Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd grad otvorenog srca
Partizanovi tamnoputi stranci Lamine Dijara i Almami Moreira imaju isto mišljenje o Srbima, ali ne i o srpskoj hrani. – Najprijatnije je na splavovima kraj Save i Dunava
TEMA DANA
Partizanovi navijači još pamte promašeni penal protiv slovačke Artmedije, a mnogi smatraju da su od tog trenutka njegova kola krenula nizbrdo. Glavni krivac što Partizan nije drugi put uzastopce uspeo da se domogne najelitnijeg fudbalskog društva bio je Pjer Boja, fudbaler iz Kameruna. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbi brzo zaboravljaju i spremni su da praštaju, izjavio je jednom prilikom Boja za "Politiku".
Za njim su mnoge devojke ludovale i za njega kažu da je bio pravi Don Žuan. Boja je, svakako, mnogo bolji utisak ostavio "van terena" nego na samom igralištu.
Kada je stigao u Partizan Senegalac Dijara se prvo sreo s Bojom koji mu je u kratkim crtama opisao noćni život u Beogradu. Kamerunski igrač je pune tri godine bio stanovnik našeg glavnog grada i nije doživeo ni najmanju neprijatnost zbog svoje boje kože.
Poslednjih nekoliko godina, od potpunog otvaranja naše zemlje prema svetu, i naši najbolji fudbalski klubovi su počeli da angažuju strane trenere i igrače. Kroz Partizanov dom prodefilovali su Nemac Mateus, Nigerijac Vest, Poljak Žonsa... Od ovog leta novi stanovnici Beograda su Senegalac Dijara, Brazilci Žuka i Hugo i Portugalac Moreira. Crvena zvezda se od dolaska Dragana Stojkovića na njeno čelo još više okrenula stranom tržištu.
Senegalac Lamine Dijara i Portugalac Almami Moreira su u razgovoru za "Politiku" istakli da su došli u grad velikog srca.
– Ovo je veliki grad, mnogo veći nego Mostar, gde sam takođe proveo nekoliko lepih godina. Odmah sam video da su ljudi u Beogradu dobronamerni, srdačni, da je atmosfera na ulicama veoma dobra. Istina, ne izlazim često ali sam za ovih mesec i po dana uspeo da obiđem neke splavove na Savi i Dunavu. To su zaista prava mesta za uživanje – kaže Dijara.
Inače, Dijara je dobio stan na korišćenje od Partizana u blizini "Arene", a ispod stana je popularni kafić iz kojeg uglavnom posmatra mlade Beograđane.
– Kada vidim gužvu ne silazi mi se u kafić, ali kada gužva prođe uglavom odem s prijateljima na sok.
Ipak, ovde nije baš sve po njegovom ukusu. Kao, recimo, hrana...
– Moram da priznam da mi se srpska hrana ne sviđa. Teško se privikavam na nju, ali zahvaljujući mojoj zemljakinji rukometašici Fatui Gudijabi koja gotovo svakodnevno dolazi u moj stan da bi mi spremila hranu, ove dane lakše podnosim. Možda ću se ipak navići na srpsku hranu. Nikad se ne zna – izjavio je Dijara koji kaže da zbog profesionalnih obaveza retko izlazi u grad: – Polako upoznajem ljude i na prvi pogled Beograd mi se veoma dopada. Sviđaju mi se i Beograđanke i ne bih imao ništa protiv da ovde nađem devojku. Devojke su ovde super.
Na pitanje da li je u Srbiji imao problema zbog svoje boje kože, Dijara odgovara:
– Nisam. Vidim da me ljudi vole, da dobro poznaju fudbal. U Beograd sam došao da napredujem u svojoj karijeri i siguran sam da neću imati nikakvih problema.
Portugalac Moreira je ovih dana dobio društvo. U naš glavni grad došao mu je brat iz Portugalije.
– Ne idem ni u diskoteke ni u kafiće, najprijatnije se osećam na splavovima pored Save i Dunava. Dopada mi se sve u Beogradu, ljudi su sjajni – ističe Moreira.
Dok je nosio dres portugalske Boaviste Moreira je uvek bio u centru pažnje. Sasvim slučajno došao je u Partizan i kako kaže – nije pogrešio:
– Partizan je veliki klub. Prava je šteta što nećemo igrati u Evropi, ali imaćemo dovoljno vremena da se dobro spremimo i sledeće godine pokažemo koliko vredimo. U Beogradu mi najviše nedostaje devojka.
Ovaj simpatični mladić, koji je preko noći postao ljubimac navijača Partizana o srpskoj hrani kaže:
– Dopada mi se srpska hrana. Posebno roštilj.
A o Partizanovim navijačima:
– Drago mi je što me navijači vole, što smo veoma brzo uspostavili pozitivne vibracije. U Beogradu me mnogo toga podseća na moju zemlju a drago mi je što nosim "crno-beli" dres jer sam te boje nosio i u mom bivšem klubu, Boavisti.
Poput svog najboljeg prijatelja Dijare i Moreira je rekao da se u Beogradu oseća veoma sigurno.
– Za sada nemam nikakvih problema. Boja kože uopšte nije važna, važno je kako se čovek oseća. Ja sam samo igrač. Partizanovi navijači su sjajni a Beograd je pokazao da je grad otvorenog srca. Mi Partizanovi stranci osećamo se u ovom gradu i ovoj zemlji veoma sigurno.
D. Todorović
[objavljeno: 27.08.2007.]
