Izvor: RTS, 10.Okt.2011, 14:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Atraktivna NFL sezona (drugi deo)

Ova sezona u NFL ligi je tako uzbudljiva, po nekima možda i najuzbudljivija do sada, ne samo zbog uspona ekipa koje niko nije predvideo ili kvaliteta same igre, već i zbog svega onoga što je između toga.

Kada autsajderi pobeđuju, oni to rade na "holivudski način". Kada ruki odnosno najneiskusniji igrači preuzmu odgovornost na sebe, svi ostali se sklanjaju u stranu. Ništa nije onako kako je to bilo do sada, "kako bi trebalo da jeste". I upravo je to ono čemu navijači >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne mogu da odole.

Pitsburg, prošlogodišnji učesnik Superbola i jedna od najpopularnijih i najtrofejnijih ekipa od osnivanja NFL lige, ove godine igra, u nedostatku bolje reči, mlako. Ekipa se, barem u novijoj istoriji, oduvek oslanjala na gotovo besprekornu defanzivnu liniju, dok je napad bio u najvećoj meri na plećima robusnog Bena Rotlisbergera.

Ove sezone učinak Stilersa je polovičan, po dve pobede i poraza, ponajviše upravo zbog neubedljivih igara popularnog "Big Bena". Zanimljivo je da sada Rotlisberger nije pritisnut privatnim problemima, kao što je to bio slučaj nekih prethodnih godina, kada je naprosto dominirao zajedno sa Hajnsom Vordom i Rašardom Mendenhalom, koji takođe igraju nedopustivo loše.

Primera radi, Mendenhal je trčao samo 111 jardi ove sezone, odnosno nešto više od tri jarda po posedu.

Naravno, otpisati Pitsburg već sada iz kruga timova koji pretenduju da osvoje Superbol bilo bi isuviše naivno, ali je jasno da mnogo štošta mora da se promeni u "gradu čelika".

Nije možda nezanimljiva i činenica da je San Francisko lider svoje konferencije, dok je prošlogodišnji osvajač iste, Sent Luis, na poslednjoj poziciji. Pozicija Remsa možda i ne čudi kada se ima u vidu kakve partije pruža nekadašnja zvezda Oklahoma univerziteta i zvanično najbolji ruki prošle godine Sem Bredford.

Takođe, niko nije očekivao da vidi Vašington Redskinse, oslabljene odlaskom sjajnog difensiv enda Alberta Hejnsvorta u Nju Ingland, na celnoj poziciji En-Ef-Si Ist konferencije.

Malo ko nije čuo za izlizanu frazu "utakmica nije gotova dok sudija ne svira kraj". Retko kada je to bilo evidentno kao ove godine na terenima širom Amerike.

Opet, i u ovom segmentu vladaju Detroit Lajonsi. Na utakmici sa, ove sezone ionako trapavim Dalasom, Detroit je uspeo da nadoknadi deficit od 24 poena iz treće četvrtine, i da utakmicu reši u svoju korist rezultatom 34:30. A sve to se dešavalo samo nedelju dana nakon što su, iako su gubili na poluvremenu rezultatom 20:0, savladali Minesotu nakon produžetka.

E sad šta je fascinantno u vezi sa ovim, pored očiglednog naravno. Detroit je ovom serijom podviga postao prva ekipa u NFL istoriji koja je dobila dve utakmice za redom nakon što su gubili sa 20 ili više poena razlike. Činjenica da su obe pobede došle nakon utakmica u gostima samo je šlag na torti.

A rekord koji su Lajonsi oborili bio je star, ni manje ni više, nego sedam dana. Postavila ga je druga ovosezonska senzacija, ekipa Bafala, koja je na dve utakmice sa Ouklendom i Nju Inglandom sustizala prednost od najmanje 18 poena.

A da imamo osećaj da prisustvujemo nečemu zaista posebnom svedoči i povratak San Franciska na utakmici sa Filadelfijom nakon zaostatka od 20 poena.

Kada se sve ovo prevede u statistiku izgleda ovako - na 64 odigrane utakmice u regularnoj sezoni, od ukupno 256, na 15 utakmica, što je skoro četvrtina, tim koji je gubio sa najmanje deset poena razlike uspeo je da pobedi.

Čini se prikladnim da sezona o čijoj sudbini su u jednom trenutku odlučivale gotovo sekunde, bude prepuna preokreta i svega što njih prati.

Ove godine u NFL ligi zabeleženo je manje povreda nego u istom periodu nekih prethodnih sezona, što zaista jeste iznenađujuće ali i podjednako ohrabrujuće. Međutim, činjenica da je veliki broj igrača koji ipak jesu povređeni, neki od njih bez nade u povratak na teren do kraja sezone, čine okosnicu svojih ekipa jeste alarmantan.

Tako na terenu nema Džamala Čarlsa iz Kanzas sitija, verovatno najboljeg raning beka lige, uz eventualno Krisa Džonsona iz Tenesija. Tu muke za Kanzas siti i trenera Toda Hejlija ne prestaju, jer u igru ne mogu ni Erik Beri i Toni Moeaki.

Među 130-oricom igrača na NFL listi povređenih je i odlični Arian Foster iz Hjustona, kao i dvojac vajdrisivera Domenik Hikson iz Nju Jork Džajantsa i Markiz Kolston iz Nju Orleansa.

 

Svake sezone, bez izuzetka, postoji određeni broj ruki igrača koji sve ono što su prikazivali na koledž terenima jednako uspešno prenesu i na one u NFL ligi. Njihov broj varira, ali po pravilu nije veliki, pre svega zbog neproporcijalne razlike između profesionalnog i univerzitetskog fudbala.

Kao što je već rečeno, lokaut nije ovogodišnjoj klasi pružio jednaku priliku kao nekim prethodnim. Konsenzus je vladao među ekspertima da šanse da neki ruki, pa bio on i dobitnik Hajzmen trofeja namenjenog najboljem koledž igraču Kem Njuton, napravi nešto više u sezoni kojoj smo svedoci gotovo ne postoje.

Međutim, samo u četvrtoj nedelji, rukiji ne samo da su se našli na terenu, nego su i briljirali na istom. Kvorterbek Endi Dalton i vajdrisiver Ej Džej Grin doneli su pobedu svojim Sinsinati Bengalsima, dok je takođe vajdrisiver iz Atlante Džulio Džouns osvojio 127 jardi na meču svoje ekipe sa Sijetlom. Vredi spomenuti i Markusa Gilkrajsta koji je prvo presekao pas, a zatim i postigao tačdaun koji je pomogao u pobedi San Dijega nad Majamijem.

I naravno, nemoguće je izostaviti igrača koji je osvojio Hajzmen trofej nakon odigranih samo 13 utakmica na koledžu, i igrača koji je bio prvi pik na ovogodišnjem draftu.

Kameron Njuton je stigao u Karolinu, ekipu koja je prošle godine bila ubedljivo poslednja sa samo dve pobede, nakon što je osvojio Bi-Si-Es šampionat sa Ouburn univerzitetom. I već sada, jasno je da Karolina nije ista sa i bez Njutona u ekipi. Njuton je u prve četiri utakmice oborio čak sedam ruki rekorda, uključujući one za najviše bačenih jardi na debiju u NFL ligi i najvise bačenih jardi na jednoj utakmici uopšte.

Kada se tome doda da je Njuton bacio, ili sam postigao, tri tačdauna u porazu njegove ekipe u Čikagu, nije teško zaključiti da bi svako dalje osporavanje ovih mladih igrača bilo krajnje iluzorno.

Ono što je takođe zanimljivo u vezi sa ovom sezonom je i promena pravila. Ova pojava kao takva nije retka u NFL ligi, ali ovoga puta radilo se o nečemu što se smatralo da može da promeni samu srž bitnog aspekta ovog sporta.

Kikof linija (mesto odakle ekipa koja se brani šutira loptu na polovinu protivnika) je pomerena sa 30 na 35 jardi što će, barem se tako smatralo, potpuno uništiti inače jako atraktivnu igru specijalnih timova.

I ponovo, predviđanja nisu bila ništa bliže stvarnom stanju stvari. Samo u ovim uvodnim nedeljama viđeno je nekoliko fenomenalnih vraćanja lopte, koja su se po pravilu završavala tačdaunom.

A ovo je samo početak. Zanimljivo je, ali i podjednako očekivano imajući u vidu sve do sada navedeno, da je jako mali broj stručnjaka u Americi koji se usuđuju da daju bilo kakve dalje prognoze, ma kako banalne one bile.

Sport često ume da se poigra sa onima koji se previše uzdaju u statistiku u tradiciju, a to ove godine jasno pokazuje i NFL liga.

Uvodne utakmice su prošle, ispitivanje snage je završeno, i od sada može biti samo još bolje, atraktivnije i uzbudljivije...Barem je to izvesno.

Nastavak na RTS...