Izvor: B92, 21.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
B92: Jedan dan sa Velšanima
"Beograd je divan grad. Žene su lepe, pivo je jeftino, a na svakom uglu mogu sresti druge Velšane", bile su reči jednog navijača velške reprezentacije, koji je pratio svoj nacionalni tim na meču sa selekcijom SCG.
Velšani su u Beograd došli u utorak (neki i ranije) i imali su priliku da se dobro upoznaju sa kulturno-zabavnom ponudom naše prestonice. Stotinak navijača ostrvske reprezentacije bili su u Beogradu još u aprilu, kada je utakmica prvobitno trebalo da se odigra. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tom prilikom humanitarna organizacija "Gol" donela je humanitarnu pomoć za decu ometenu u razvoju. To se ponovilo i ovog puta, što je znatno doprinelo razvoju prijateljskih odnosa između velških navijača i Beograđana.
Na dan utakmice veliki broj velških navijača okupio se u baštama po centru Beograda u iščekivanju polaska na stadion. Većina njih je do stadiona prebačena autobusima sa organizovanom policijskom pratnjom, ali su se neki uputili ka Marakani samostalno. Nekih pola sata pre početka utakmice u boksu predviđenom za gostujuće navijače bilo je 600-700 ljudi i već se navijalo. Velšani su bili potpuno zbunjeni zbog izostanka organizovane podrške našem nacionalnom timu. Situacija se popravila kada su se nedaleko od boksa okupili navijači Partizana, najpre njih 50-ak, ali će ih kasnije biti oko 200.
Za razliku od kulture navijanja u našim krajevima, gde se peva samo između trinaeste i 23. godine, na velškoj tribini su pevali svi, od dece do penzionera. Atmosfera je bila veoma vesela, jer, kako rekoše neki od "Crvenih zmajeva", reprezentacija ih nije navikla na uspehe, pa je svaka pobeda spektakl, a poraz normalno stanje. Zato nema ni agresivnosti, tipične za navijače ostalih ostrvskih reprezentacija (mada su se i Škoti pacifikovali tokom 90-ih).
Većinu podrške Velsu na gostovanjima čine navijači Kardif Sitija. Prestonička ekipa je najpopularnija u državi, a kako smo saznali od samih Velšana, navijači ostalih klubova (čitaj: Svonzija) izbegavaju da idu na gostovanja, jer se dešavalo da ih Kardifovci maltretiraju. Na domaćem terenu podrška dolazi iz cele zemlje, jer se i prodaja karata i prevoz organizuju u bukvalno svakom mestu.
Uz prestoničku ekipu, koja isključivo koristi engleski jezik, na tribinama je često i priličan broj ljudi iz severozapadnih krajeva, gde većina ljudi u svakodnevnoj komunikaciji koristi velški jezik. Upravo iz ovog dela Velsa dolaze organizatori humanitarne akcije.
Za vreme intoniranja velške himne svi su bili zbunjeni, jer ona obično ima samo jedan krug, a u Beogradu su čuli dva kruga. Međutim, šok za hiljadu Velšana usledio je kada je sa razglasa krenuo prvi takt "Hej Sloveni", a sekund kasnije zvižduci zaglušili sve na stadionu. Nije bilo lako objasniti im zašto se to dešava.Veselo raspoloženje nastavilo se tokom meča, nezavisno od događaja na terenu. Pevale su se standardne navijačke pesme, prigodne pošalice po poznatim melodijama, čak i pop hitovi (I will survive Glorije Gejnor i nekoliko puta Teenage kicks od The Undertones).
Sredinom prvog poluvremena dogodio se prvi incident. Dani Gabidon, koji je apsolutni heroj navijača, jer igra za Kardif Siti, dobio je duel sa jednim našim napadačem. U tim trenucima je sa juga krenulo imitiranje majmuna. To je neverovatno ražestilo Velšane, skočila je cela tribina, zaletali su se ka ogradi uz pogrde rasistima. Povici sa juga su se ponavljali svaki put kada bi bilo ko od tamnoputih Velšana primio loptu, a posle nekog vremena je publika na istoku prihvatila to na veoma revnostan način. Velšani su besneli još neko vreme, mlađi navijači su počeli da skandiraju "U-S-A!", a neki od njih u pripitom stanju čak i "Kosovo". Srećom, neprijatna situacija se ubrzo završila. Interesantno je, inače, da je u velškom boksu prodaja piva išla sasvim normalno, uprkos novom zakonu. Pripadnici MUP-a, inače veoma korektni prema gostima pre i tokom celog meča, stajali su na tri metra od mesta gde se pivo prodavalo.
Posle nekog vremena i jedna i druga strana shvatile su kako da najdelotvornije iritiraju protivnike. Tako su domaći navijači sa juga skandirali Engleskoj, dok su Velšani uzvraćali podrškom Crvenoj zvezdi. Primljeni gol i promašaj Ernšoa u finišu rastužili su navijače gostujućeg tima, ali nije bilo ni pomisli o bilo kakvom nasilju. Mala zemlja, mala očekivanja, mali problemi, kako rekoše sami Velšani.
Posle meča policija je držala navijače u boksu punih 40 minuta, a zatim su organizovano krenuli ulicama ka centru grada. Ozbiljnijih incidenata nije bilo, a uskoro se masa u crvenim dresovima rasturila po beogradskim kafanama. Neki od njih proveli su celu noć na beogradskim splavovima, uživajući u, za njihov standard, niskim cenama. Sa jednog od splavova izbačena je grupa Velšana, negde oko pola 6, jer su potpuno pijani uskočili u bazen.
U četvrtak navijači lete kući, ali će se ponovo okupiti početkom sledećeg meseca. Kako se očekuje, u Milanu, šestog septembra, biće oko 8 i po hiljada Velšana! A kako će biti našim navijačima u Kardifu, videćemo u oktobru.
