Izvor: Politika, 06.Jan.2012, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bićemo dobri domaćini, a imamo igrače za medalju

Generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije kaže da je praktično sve spremno za početak Evropskog prvenstva u našoj zemlji

Najveći sportski događaj u Srbiji ove godine je Deseto evropsko prvenstvo rukometaša, koje će se od 15. do 29. januara održati u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Vršcu.

Naši rukometaši će pripreme privesti kraju proverama pred publikom u Smederevu, 8. januara protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Makedonije i četiri dana kasnije sa Češkom u beogradskom „Pioniru”. Iako je iza našeg rukometa nikad duži period bez medalje sa velikog takmičenja, u njegovim redovima ne manjka optimizma, a igrači priželjkuju euforiju na svakom koraku već od starta turnira.

– Ova generacija naših rukometaša je prva u istoriji ovog sporta koja ima privilegiju da veliko takmičenje igra pred svojom publikom, a rukomet ima najviše nosilaca nacionalnih sportskih priznanja. U organizaciju smo i ušli da bismo došli do rezultatskog uspeha, i bez medalje i odlaska na Olimpijske igre neće mnogo vredeti ni danonoćni rad poslednjih meseci ni finansijska ulaganja – reči su Božidara Đurkovića, generalnog sekretara rukometnog saveza Srbije.

Da li je sve spremno za početak?

Mi smo sa izvođenjem većih radova završili, sada se postavljaju video bimovi, ozvučenja, alpinisti premeštaju reflektore pošto su u svim dvoranama menjane pozicije za kamere. Prethodnica Evropske rukometne federacije dolazi 8. januara, kada stižu i partneri EHF-a. Sav posao, pre svega postavljanje podloga, biće završen do 14. januara, osim u „Areni” u kojoj se igra tek od 21.

Kako je rešena situacija sa zahtevom da se urade prepravke u toj dvorani?

Uspeli smo da se izborimo da ne bude grubih radova. Imamo dodatne troškove, ali pet puta manje od velike sume koja je figurirala u prvom trenutku. U EHF-u si mi zamerili na izjavi da je suludo rušiti beton zbog 35 komentatorskih pozicija, ali sam rekao i njima, da ne vidim razlog za to kada ga nisu videli ni u međunarodnoj košarkaškoj i teniskoj federaciji.

Gledajući pripreme za šampionat, utisak je da je EHF među sportskim federacijama sa najvišim standardima?

EHF je specifična organizacija koja postavlja kriterijume kakve nije lako dostići. Naš ugovor je na 80 strana, gde stoji sve do najsitnijih detalja, poput onih koja hrana i piće moraju da budu u VIP salonima. Bilo je i nekih pritisaka, da nešto mora da bude tako i tako, da me je to podsetilo i na političku priču. Recimo, veliku razliku u troškovima stvorio je zahtev da zvaničnici budu smešteni u „Hajatu”. A na prošlom Evropskom prvenstvu u Austriji su ih smeštali u hotel, u kakav mi nismo stavili ni timove.

Iz ove perspektive, samo dobijanje organizacije deluje kao još veći uspeh nego pre tri i po godine?

Sada bi dobijanje evropskog ili svetskog prvenstva bilo nemoguća misija. Hrvatska i Mađarska su na nedavnom Kongresu vrhunski promovisali kandidaturu za zajedničku organizaciju sledećeg evropskog šampionata, uložili i veliki novac i lobirali, ali nije vredelo. Mi smo onda uspeli zahvaljujući nekim novinama, kakvo je bilo „Srpsko veče” za 200 zvanica, uključujući Izvršni odbor EHF-a, sa trpezom na kojoj su bili naša hrana i vina, a bili smo prvi koji su za podršku imali državnog ministra sporta, Snežanu Samardžić Marković. Kada smo kretali, ovde su nas ispratili sa podsmehom, ali David je tada pobedio Golijate. U trci su bili i tada olimpijski i evropski šampion Francuska, koja je došla sa velikom delegacijom, pismom predsednika Sarkozija i milionskim garancijama, i Nemačka, koja nudila sve nove dvorane od po 15.000 mesta. Danas, jedinstveni smo po tome što ćemo organizovati dva velika takmičenja za dve godine, koliko ima do Svetskog prvenstva rukometašica kod nas.

Pređen veliki put?

Imao sam priliku da budem na 14 velikih takmičenja, i kao supervizor EHF-a kontrolisao kao što su drugi proveravali nas, ali nisam očekivao ovako obiman posao.

Radovi vredni više miliona evra izvedeni su na dvoranama, pogotovu u Nišu, gde je rekonstrukcija trajala devet meseci. Kod prve inspekcije, postavilo se pitanje da li da se u Nišu gradi druga dvorana, a „Čair” je sada kao nova hala. Bilo je teškoća i oko hotelske ponude, ali smo ispunili sve i verujem da ćemo biti dobri domaćini. Probaćemo da nadmašimo brojke sa prošlog prvenstva u Austriji, na kojem je bilo 270.000 gledalaca sa kupljenim ulaznicama, a posredstvom televizije mečeve pratilo 1,4 milijardi ljudi. Za sada je TV prava otkupila 71 zemlja.

Da li će dvorane biti pune?

Za prvi krug je ostalo samo par stotina karata za „Pionir”. Iz iskustva znam da problem može da bude drugi deo. U našem je interesu da se kvalifikuje što više ekipa iz regiona, Makedonija, Hrvatska, Slovenija, pa da dođe još nekoliko hiljada njihovih navijača. Najveći deo novca ćemo zaraditi od ulaznica. Ali, najvažniji su srpski navijači...

Kakva je finansijska „krvna slika”?

Od EHF-a ćemo dobiti 400.000 evra, a sa tim iznosom ne bi bilo šanse organizovati takmičenje. Imamo pomoć Ministarstva omladine i sporta, ne samo u novcu. Iza nas su stale i naše velike kompanije, Elektroprivreda Srbije, Pošta, Telekom, bez kojeg ne bismo uspeli da obezbedimo sektor informacionih tehnologija, sa 150 kompjutera, 250 telefona za neograničene razgovore sa inostranstvom, Internet na svakom koraku. Imaćemo 1.200 volontera. Nama ne idu sredstva od prodaje TV prava, koja je do sada kupila 71 zemlja. Još ne znamo ukupan iznos finansijske konstrukcije, verovatno će biti potrebna dva meseca da se svedu računi, ali sam siguran da ćemo biti u plusu. Nikome nećemo ostati dužni, a veliki deo obaveza smo već podmirili.

Kao bivši rukometaš, kako vidite šanse za medalju?

Rukometni savez u poslednjih desetak godina nije bio u finansijskim problemima, kakve su možda imali neki drugi sportski savezi. Time sam zadovoljan, ali nam nedostaje rezultat, kojem smo ponekad bili blizu, gubili smo u poslednjim sekundima, imali nesreća sa povredama... Nije da će biti propast ako uspeh izostane, ali bi nam svima bilo lakše, i savezu i klubovima, a verujem da bi bilo i više sponzora. Mislim da imamo igrače koji mogu da osvoje medalju. Da ne mislim tako, ne bi ni trebalo da budem na ovom mestu.  

----------------------------------------------

Realan plasman u olimpijske kvalifikacije

Od ekipa koje učestvuju na Evropskom prvenstvu, za Olimpijske igre u Londonu sigurna je Francuska, kao svetski šampion. Učešće na tri kvalifikaciona turnira koji će biti održani u aprilu (ekipe sa svih kontinenata, po dve „vize”) lane su, na Svetskom prvenstvu, obezbedili Danska, Španija, Švedska, Hrvatska, Island i Mađarska. Na Evropskom prvenstvu, „u igri” će biti tri karte: jedna vodi direktno u London (osvojiće je prvak), a dve u kvalifikacije.

– Mislim da imamo dobre izglede da dođemo do mesta u kvalifikacijama. Rekao bih da su nam glavni rivali za jedno od dva mesta Nemačka, Češka, Rusija... – kazao je Đurković.

----------------------------------------------

Nagrada i od RSS

Za osvajanje medalje našim reprezentativcima bi sledovala nagrada od države i nacionalna penzija, a Rukometni savez Srbije definisaće i svoju premiju koja, po Đurkovićevim rečima, neće biti mala. Selektor Vuković je jesenas, na sednici Upravnog odbora saveza, zatražio da se igračima ponudi i ta nagrada, kako se ne bi otvorilo pitanje da li im je potreban veći finansijski motiv. Prema Uredbi o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, medalja na evropskom prvenstvu, zavisno od sjaja, donela bi od države, svakom igraču i glavnom treneru, po 20, 15 ili deset hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.

G. Kovačević

objavljeno: 07.01.2012.

Nastavak na Politika...