Izvor: Sportske.net, 12.Apr.2017, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barsa - Anatomija jednog poraza
Bukagije sa kojima su istrčali na teren fudbaleri Barselone nisu nosili zbog kazne, već neznanja. Nema nikakvih paralela u odnosu na Pariz, Barsa je jednostavno izašla na meč sa 45 minuta zakašnjenja, u fudbalu, na ovom nivou, to je previše...
Luis Enrike nije shvatio baš ništa.
Krsteći poraz od Juventusa "trećim poluvremenom" utakmice sa Pari Sen Žermenom, uništio je i poslednju šansu da mu trenerski limit bude olakšavajuća okolnost u onome što >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << se dogodilo sinoć.
Jer, odricanje od igrača koji su odigrali prvo poluvreme sa okovima na nogama koje im je natakao trener, pokazuje da je gorčina poraza smrtni neprijatelj realnosti, ili saveznik svakog iskrivljenog ogledala.
Bačeni u ključali lonac bučne Juventusove tvrđave, sa rešenjima poput Matjea levo i šefa bez autoriteta Maskerana u sredini, igrači Barselone su osuđeni bez šanse da iznesu odbranu i razloge za učinjeno.
Rezon da će ocvali Francuz pomoći u skoku prilikom prekida je dobio svoj ishod u 3. minutu kada je na prekidu Iguain ostavljen sam kao duh na petercu, nije dao gol, ali to je bio samo prolog onoga što će uslediti.
Ok, možete danas pripisati golove Dibalinom majstorstvu, svet se zaželeo novih velikih junaka, "hladni rat" Mesija i Ronalda predugo traje, isisao je sav entuzijazam opsednutih fudbalom. Ali, to čemu se divimo je posledica, i prvi i drugi gol su rođeni iz premisa "Lućovih" grešaka, od izbora tima, do nesretnih 3-4-3. To je Juventus postavilo u prilično ugodnu situaciju da naplati brzinu svojih spoljnih igrača, ali i Inijestine godine i manjak daha upotrebi kao ključ u situacijama kada je trebalo uhvatiti na prepad zbunjene Katalonce u prvih 20 minuta.
Ko gleda Juve, zna scenario, to je stalna postavka muzeja straha, samo Barselona nije Kjevo ili Udineze, iako je delovala baš tako. Preplašena, sa veznim redom koji ne uspeva da se okrene licem ka rivalu i razmakom od 30 metara između linija. I kada upadnete u zamku, radi princip spojenih sudova, brzo se primi gol, pa u hodu morate da menjate plan. Kako se to završava? Pogledajte Juventusov skor kod kuće u ovoj deceniji, bolji dokaz ne treba.
I za sve te nevolje u kojima se davila Barselona, uzmite to kao aksiom, nije kriv lik sa postera, Mesi, Alegri je sa neuporedivo slabijim Milanom dobijao Barselonu na "San Siru" upravo koristeći nesavršenost Leovih malih pomagača. Pošto trikove nije mogao da prodaje i u revanšu sa amaterskim zabavljačima, Barsa je uspevala da ispegla te milanske mrlje.
Da li će sada uspeti?
Ima nekoliko baš velikih barikada na tom putu ka "remuntadi".
Prvi je to što je Juventus bolji tim od Pari Sen Žermena. Ne pričam o individualnim kvalitetima, već automatizmu po kome ovaj tim pomera lance. Teško je zamisliti situaciju u kojoj bi panika mogla da prevlada, čak i da prime rani gol.
Drugo, Juve nema kompleks inferiornosti u odnosu na španske klubove, to manje-više vidimo uvek kada igraju protiv Reala.
Treće, Barselona će često morati da igra na svojoj polovini "jedan na jedan". Gledajući prosto odnos kvaliteta i brzine rivala, bilo bi pravo čudo da ne prime gol.
Ovo nije kraj Barsinog doba, ono će nastupiti kada Leo Mesi ode kući, ovo je samo kraj glupih primisli da postoje univerzalne formule za pobedu i da sva taktika pada u vodu kada počne utakmica. No, svi vole laka rešenja i iste takve zaključke.
Prevaga je bio Alegri, sada je jasnije zbog čega je bio neuobičajeno samouveren u javnosti pre meč, nanjušio je slabost, da ne kažem krv. Jednostavno, njemu se utakmica odvijala pred očima 45 minuta pre Luisa Enrikea.
Na ovom nivou, u fudbalu je to prevelika prednost.
