Izvor: Sportski Žurnal, 21.Avg.2013, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anđušić: Šut porodično nasleđe
U pobedi protiv Rusije, dan po osvajanju Trofeja Beograd, Danilo Anđušić (22,195 sm), reprezentativac Srbije, sa 16 poena i visokim procentom realizacije (za dva 2-2, za tri 4-3) je najavio da ulazi u strašnu šutersku formu, koju je demonstrirao i na potonjem turniru u Antibu.
(FOTO: S. Radovanović)
Sa tri uzastopno ubačene trojke Francuskoj, i četvrte posle nekoliko minuta, bio je režiser čudesnog preokreta.
Od minus 16, naša reprezentacija stigla je do >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << plus pet, posle nešto više od deset minuta na razmeđu trećeg i četvrtog perioda.
Šteta, što je meč u produžetku izgubljen, značio bio za samopouzdanje naše podmlađene reprezentacije dobitak protiv prvog favorita Evropskog prvenstva u Sloveniji i to u njegovoj kući, na Azurnoj obali.
I u susretu sa Gruzijom Anđušić je gađao trojke 3-3, dodao je i četiri slobodna bacanja, ponovo bio drugi strelac nacionalnog tima.
Istina, i taj meč naš državni tim je izgubio, posle visokog vođstva, ali mlade timove karakterišu oscilacije.
Kad se sve ovo navede, lako je uočiti da je reč o izrazitom šuteru, koji se ne libi da svaku slobodnu situaciju pretvori u pokušaj poentiranja, posebno van linije 6,75 m, što navodi na suštinsko pitanje: šta je sadržano u tom izbačaju?
Pri tome Anđušić odiše samopouzdanjem, verom da će njegov dalekometni projektil zaparati mrežicu. Ima i jedan element, gotovo zaboravljen.
Dizanje na šut iz driblinga, posle samo jednog udarca lopte o parket. Naglo zaustavljanje koje protivnika izbacuje iz ravnoteže, faktor iznenađenja, skok i munjevit izbačaj.
U priči o šutu Anđušić obilazi kao kiša oko Kragujevca:
– Jeste, moja forma je u uzlaznoj putanji – kaže.
Ali, odakle takav šut, takva preciznost? – insistiramo. Ima mišljenja da se veliki šuteri jednostavno rađaju, shodno tome, geni od oca i majke. Navodimo Anđušića da priča.
– Otac Vladan je bio atletičar, sprinter, prvak SFRJ na 100 metara, majka Jasmina, devojačko Kojić, košarkašica. Svaki put kad me sretne, njen nekadašnji trener Milan Minić mi kaže da smo moj mlađi brat Luka i ja dobri šuteri na mamu.
Trenutno su u hotelu Zira 16 reprezentativnih kandidata, od kojih će selektor Dušan Ivković odabrati 12 za igre na Evrobasketu.
Spisak će možda biti skraćen već u četvrtak, pred put u Istanbul, na turnir na kojem će učestvovati pored domaćina i nas, i Hrvatska i Belorusija
A, priča li se po sobama, za stolovima u restoranu, u šetnjama, o dometu u Sloveniji?
- Ne previše, mnogo je debitanata. Na nama je da damo sve od sebe, da protiv Srbije nikome ne bude lako. A, valjda je prirodno da verujemo u uspeh.
Luka izabrao SAD
Mlađi Anđušić, Luka je krenuo stopama starijeg brata, ali njegov put je drugačiji.
– Formirao se u Hemofarmu, kao i ja, potom je prošle sezone nastupao za Proleter iz Zrenjanina u Drugoj ligi. Odlučio je da se otisne u Ameriku, na akademiju Vest oks da igra košarku i priprema se za studije – kaže Danilo.
Nastavak na Sportski Žurnal...
