Izvor: RTS, 14.Maj.2014, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bahatost, bejzbol i Mardži Šot
Dok je upravljala bejzbol klubom, vlasnica Sinsinati Redsa Mardži Šot uspela je da uvredi Afroamerikance, Japance, Jevreje, sudije, žene, dok je reči hvale imala za Adolfa Hitlera i nacističku Nemačku. Američki sport je neće pamtiti po činjenici da je jedna od retkih žena koje su uspešno upravljale profesionalnim klubom, već po ekscentričnom ponašanju i "dugom jeziku" bez kontrole razuma.
Kada je vlasnika Los Anđeles Klipersa Donalda Sterlinga, zbog "dugog jezika" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i uverda na rasnoj osnovi po ko zna koji put kaznila NBA liga, mnogi su se podsetili drugih bahatih vlasnika profesionalnih sportskih klubova u Americi koji su se slično ponašali. Među mnogim ekscentričnim multimilionerima za koje je sportska franšiza koju su držali bila ili neka vrsta hobija ili najvažnija stvar u životu, posebno se izdvaja pokojna vlasnica bejzbol ekipe Sinsinati Reds - Margaret Mardži Šot.
Iako je prošlo deset godina od smrti vlasnice Sinsinati Redsa, Mardži Šot se i danas smatra jednom od najkontroverznijih ličnosti u američkom sportu.
Dok je upravljala bejzbol klubom, vlasnica Sinsinati Redsa, inače strastveni pušač, uspela je da uvredi Afroamerikance, Japance, Jevreje, sudije, žene, dok je reči hvale imala za Adolfa Hitlera i nacističku Nemačku. Američki sport je neće pamtiti po činjenici da je jedna od retkih žena koja je upravljala profesionalnim klubom, već po ekscentričnom ponašanju i "dugom jeziku" koji je često bio bez kontrole razuma.
Mardži Šot je rođena 1928. godine u Sinsinatiju. Njen suprug Čarls Šot, koji je dolazio iz bogate porodice, preminuo je rano - 1968. u 42. godini. U amanet tada 39-godišnjoj Mardži ostavio je manji deo akcija bejzbol kluba Sinsinati Reds, koje je ranije otkupio za 1,1 milion dolara.
Imajući u vidu da je Mardži bila vatreni navijač Redsa, iskoristila je 1985. godine šansu kada je klub upao u finansijske poteškoće da postane većinski vlasnik tog sportskog kolektiva. Kontrolni paket akcija kupila je za 24 miliona dolara kada je preuzela mesto predsednika Izvršnog odbora kluba. Postala je treća žena koja je preuzela jednan profesionalni klub (a da ga nije nasledila) i druga žena koja je direktno kupila kontrolni paket akcija. Od tog trenutka kreće vladavina Mardž Šot u Sinsinati Redsima, koja će se neslavno okončati 1999. godine.
Mardži je u početku važila za "ženu iz naroda". Po preuzimanju kluba zadržala je imidž Redsa koji je važio za porodični klub. Cene karata nije menjala, one su ostale 12 dolara, najjeftinije u MLB ligi. Za razliku od većine drugih vlasnika, nije sedela u loži već na tribinama gde je mečeve gledala sa svojim psom bernandincem Šotsijem od koga se nije razdvajala. U to vreme Mardži je bila popularna ne samo u Sinsinatiju već i šire, i važila je za najintrigantnijeg vlasnika jednog bejzbol kluba.
Problemi za Mardži Šot nastali su kada je neodgovornim izjavama vređala ljude na rasnoj, nacionalnoj, polnoj i drugoj osnovi. I pored činjenice da su Redsi 1990. godine osvojili titulu, Mardži Šot je važila za osobu koja nije rado trošila novac i koja je na bizaran način vodila klub.
Jedna od prvih kontroverzi dogodila se kada je bivši zaposleni radnik iz uprave kluba, objavio da je čuo Šotovu kako je dvojicu tamnoputih igrača - Erika Dejvisa i Dejva Parkera - nazvala "crnjama od milion dolara" (reč "crnja" u američkom slengu važi za rasnu uvredu). Takođe, navedeno je da Mardži Šot imala nepisano pravilo da ne zapošljava tamnopute radnike.
Njen bivši direktor marketinga Čarls "Karl" Levi naveo je da je jednom prilikom čuo kako daje antisemitističke izjave, rekavši: "Prevrtljivi prokleti Jevreji, svi su slični." Levi je otkrio i da Šotova u svojoj kući drži traku za ruku sa nacističkim kukastim krstom.
Ona je kasnije navela da je traka uspomena na njenog preminulog muža koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu, gde je spasao život jednom saborcu. Taj saborac je kao znak zahvalnosti poklonio Čarlsu Šotu traku sa nacističkim simbolom koju skinuo sa ruke zarobljenog nemačkog oficira. Istu traku Mardži je navodno čuvala kao uspomenu na supruga. Nešto kasnije promenila je priču i rekla da je traku dobila od radnika koji radi u jednom od njenih auto-salona na poklon, i da je to čuvala u fioci zajedno sa novogodišnjim ukrasima.
Kada su u pitanju optužbe za antisemitizam i rasizam, Šotova je rekla da su one preterane i da nikada nije imala nameru bilo koga da uvredi, već da, ako ih je i rekla, to je učinila u šali.
"Naravno da je reč 'crnja' uvredljiva, ali znam da se i oni (Afroamerikanci) između sebe tako nazivaju. U ovom poslu sam 24 godine i nikada nisam imala problem sa diskriminacijom. Imam Jevreja koji radi za mene u salonu automobila i koji mi je kao sin", navela je kasnije Šotova.
Nekadašnji izvršni asistent u klubu Oukland Atletiks jednom prilikom citirao je Njujork tajmsu reči koje je čuo da je Šotova izgovorila pre početka sastanka: "Nikada neću više zaposliti 'crnju'. Radije ću istrenirati majmuna da radi za mene nego 'crnja'."
Šotova je čitavu Ameriku šokirala i izjavama u vezi sa Adolfom Hitlerom. Porodica Mardži Šot (devojačko Unever) vodi poreklo iz Nemačke. Iako je ona treća (u nekim intervjuima je navela da je peta) generacija Amerikanaca rođenih baš u Sinsinatiju, rođena sestra njene majke ostala je u Nemačkoj. Pet sinova Mardžine tetke u Drugom svetskom ratu borili su se na strani nacističke Nemačke.
Kada su je prilikom jednog intervjua pitali da kaže reč-dve o rođacima koji su ostali u Nemačkoj, Mardži je odgovorila: "Kada je Hitler došao na vlast bio je dobar... Nemačka je gradila izvanredne auto-puteve, i pokrenula sve fabrike... Svi znaju da je Hitler na početku bio dobar, ali posle je preterao."
Izjave Mardži Šot izazvale su gnev kod mnogih, ali i pored toga ona ih je nekoliko puta kasnije ponovila.
Ni tu se ne završava lista Mardžinih prekršaja. Jednom prilikom navela je da joj nije jasno zašto je reč "Jap" (skraćeno od Japanac, koja se u SAD smatra uvredljivim nazivom za Japance) uvredljiva. Nakon povratka iz Japana 1991. godine, gde je upoznala tadašnjeg premijera te zemlje Kićija Mijazavu, imitirala ga je u američkim medijima glasom kao iz crtanog filma gde se karikira japanski govor.
Jezik je bio brži od pameti i kada je prilikom jednog intervjua izjavila da ne voli što Azijati dolaze u SAD i što se tu zadržavaju, a da posebno ne voli što su deca Azijata naprednija u školi od Amerikanaca.
Uspela je da potkači i žene koje su, kako je rekla, u dobu kada mogu da rađaju. Rekla je da bejzbol nije mesto za njih i da je to mesto gde se okupljaju "veliki dečaci".
U klubu je pravilnikom zabranila da igrači nose minđuše i da imaju "nenormalne frizure". Možda se niko ne bi previše osvrtao na to pravilo da ona nije objasnila zašto ga je donela: "Samo voćkice (u američkom slengu pogrdan naziv za homoseksualce) nose minđuše."
Mardži se izdvajala i po načinu vođenja kluba. Važila je za veliku "škrticu" kada je ekipa u pitanju. Štedela je na svemu i retko kada je odobravala bilo kakve troškove veće od 50 dolara. Poznata je i po tome što nije htela da angažuje skaute, jer oni, kako je rekla, "po ceo dan samo gledaju bejzbol".
Vlasnica Redsa nije želela da na stadion postavi ni semafore koji prikazuju rezultate drugih utakmica i koji su tradicija na bejzbol stadionima širom SAD. Usluga je koštala samo 350 dolara mesečno, ali je Šotova rekla: "Šta navijače interesuju rezultati na drugim utakmicama kada gledaju ovu."
Navodno je drvene palice koje su napukle tokom udarce odnosila u prodavnice da se prodaju kao suveniri.
Kada su 1990. godine sa trenerom Luijem Pinijelom Redsi osvojili titulu pobedivši Oukland Atletiks, jedan od vodećih igrača ekipe Erik Dejvis, koji se povredio na meču i koji je prespavao u bolnici u Ouklandu, morao je sam da plati povratak kući. Kako je naveo kasnije: „Da sam pas više bi me poštovali."
Zanimljivo je da je 1995. godine usred sezone otpustila trenera Dejva Džonsona. Iako je zvaničan razlog bio da je došlo do nesuglasica vlasnice i trenera kluba, kasnije se ispostavilo da je Šotova otpustila Džonsona jer je ovaj živeo u vanbračnoj zajednici sa tadašnjom verenicom, što vlasnica kluba nije dopuštala.
Vrhunac bezosećajnosti i bahatosti Mardži Šot je iskazala na prvoj utakmici u prvenstvu, 1. aprila 1996. godine, koju Redsi tradicionalno igraju kod kuće. Tog dana padao je sneg, koji je već pokvario zabavu. Tokom utakmice sudija Džon Mekšeri doživeo je srčani udar i kasnije je preminuo u bolnici. Sudije su odlučile da odlože utakmicu za dan kasnije.
Kamere su kasnije zumirale Šotovu koja je besno komentarisala: "Prvo sneg ujutru, a sada ovo (smrt sudije). Ne verujem. Osećam se prevareno. Ovo nije smelo da se dogodi nama u Sinsinatiju. Ovo je naša istorija, tradicija našeg tima. Niko se ne oseća gore od mene."
Javnost je bila zgrožena bezosećajnim izjavama vlasnice Sinsinati Redsa. Iako je kasnije pokušala da izgladi odnose sa sudijama, njena ruka pomirenja je odbijena.
Ovo su samo neke od najekstremnijih izjava koje su obeležile karijeru Mardži Šot. Zbog dugog jezika Mardži je prvi put suspendovana u februaru 1993. godine. Morala je da plati kaznu od 250.000 dolara i bila je suspendovana čitavu sezonu. U klub se vratila u novembru te godine, ali je 1996. godine, nakon izjava o Hitleru, zajedno sa drugim verbalnim prekršajima, konačno naterala ligu da izrekne drugu veliku kaznu. Kontroverznoj vlasnici kluba je bilo zabranjeno da se vrati u bejzbol do 1998. godine. Nakon uvreda na račun Japanaca i azijske dece, kada joj je pretila i treća suspenzija, Šotova je odlučila da konačno napusti bejzbol. Svoj deo akcija prodala je 1999. godine za 64 miliona dolara i zadržala je samo manji deo vlasništva nad klubom.
Nepromišljene izjave, uvrede koje je svesno ili nesvesno delila, bizarno vođenje kluba, sve to je na kraju zamaglilo mnoge dobre stvari koje je Mardži Šot činila. Bejzbol je zaista bio njen život dok je vođenje ekipe Sinsinatija za koju je uvek navijala predstavljalo je ispunjenje sna. U većem delu, bez obzira na sve greške, zaista je dobro upravljala klubom.
Prema publici je imala ogromno poštovanje i smatrala je da je bejzbol zabava za porodicu. Cene ulaznica i hot-dogova bile su minimalne, čime je zavredila poštovanje navijača. Posebno je volela decu. Iako nije imala svoju, na stadionu je, na radost publike, zajedno sa mališanima i svojim vernim bernandincem šetala po terenu. Imajući u vidu da je često bila popularnija od svojih igrača, strpljivo je tokom meča potpisivala autograme deci koja su je obožavala.
Ogroman novac davala je u dobrotvorne svrhe, pre svega za dečje bolnice i druge programe za decu, kao i za obrazovanje (donacije za Univerzitet u Sinsinatiju). Šotova je bila i veliki ljubitelj životinja i često je finansirala udruženja koja se bave njihovom zaštitom.
Margaret Mardži Šot je pre svega bila hrabra žena u svetu u kojem su dominirali muškarci. Uspela je da dokaže da i žene mogu uspeti u sportu, naročito u bejzbolu. Bez ičije podrške uspela je da bude ravnopravna sa ostalim vlasnicima klubova i da sa više ili manje uspeha vodi ne samo sportski klub već čitav biznis koji je nasledila od supruga.
Nažalost, svojim nepromišljenim izjavama, kontroverznim stavovima i "dugim jezikom" sama je sebe dovela do propasti. O njoj mnogi kažu da je bila idealna definicija Doktora Džekila i mister Hajda. Mardži Šot je preminula 2004. godine u 75. godini. O njoj mnogi i danas pričaju.
