Izvor: RTS, 09.Okt.2011, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atraktivna NFL sezona (prvi deo)
I pored lokauta, potajno smo se nadali još jednoj dobroj sezoni u NFL ligi, možda atraktivnijoj i uzbudljivijoj od prethodnih. Nismo dobili ono što smo očekivali. Dobili smo nešto daleko bolje.
I pored lokauta, potajno smo se nadali još jednoj dobroj sezoni u NFL ligi, možda atraktivnijoj i uzbudljivijoj od prethodnih. Najsmeliji su predviđali da bi ove godine neke ekipe koje su u godinama iza nas imale, u najbolju ruku, epizodne uloge sada mogle da poprave svoj status. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Predviđanja, večito uzaludna u sportu ali uvek prisutna, nisu ogledalo onome čemu smo svedoci prethodne četiri sedmice. Nismo dobili ono što smo očekivali. Dobili smo nešto daleko bolje.
Zbog lokauta, koji je u pojedinim trenucima dovodio u pitanje i samo igranje profesionalnog fudbala u Americi, ovo je bila jedna od najisčekivanijih sezona u istoriji. Predsezona je trajala nesrazmerno kratko, pa su timovi bili primorani da procese koji inače traju nekoliko meseci, dovođenje, otpuštanje I produživanje saradnje sa igračima, odrade gotovo komičnom brzinom.
Sami trening kampovi, kada su konačno odobreni, bili su prilagođeni uslovima koje je diktirao lokaut. To je značilo da su dva treninga dnevno, standard u NFL pripremnom periodu, po novom dogovoru bili zabranjeni.
Igrači su pre toga ili treniralli individualno, ili su, kao u slučaju Dru Briza i ostatka družine iz Nju Orleansa, igrači sami improvizovali sopstvene trening kampove. Trenerima je bilo zabranjeno uopšte da komuniciraju sa igračima. Pojedini igrači su se okrenuli fudbalu (sokeru), neki su se oprobali u ringu, a veliki procenat od preko 1.500 igrača koji nastupaju u regularnoj sezoni NFL lige odlučio je da, obeshrabren dužinom pregovora sindikata i vlasnika klubova, ne radi apsolutno ništa. Stvari nikada nisu izgledale sumornije u 91-godišnjoj istoriji lige.
Najviše su bez sumnje trpeli ruki igrači tek što su izašli sa univerzitetskih kampusa, jer njihovu tranziciju u profesionalne vode nije pratio i adekvatan period aklimatizacije, niti bilo kakav rad sa ekipom. Nisu čak dobili ni popularni "plejbuk", knjigu koja opisuje akcije i kretanja na terenu, koji pored praktične primene predstavlja i određeni vid inicijacije.
Ovogodišnja klasa, ne njihovom krivicom, unapred je otpisana, jer u ovakvoj konstalaciji stvari niko nije očekivao da će neko od njih bljesnuti.
Šta više, malo ko je očekivao da će bilo ko od njih uopšte provesti značajniji period vremena na samom terenu.
Kada je konačno postignut dogovor kojim je okončan lokaut, niko se nije usudio da daje prognoze uoči sezone, jer niko objektivno nije znao šta može da očekuje. Pomalo prozaično zvuči, ali zaista je sve bilo moguće.
Iskusni Met Haselbek, sada kvoterbek Tenesija, rekao je tom prilikom da se oseća kao "prvog dana kada je krenuo u školu". "Samo sada nema nikoga da me drži za ruku", izjavio je Haselbek.
Izvesno je bilo samo, ili se barem tako činilo, da će kvalitet igre trpeti kao i da će broj povreda biti veći nego nekih prethodnih sezona, opet naravno kao posledica lokauta. Ništa od ovoga neće se ispostaviti kao tačno.
Prošla je otprilike četvrtina regularnog dela sezone, i ono što smo imali prilike da vidimo ne samo da je prevazišlo sva moguća očekivanja, već je postavilo i nekoliko presedana.
Sve je počelo "kikof" utakmicom, koja se od 2002. godine igra u sadašnjem formatu, četvrtkom. Meč između dva osvajača Supebola, prošlosezonskog Grin Beja i prošlogodišnjeg Nju Orleansa, doneo je najbolju utakmicu na startu NFL sezone, saglasni su strucnjaci, u prethodnih nekoliko decenija.
Grin Bej, koji igra sjajno i ove sezone predvođen konzistentno dobrim Aronom Rodžersom, odneo je pobedu, ali tek nakon što su Klej Metjuz i drugovi iz defanzivne linije Pekersa na samoj gol liniji zadržali poslednji napad Seintsa. Neverovatan uvod u još neverovatniju sezonu.
A za takvu sezonu su se pobrinuli ponajviše "dežurni gubitnici", Detroit i Bafalo, koji ove godine rade nešto što gotovo zaprepašćuje sve njihove navijače. Oni pobeđuju. Kada se tome doda i dosta solidni Klivlend, možda i ne čudi zašto je upravo ova sezona, ili barem njen početak, najgledaniji u istoriji lige.
Detroit, ista one ekipa koje je izgubila svih 16 utakmica u regularnoj sezoni 2008. godine, sada igra kao da nikada nisu ni čuli za nadimak "gubitnička dinastija", kako ovu ovu ekipu nazivaju već godinama. Kvorterbek Met Steford igra zrelo, ofanzivna linija deluje možda najskladnije u celoj ligi, a defanzivni i specijalni tim igraju bolje nego sto su to činili u prethodnim sezonama. Svi preduslovi za uspeh su tu, a veliki deo poklonika ovog sporta, bez obzira na lične klupske afinitete, nada se ulasku Detroita u plej-of, kao i eventualnom uspehu u njemu.
Rajan Ficpatrik, kvorterbek Bafala, je na uvodnom meču, koji je njegov tim ubedljivo dobio protiv favorizovanog Kanzas sitija, bacio sjajnih 208 jardi, a taj broj eksponencijalno je rastao kako je sezona odmicala. Takođe, ono što imponuje je i procenat uspešnih dodavanja od preko 60 odsto, što je ovog igrača, do sada poznatog uglavnom po nadprosecnom koeficijentu inteligencije, učinilo jednim od otkrovenja ove sezone.
Naravno, postoje timovi koji su otisli u suprotnu krajnost. "Drim Tim" iz Filadelfije, predvođen, ako se to tako uopšte može nazvati, neprepoznatljivo letargičnim Majklom Vikom srlja iz poraza u poraz. Treba imati u vidu, doduše, da Vik ima problema sa povredama koje vuče još iz pripremnog perioda. Podjednako loše igra ofanzivni i defanzivni tim, a veliko pojačanje Nnamdi Asamua, kornerbek koji je stigao iz Ouklenda, gotovo da je neprimetan. Kevin Kolb, alternativa Majkl Viku, trejdovan je u Arizonu, gde ovaj kvorterbek naprosto blista sa gotovo neverovatnim procentom uspešnih dodavanja. Naravno, jako malo, možda individualna inspiracija jednog od igrača na nekoj narednoj utakmici, će biti dovoljno pa da se ekipa iz grada "bratske ljubavi" vrati na pravi kolosek.
Ali šta reci o Minesota Vajkingsima, ekipi koja je na prve četiri utakmice zabeležila isto toliko poraza, iako je tri puta imala prednost na poluvremenu, nikada manju od deset poena razlike. Donovan Mekneb, nekada Pro Bol kvorterbek a sada predmet šala kako navijača Minesote tako i svih ostalih, igra još gore nego što je to činio prošle godine u Vašingtonu, pa se čini da se napad Minesote sveo na raning beka, najskupljeg u istoriji lige, Adriana Pitersona. I pored neospornih kvaliteta ovog igrača, nedovoljno za bilo kakav ozbiljniji rezultat.
Bilo bi nepravedno u ovom trenutku izostaviti možda i najbleđu ekipe u dosadašnjem delu sezone, Indijanapolis Koltse. Koltsi, koji su najavljivali napad na Superbol koji se igra ove godine u njihovoj dvorani, bez povređenog Pejtona Meninga više podsećaju na prosečnu koledž ekipu.
Kvorterbekovi se smenjuju na svakoj utakmici, veteran Keri Kolins i gotovo neshvatljivo nesigurni Kurtis Peinter. Međutim, koji god od njih dvojice da je na terenu, ishod je neibežno isti, Koltsi teren napuštaju pognute glave.
Definitavan povratak na teren sjajnog Pejtona Meninga nije zvanično utanačen, mnogi sumnjaju da će se uopšte dogoditi ove sezone, pa navijačima Koltsa ne preostaje nista drugo nego da do tada svoje nedeljno popodne posvete aktivnostima nevezanim za američki fudbal.
Vredi spomenuti sada već i standardno loše Majami Dolfinse, čiji navijači su se nadali da će dolazak Redzi Busa, prekobrojnog u Nju Orleansu nakon što je ta ekipa draftovala sjajnog Marka Ingrama sa Alabama univerziteta, doneti dodatnu opciju u napadu njihove ekipe.
Međutim, Bus je do sada pretrčao samo 56 jardi, u 17 poseda. Na Sanlajf stadionu i dalje se igra nedovoljno dobar fudbal, pa su oči ljubitelja ove ekipe već sada uprte u draft 2012. godine.
(Uskoro nastavak...)
.jpg)
