Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd i Olimpijske igre mladih
Uspeh EJOF-a i pripreme za "Univerzijadu 2009" snažni ali ne i dovoljni podsticaji našeg glavnog grada u olimpijskoj trci za 2010. Kandidaturu za domaćina Prvih letnjih olimpijskih igara mladih 2010. godine podnelo je jedanaest gradova, saopštio je Međunarodni olimpijski komitet. To su Alžir, Atina, Bangkok, Beograd, Debrecin, Gvatemala Siti, Kuala Lumpur, Moskva, Poznanj, Singapur i Torino. Beograd, je u četvrtoj olimpijskoj trci, istina ne za "velike", već za "male" olimpijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igre, osokoljen komplimentima dobijenim za organizaciju Evropskog olimpijskog festivala mladih, minulog jula, a inicijativa je, što je poseban kvalitet, nije potekla iz sporta ili Olimpijskog komiteta Srbije već od državnih i gradskih vlasti.
Do 7. septembra, zvanični podnosilac kandidature Olimpijski komitet Srbije mora da prikupi garancije, kako zahteva Međunarodni olimpijski komitet, "nacionalnih, regionalnih i gradskih vlasti", a zatim da do 28. oktobra popuni veoma "zahtevan" uputnik od 128 stranica i priloži sijaset drugih dokumenata, planova i programa neophodnih za organizaciju Olimpijskih igara mladih.
Inauguralne Olimpijske igre mladih, koje potvrđuju sve uočljivije približavanje olimpijske porodice mladima (MOK je zabrinut što sve manje mladih prati olimpijske igre), su po svemu – od programa, preko standarda, do pravila ponašanja kopija pravih Olimpijskih igara, a to znači neuporedivo veće zahteve prema organizatoru nego što je to, recimo, bio slučaj sa Evropskim olimpijskim festivalom mladih.
Već i broj od 26 sportova, koji se nalaze i na programu Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine usložnjava organizaciju u odnosu na minuli EJOF, ali to je samo vrh ledenog brega.
Iz MOK-ove brošure o Olimpijskim igrama mladih i Upitnika za gradove kandidate, koji se nalaze na internet stranama MOK, lako je uočljivo da, čak i pored svih neophodnih garancija države i grada, neće biti nimalo lako ispuniti sve uslove za 2010. godinu.
Od 1986. kada je Beograd imao dobru kandidaturu za Organizaciju letnjih olimpijskih igara 1992. godine mnogo toga se promenilo, nažalost na gore. Nekad velelepni sportski objekti su dosta propali, a standardi MOK koje su tada ispunjavali u protekle dve decenije su znatno podignuti zbog povećanja komfora i bezbednosti sportista i gledalaca, primene novih informacionih tehnologija, načina saopštavanja rezultata.
Istina znatan deo beogradskih sportskih objekata obnovljen je za EJOF, a dalje prilagođavanje svetskim standardima nastaviće se za "Univerzijadu", koja će se održati u Beogradu 2009. godine.
Međutim, u mnogim segmentima organizacije zahtevi MOK su znatno viši od zahteva FISU.
Tako, odavno uočen problem nedovoljnog broja hotela za grad sa velikim razvojnim ambicijama, dobija na značaju jer organizator Olimpijskih igara mladih mora da garantuje 3.000 kreveta u hotelima za članove olimpijske porodice, a logično je da može da prihvati posetioce i gledaoce čiji broj je u ovom trenutku teško prihvatiti.
"Olimpijsko selo" mora da primi 5.000 učesnika, pa Studentski grad kojim su učesnici EJOF bili veoma zadovoljni, ne može da posluži ovoj svrsi, a "Univerzitetsko selo" koje se gradi za potrebe "Univerzijade" je privatna investicija i u njega će se po završetku Svetskih univerzitetskih igara useliti Beograđani...
Ništa manji zahtevi (problemi) nisu ni u obezbeđenju uslova za održavanje takmičenja. Domaćin, recimo, mora da obezbedi visoko kvalitetne konje za preponska takmičenja, čamce za kajak i veslanje i jedrenje, dva atletska stadiona (glavni i pomoćni) u neposrednoj blizini, a da ne govorimo da stadion mora da ima dva moderna semafora, da moderan medija centar mora da bude opremljen i za istovremeno signala visoke rezolucije (slike) sa svakog borilišta (sporta), da domaća TV kuća mora da ima uslove kakve naš javni servis nažalost nema...
Organizacija Olimpijskih igara mladih podrazumeva i promene u zakonskoj regulativi, od onog što bi neizostavno trebalo učiniti i ako ne dobijemo organizaciju ovog takmičenja, kao što je oslobađanje od carina i poreza sportske opreme koja se dobija od sponzora, pa do toga da se članovima međunarodne olimpijske porodice mora da garantuje eksteritorijalnost...
Naravno, Beograd ima i dobrih strana. jedna od njih je svakako blizina potencijalnih olimpijskih objekata (u Bangkoku u avgustu učesnici "Univerzijade" su više vremena provodili u putu do borilišta nego na njima), ali ona vredi samo uz slobodnu i brzu komunikaciju između dva dela grada koje razdvaja Sava. Istina MOK ne traži nikakva infrastrukturalna ulaganja od gradova kandidata, ali samo zato što se podrazumeva da kandidati nemaju te probleme.
U svakom slučaju, kandidatura Beograda je dobra za srpski sport i sam grad. Veliku promotivnu korist dobila bi i država Srbija i, čak i ako prvi pokušaj bude neuspešan, od nje se ne sme odustati.
Beograd (Srbija) ima jake rivale za organizaciju Prvih olimpijskih igara mladih, ali ako odmah počnemo da se pripremamo kao da ćemo dobiti ovu "olimpijadu" 2010. godine, već za 2014. mogli bi da neuporedivo više optimizma uđemo u novu olimpijsku trku.
--------------------------------------------------------------------------
Odluka u februaru 2007.
Do 7. septembra gradovi kandidati moraju da pribave i dostave MOK-u sve neophodne garancije državnih i gradskih vlasti, a do 26. oktobra da popune upitnik MOK, na osnovu kojeg će ekspertska grupa skratiti listi kandidata odabravši one za koje smatraju da imaju najbolje uslove za organizaciju Olimpijskih igara mladih.
U decembru Evaluciona komisija MOK obići će gradove koji su ostali u trci (članovima MOK i predstavnicima međunarodnih sportskih federacija zabranjeno je da odlaze u gradove kandidate i da primaju bilo kakve poklone), a izbor prvog domaćina Olimpijskih igara mladih zakazan je za februar 2008.
--------------------------------------------------------------------------
Učestvuje 3.500 sportista u 26 sportova
Na olimpijskim igrama mladih učestvovaće 3.500 sportista (od 14 do 18 godina) i 875 njihovih pratilaca iz 205 zemalja.
Predviđeno je da se takmičenja održe u 26 olimpijskih sportova, a iznimno gradovi kandidati mogu da smanje broj sportova ako nemaju uslove za neki od njih. Nezvanično Beograd će ponuditi takmičenja u 21 sportu.
MOK još nije saopštio način kvalifikovanja i norme za Pre olimpijske igre mladih.
--------------------------------------------------------------------------
Tri olimpijske kandidature Beograda
Beograd je tri puta kandidovan za organizaciju, dosad jedinih, "velikih" Letnjih olimpijskih igara.
Prvi put za Igre 1948. godine, ali zbog Drugog svetskog rata od te kandidature se odustalo. Tadašnji JOK je kandidovao Beograd za 15. igre 1992. godine. Naš glavni grad je u konkurenciji Amsterdama, Barselone, Birmingema, Brizbejna i Pariza, eliminisan u trećem krugu glasanja, a organizaciju je dobila Barselona.
Na krilima ovog nesumnjivog uspeha, Beograd je kandidovan i za naredne 26. igre 1996. godine, na stogodišnjicu obnavljanja Olimpijskih igara. U konkurenciji Atine, Atlante, Toronta, Melburna, Mančestera ispao je u prvom krugu, a Igre je dobila Atlanta.
Ž. Baljkas
[objavljeno: 05.09.2007.]
