Izvor: B92, 10.Jul.2019, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgijska čokolada
Meč četvrtfinala na Vimbldonu. Pomalo sparno, a vi se i ne oznojite! Treptaj oka i prolaz u polufinale. I još se zasladite čokoladom. Belgijskom, najfinijom.
Posao Novaka Đokovića. Mesto: Centralni teren Vimbldona. Početak: 13.08. Kraj u 16.05. Izgubljeni gemovi – šest. Izgubljeni setovi – nula. Semafor, lakih, 6:4, 6:0, 6:2. To su činjenice.
Volim ovakve mečeve Novaka Đokovića. Istina, tvrd početak, pomalo stegnut, kao da je imao i previše respekta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za rivala kog jako dobro poznaje. A u suštini, tražio je idealnu poziciju, dubinu udaraca jer Gofan je kao Brzi Gonzales, drop šot teško da “pali” protiv njega.
Tri početna servis gema za Novaka – mučenje. Mislili smo krenuće od četvrtog kada je na 3:3 imao 30:0, ali ne! Brejk Gofan.
Svakom drugom u tom momentu, bilo bi verovatno nelagodno, ali ne i Đokoviću. To što je izgubio gem, slabo ga je ugrizlo. Samo koji sekund govor njegovog tela je odavao razočaranje, ali koja je to zamka bila za Belgijanca, da pomisli da ima setu džepu!
Još kada je poveo sa 30:0, mislio je, kao i mnogi na tribinama, “eto me u raju”. A ustvari, pritisnuo je dugme za samouništenje, jer je posle toga njegov avion upao u turbulenciju posle koje su otkazali svi motori i sletanje je bilo prinudno i bolno, dabome.
“Ovaj Belgijanac mnogo me podseća na Majkla Džej Foksa, iz 'Povratka u budućnost'. Samo nek bude povratak u realnost”, aludirao je kolega iz Makedonije Nenad na ubedljivu statistiku Novaka u mečevima sa Davidom.
I bi baš tako! Šta se dogodilo sa Belgijancem, bog će ga znati. Kako je Novak napravio taj ribrejk za 4:4, Gofanu kao da je pukla osovina kojom je vukao prikolicu meča. Krenulo je sve kao na traci, jednosmerno, 3:0, 4:0 za Novaka...
Maestro je opustio ruku, naštimao nišanske sprave, zalepršao je terenom, savršen tajming. Virtuoznost. Počelo je guranje Gofana uza zid, sve bliže i bliže vratima poraza.
Shvatili su i na tribinama da neće meč potrajati. Ona letnja ostrvska omorina, teški oblaci iznad, uspavana publika, lahor koji se trudio, ali je slabo osvežavao. I uz to, ‘hot-shots’ sa terena, pregrevanje! Pukne tek poneki čep, da se čisto zna da je negde otvoren šampanjac, Novakov, pobednički, uveliko se hladio u frižideru.
Šta da se radi, uskoro je Nole "dobacio" preko mreže “đevrek” Gofanu. Maestralnih 6:0. Topljenje belgijske čokolade na blistavilu Novakove igre! Već tada je šampion Vimbldona mogao da se zasladi.
Gledam lice Gofana, senka očaja na njemu, pokušavam da čitam unutrašnji tok misli:
“Pritisnem ga, udaram dobro, u igri sam svaki poen. Mali milion puta smo zajedno trenirali, i evo tebi Davide set s nulom... Ne vredi, ništa mi ne vredi…”, tonuo je u more frustracija.
Kraj, nema tu više meča. Otplovila belgijska šansa baržom niz Temzu. Što se igralo, igralo se. I to samo u prvom setu. Od onih 3:4 u prvom setu, rafalni Novakov niz od deset uzastopnih gemova. BTB, Davide, BTB. Šta je to? Brzina teniskih bogova. To je nešto neuhvatljivo običnim teniskim smrtnicima.
Do kraja meča, samo pitanje brzine egzekucije. Novak je bio kao orao koji u kandžama drži plen na velikoj visini. Čvrsto ga drži, ne ispušta. Trzne se po koji put žrtva, ali stisak orla ne popušta. Gofan, kao da je hipnotisan Novakovom igrom pravi grešku za greškom. Pogodi tek iz trećeg smeča, digne ruke, traži od publike da ga podigne. Razjari ih.
“Hoćemo meč, čuješ li?”, kao da mu poručuju kroz te gromoglasne ovacije.
Novak ni da čuje za njihovu želju. On ima svoj fini, unutrašnji časovnik, radi sve prema njemu.
“Znam, skupo ste platili ulaznice, ali izvinite, meni se žuri”, kao da im je poručio posle savršenog štop voleja u finišu trećeg seta.
I oni su svesni toga, prva popodnevna žurka kratko je trajala, ali dobro, čekali su Rodžera. Znao je Novak šta im je blizu srca.
“Spartaaaaaaaa”, dreknuo je u jednom momentu. Dobro, nije rekao tako, ali to se moglo naslutiti u njegovom pobedničkom uzviku pred kraj meča.
Kako god bilo, eto, prognoze nisu omanule. Novak protiv Bautiste Aguta, koji je pobedio Gvida Pelju, još jedna potrvda da su na Vimbldonu, ove godine, nešto sporiji tereni.
A u drugom polufinalnom meču – klasik, Federer i Nadal. Rodžer je prestrašio svoje navijače dremkom u prvom setu sa Nišikorijem, posle je stari majstor sve doveo na svoje mesto. Posle 11 godina sa Nadalom na ovom mestu? Ko bi rekao da je toliko prošlo, ali istina je. Od onog duela 2008. koji je Rafa dobio posle velike drame u pet setova.
Tri puta zaredom su igrali, 2006, 2007. i te 2008. Pravo je čudo kako ih sudbina posle toga nije spojila, ali i to je moguće na Vimbldonu. Mnogi su čeznuli da ih ponovo vide i eto, želja će im se ispuniti.
Tražili ste, gledajte. Jedno je sigurno, petak će biti praznik na Vimbldonu.
