Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Feb.2020, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Azil za konje u Lapovu opstaje voljom ljudi i ljubavlju prema životinjama

Jedini azil za konje "Staro brdo" u Lapovu svake godine, pogotovo u zimskim danima kada je najpotrebnija hrana za životinje, suočava se sa problemom opstanka i održivosti. Zvanično postoji od 2015. iako je tradicija spašavanja konja duga osam godina. Kroz azil je za ovo vreme prošlo oko šezdeset konja od nekadašnjih šampiona do konja koji su korišćeni za fizičke poslove.

Azil za konje ,,Staro brdo’’ u Lapovu iako na ivici opstanka voljom ljudi i zaljubljenika u ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << životinje uspeva da se održi donacijama i bude sigurno sklonište za sve odbačene konje. Ljubav prema konjima i ogromno zalaganje Željka Iličića doprineli su da azil u Lapovu i dalje postoji, ali u zimskim uslovima česta je nestašica hrane pa je svaka pomoć potrebna.

"Kao i uvek najpotrebnija je hrana pogotovu u ovom zimskom periodu jer konji više jedu i više je troše zbog hladnih vremenskih prilika. Na mesečnom nivou za jednog prosečnog konja, jer imamo konje koji troše manje ali i onih koji troše više hrane, potrebna je barem jedna bala sena, barem jedna bala lucerke, potrebno je i nekoliko kilograma zobi i to u zavisnosti od zdravstvenog stanja konja ali i gde žive, da li ovde gde je toplije i gde imaju i smeštaj u štali ili žive gore na drugom mestu na brdu gde su ostali konji. Država bi morala da formira svoje azile za konje kao što svaki veći grad ima prihvatilište za pse. Bilo bi idealno i kada bi država formirala barem jedan a na nekom globalnom nivou i da svaki grad ima po jedno prihvatilište odnosno azil za konje jer bi se onda regionalno rešavali ovi problemi", rekao je Željko.

Trenutno jedini volonter u azilu je Violeta Jović koja zajedno sa Željkom Iličićem vodi brigu o konjima. Zimski period je i najkritičniji jer se često dešavalo da se mašine zbog mraza pokvare i da dođe do nestašice vode.

"Pre svega nije sve tako divno kao što ljudi zamišljaju. Jeste divno raditi sa konjima i magarcima ali nije tako lagano i lepo kao što mnogi očekuju i kao što su mnogi priželjkivali kada su dolazili da pomažu ovde volonterski jer nije samo to biti sa konjem, uslikati se sa njim, pomaziti ga malo, otići kući mirisan već to znači i isprljati se, raditi teške fizičke poslove da bi to sve funkcionisalo kako treba, tako da je pre svega fizički naporno a zatim potrebno je dosta i psihičke snage da bi sve bilo kako treba", rekla je Violeta.

"Dolaze konji različitih psihičkih sklopova, različitih fizičkih stanja, različitih starosnih dobi. Dolazila su i ždrebad od po par meseci a dolazili su i konji od po 20 i više godina, neki od njih su neposredno nakon toga od starosti i uginuli ovde kod nas. Bilo je i šampiona, bilo je i jako skupih konja koji su zanemarivani a bilo je i onih najgorih i najjadnijih koje više niko nije hteo. Ti konji koji su udomljivi kada ih rehabilitujemo psihički i fizički idu na udomnjenje. Nekada imamo problem da nađemo adekvatnog udomitelja, nije to samo preuzeti konja već taj udomitelj treba da bude svestan toga šta uzima, kako uzima, da bude odgovoran prema tom konju, da ga čuva u skladu sa ugovorom o udomnjenju. U principu za sve konje pre ili kasnije nađemo adekvatne udomitelje", dodao je Željko.

Azilu se sa zbrinjavanje konja javljaju kako pojedinci, tako i organizacije koje brinu o životinjama ali i veterinarska inspekcija koja nalazi konje u jako lošem fizičkom stanju. U azilu se prilikom dolaska posetilaca radi i na većem osvešćivanju ljudi da konji nisu mašine ali ni obični ljubimci već plemenite životinje kojima su potrebni odgovarajući uslovi, nega i briga.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...