Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd naklonjen sportu
– kaže čelni čovek sporta naše metropole i ističe velika ulaganja u objekte, rešavanje problema bazičnih sportova i najavljuje donošenje gradske strategije
Goran Kreclović je je početkom meseca preuzeo dužnost gradskog sekretara za sport i omladinu. Ima 46 godina, doktor je veterinarske medicine, gotovo 20 godina radio je u Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak", a od 2004. godine je političar. Do 2005. bio je potpredsednik opštine Zvezdara, a od 2005. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do nove dužnosti bio je član Opštinskog veća Zvezdare. Sportom, u uobičajenom smislu nije se bavio, ali kao sportski pilot bio je i direktor naše aero-reli reprezentacije...
• Kako političar gleda na sport?
– Svi smo svedoci mešanja politike u sport, makar u onom najbezazlenijem vidu da se političari promovišu uz uspešne sportiste. Na ovom mestu moram da se borim za to da sport iskoristi politiku i izbori što bolje uslove. U Gradu sam dobio maksimalnu podršku i mogu da poručim svim Beograđanima, onima koji se bave sportom ili onima koji će danas, sutra svoju decu odvesti da se bave sportom da su i gradonačelnik Nenad Bogdanović i svi nadležni naklonjeni sportu i rešavanju njegovih problema i da u tome ispoljavaju ogroman entuzijazam.
Bazični sportovi u centru pažnje
• Na šta je u ovom trenutku usmeren taj entuzijazam?
– To su pre svega sportski objekti, kako izgradnja i adaptacija sportskih objekata, pre svega za bazične sportove, ali i izgradnja kapitalnih objekata kakve svaka moderna prestonica mora da ima, a onda, stvaranje sistema da oni budu što dostupniji građanima i sportistima. Iz tog voza ispali smo 90-tih godina, dugo se nije ulagalo u objekte, ne računajući "Beogradsku arenu" koja se gradi deceniju i po, a kvalitetno novi odnos najavljen je rekonstrukcijom "Tašmajdana" i "Banjice". Sada sada su na redu "11. april" i " Milan-Gale Muškatirović" (bivši "25. maj") i to će vaterpolu i plivanju dati novi zamah.
• Boljitak se najavljuje i za druga dva bazična sporta – atletiku i gimnastiku...
– Kada govorimo o rešavanju problema atletike, insistiram na nazivu atletski kompleks, a ne atletski stadion, jer stadion nije rešenje. Atletski kompleks na Novom Beogradu mora da ima stadion za velika takmičenja, stadion za treninge i manja takmičenja, otvorena bacališta i dvoranu za treninge i takmičenja tokom zime. Osnovni projekat je gotov, mesta ima za sve planirane objekte i poštovanje svih standarda IAAF. Ne želimo nikakve improvizacija, ni prepravke ni rekonstrukcije. Zbog toga ćemo, verovatno, raspisati međunarodni konkurs, jer mi nemamo mnogo iskustva u građenju atletskih borilišta. Budžetom za ovu godinu za to je izdvojeno 155 miliona dinara i insistiraću da ih utrošimo za projekat. Zahvaljujući Nacionalnom investicionom planu rešiće se i problem gimnastičkog centra, kako ritmičke, tako i sportske gimnastike. Naša deca ne znaju šta je "kozlić", šta je "konj", šta je partnerna gimnastika, a bazični sportovi su osnov svih sportova i zdrave nacije.
• Nacionalnim investicionim planom najavljuje se i izgradnja teniskog centra u Beogradu...
– Grad je prepoznao i potrebu za teniskim centrom, sa stadionom koji bi zadovoljavao potrebe organizacije međunarodnih turnira. Danas naši teniseri igraju širom sveta, a u svom gradu nemaju uslove da svoje umeće pokažu pred domaćom publikom. Takođe, moramo da obezbedimo uslove za sportove koji koji su u začetku. Ako na utakmicu američkog fudbala, odnosno ragbija, dođe 4.500 ljudi, jasno je da je interesovanje veliko i da tu ideju valja podržati. Zatim, niču i karling klubovi, a karling je olimpijski sport, sve više ima interesovanja za kriket, bezbol i klasičan ragbi i njima takoše moramo da obezbedimo odrežene uslove. Trudićemo sa da ponudu Ade Ciganlije zaokružimo sa stadionom za odbojku na pesku i terenom ili stadionom za "jajastu" loptu, da ragbisti ne bi stalno iscrtavali fudbalske terene.
• Kako će Sekretarijat za sport i omladinu i Grad, u jeku ovih infrastrukturnih ulaganja i velikih takmičenja koja nas očekuju, uspeti da nastavi da podržava osnovnu sportsku delatnost saveza i klubova, kao i tradicionalnih takmičenja?
– Grad je ove godine za sport izdvojio 900 miliona dinare. Da je izdvojio i više opet bi bilo malo, nedovoljno za sve zahteve, ali na drugoj strani činjenica je da novac uvek može bolje da se utroši, da je organizacija mnogih takmičenja mogla da bude bolja, da je konkurencija mogla da bude jača, da je priredba mogla da bude međunarodna... Moja je želja da donesemo strategiju razvoja sporta u Beogradu, da objekte i novac strateški usmerimo ka bitnim ciljevima o kojima ćemo se dogovoriti i programima do kojih ćemo doći. Mislim da će 10 odsto budžeta ubuduće ići za funkcionisanje gradskih saveza i klubova, a 90 osto za finansiranje programa na osnovu konkursa. Moramo, takođe, da pobrojimo objekte, da pobrojimo klubove, da kažemo šta je potrebno gradu. Grad mora da preuzme te objekte i da ih domaćinski vodi kakav je već duže vreme slučaj sa Adom, sa "Tašom", sa starim DIF-om. Ne smemo da dozvolimo da bilo koji obejekat doživi sudbinu Hipodroma, koji je svačiji i ničiji, a rezultat toga je ne samo gubitak lepog mesta za sastanke i uživanje u trkama, već i stagnacija konjičkog sporta.
• Odnosi na Beogradskom hipodromu su, blago rečeno, veoma komplikovani...
– Mi želimo da Hipodrom ponovo bude gradsko dobro i ja sam optimista u tom smislu. Ako u tome uspemo nikada više nećemo imati ovako lošu sezonu. Trke se neže održavati leti i na plus pedeset stepeni, već u večernjim satima pod reflektorima, staze će dobiti modernu podlogu, gledaci konforne tribine i savremenu kladionicu, a trkački dani održavaće se i preko nedelje i zimi. Da bi u tome uspeli sav prostor hipodroma mora da se privede nameni; znam to neće biti nimalo lako; a istovremeno mora i da se radi na revitalizaciji konjarstva – od vođenja brige o priplodu (i država bi trebalo da pomogne obnovu fonda uvozom priplodnih grla sa "Nju marketa") razvoju sadašnjih štala, osnivanju novih, modernizovanju trenažnog procesa, boljom selekcijom... Tek tada ćemo imati Hipodrom na kojem će Beograđani rado provoditi vikende.
Potpuna javnost u radu
• Kako će savezi i klubovi konkurisati programima za sportski dinar?
– Ideja, koju ćemo što je moguće pre realizovati, je da sav svoj rad učinimo što je moguće više javnim. Skeretarijat za sport će imati svoj internet sajt, da se zna šta radimo, da se zna ko radi i ko je za šta odgovoran, na njemu će biti svi programi i svi konkursi i svi će znati zbog čega smo se opredelili za neki program ,a neki drugi odbili. Insistiraćemo na poštovanju jasnih kriterijuma za finansiranje programa i akcija, pobrojaćemo sve gradske manifestacije. Samo u oktobru održavaju se takmičenja pood nazivom "Trofej Beograda" u 20 sportova. Grad će i ubuduće stajati iza tih takmičenja, ali vodiće računa o njihovom kvalitetu, masovnosti, okrenutosti mladima... Svaka od tih priredbi mora da zasluži da u svom nazivu ima "Beograd", ali i svaka priredba koja računa na finansijsku pomoć grada mora u svom "logu" da ima "Beograd". Praksa da onaj ko konkuriše za organizaciju neke međunarodne priredbe mora prvo da se obrati Gradskoj upravi, biće pravilo ponašanja.
• Šta u ovom trenutku vidite kao obavezan deo strategije razvoja sporta u Beogradu?
– To je, recimo, ispravljanje nepravde prema ženskom sportu ili bolje rečeno prema Beograđankama, posebno najmlažim. U poslednjih petanestak godina ugašeni su mnogi ženski klubovi zbog navodne neatraktivnosti, sva pažnja je posvećena muškim ekipama, tako da veliki broj devojčica i devojaka ne može da se bavi košarkom, rukometom... Da je to pogrešno potvrđuje i primer ritmičke gimnastike koja zbog loših uslova ne može da zadovolji veliko interesovanje devojčica. Izgradnjom gimnastičkog centra to će se ipsraviti, ali za vrhunske rezultate posle "aktiviranja baze", potrebno je sedam do 10 godina. Najbolji dokaz da se to može je ženska odbojka...
-----------------------------------------------------------
Odbrana dece
U Skeretarijata za sport i omladinu Beograda pripremaju i neke novine.
– Novost će biti i konkursi za rekreativnu obuku mladih, dece od 10 do 16 godina, koje će finansirati grad. Želja nam je da što više dece nauče osnove pojedinih sportova, ne da bi postali šampioni (neki će, možda, tim putem započeti pravu sportsku akrijeru), već da nastave da se rekreativno bave njima. U tim nastojanjima obuka plivanja biće u centru pažnje, jer tužni bilans sa naših kupališta kazuje da su žrtve baš najmlađi... Insistiraćemo i da sva deca obuhvaćena sportskim aktivnostima redovno, bar dva puta godišnje, idu na besplatne preglede kod pedijatara za procenu psihofizičkog stanja kako ne bi bili žrtve preambicioznih roditelja ili trenera, – kaže Goran Kreclović.
-----------------------------------------------------------
Ministarstvo sporta realna potreba
– Sport, odnosno njegov najveći deo, u ozbiljnim državama nije stvar privatnog sektora, već države. Recimo u Americi, samo pet odsto sporta je u rukama privatnika i to je onaj njegov vidljivi deo. To su profesionalna takmičenja koja doprinose i popularizaciji bavljenja sportom. Tako, najevći deo sportske aktivnosti kontroliše i finansira država pre svega kroz sistem obrazovanja. To je potrebno i nama, jer sport je duh jedne nacije, jedne zemlje, a duhom se ne trguje. To ni naša država ne sme da zaboravi i mora da se još direktnije odredi prema sportu prema svom interesu u ovoj oblasti. Sport i fizička kultura su dobili mesto u Ustavu, a sledeći korak mora da bude samostalni resor sporta u novoj vladi. Ministarstvo sporta očekuje značajan i obiman posao, koji Olimpijski komitet ni ostale sportske organizacije ne mogu da obave, niti je to delokrug njihovog rada, – kaže sekretar za sport i omladinu Beograda.
Ž. Baljkas
[objavljeno: 31.10.2006.]
.jpg)
