezdan Terzić ima konkretne odgovore:
– Znam samo da nismo na kolenima. Bili smo na Šampionatu sveta, mladi su četvrti u Evropi, mlađe selekcije su igrale vrlo zapažene uloge u svim međunarodnim takmičenjima, od 22 člana državnog tima 18 igra za istaknute evropske klubove... A i polovina mlade selkekcije je u inostranim ekipama... Drugi kupuju naše igrače. Znači cene nas... Pitanje je samo koliko smo mi realni u proceni naših vrednosti. Ako želimo da prodamo Žigića moramo da znamo koliko on vredi, a ne da tražimo više, pa se čudimo što i veliki, bogati klubovi odustaju od te kupovine... A fudbal je uvek bio refleksija ponašanja svih institucija u državi. Ako korupcija i kriminal zahvati pravosuđe, policiju, zdravstvo, prosvetu – zahvatiće i fudbal. Ne može fudbal da se postavi pod stakleno zvono. I on je deo ovog društva. Ipak, tvrdim da je naš fudbal, u poslednje dve godine, pošteniji i bolji nego mnoge delatnosti u Srbiji, a i van granica naše zemlje. Naravno, tvrdim da će loše proći onaj ko se uhvati u fudbalskoj krađi. Jer, samo Srbija, u Evropi, uz Italijane, ima fudbalskog komesara za regularnost takmičenja. Verujem da nama ne bi moglo da se dogodi ono što se dogodilo njima. Naše prvenstvo je regularno isto koliko i šampionati u Španiji, Francuskoj, Engleskoj... Naše takmičenje je poštenije od italijanslkog zato što je mnogo manje para u opticaju. Gde su velike pare tu su i velike igranke...
Slavko Trošelj
[objavljeno: 06.08.2006.]
