Izvor: RTS, 23.Feb.2012, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki predsednici vole sport
U pauzi borbe sa svetskom krizom, i dok hvataju predah u uterivanju demokratije u "nedemokratske" zemlje i rešavanju svih mogućih problema koji potresaju planetu, američki predsednici imaju vremena i za sport. Malo je poznato da su pre Bele kuće pojedini predsednici pokazivali sjajne rezultate na sportskim borilištima.
Sport i politika u teoriji ne bi trebalo da se dodiruju, ali u praksi politika i političari su ti koji vole da se slikaju na sportskim nadmetanjima. Ni američki >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sport nije imun na taj trend. Američki predsednici su u pojedinim trenucima vladavine najveće političke poene sakupljali baš na sportskim terenima.
Međutim, malo je poznato da su pojedini čelni ljudi Amerike, pre nego što su stupili u Belu kuću, postizali sjajne rezultate na sportskim borilištima.
Ričard Nikson je jedan od najkontroverznijih predsednika u novijoj američkoj istoriji. Zemlju je vodio u turbulentno vreme posle ubistva Roberta Kenedija. Vijetnamski rat, nemiri u zemlji i afera "Votergejt" neke su od političkih zaostavština ovog predsednika.
Javni imidž Niksona nije bio sjajan, i nije tajna da je on jedan od najnepopularnijih američkih vođa. Kada je reč o sportu, Nikson je u mladosti bio veoma aktivan. Dok je bio student na Vitler koledžu, Nikson se bavio košarkom, bejzbolom i trčanjem.
Džerald Ford je bio 38. predsednik Amerike, prvi posle Niksona, koji se odmah po dolasku na vlast uhvatio ukoštac sa mnogim problemima koje je njegov prethodnik ostavio. Dok se borio sa ekonomskom krizom, najtežom još od Velike depresije, i posledicama poraza u Vijetnamu, Ford nikad nije okretao leđa sportu.
Ford je još u srednjoj školi bio kapiten ekipe američkog fudbala, dok je na Univerzitetu "Mičigen" igrao na poziciji lajnbekera za popularne Vulverinse. Ovaj američki predsednik bio je deo legendarne ekipe koja je bez poraza osvojila šampionske titule 1932. i 1933. godine.
Zanimljivo je da je 1934. godine ova ekipa zabeležila samo jednu pobedu, a Ford se često sećao te utakmice u kojoj je bio najzaslužniji za taj jedini trijumf. Njegovi saigrači proglasili su ga najboljim igračem, a tadašnji pomoćni trener je tada rekao da je Ford jedini igrač koji je ostao da se bori u izgubljenoj bici.
Frenklin Ruzvelt bio je 32. američki predsednik koji je vodio Ameriku u vreme posle velike ekonomske krize sve do kraja Drugog svetskog rata. Osim pobede u ratu, njegova zaostavština je i bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
Ruzvelt se još kao mali bavio veslanjem, polom i tenisom, ali je kasnije zavoleo bejzbol. Iako se nikad nije ozbiljnije bavio bejzbolom, Ruzvelt je voleo da posećuje mečeve.
Džordž Buš (stariji) bio je 41. američki predsednik i jedan je od retkih koji je u Beloj kući imao samo jedan mandat. Iako je vladao samo četiri godine, Buš je uspešno započeo i okončao prvi Zalivski rat protiv Iraka. Malo je poznato da je za vreme studija na Univerzitetu "Jejl" Buš bio kapiten bejzbol tima.
Dvajt Ajzenhauer je bio 34. američki predsednik koji je zemljom vladao u vreme Hladnog rata od 1953-1961. godine. Za vreme Drugog svetskog rata, bio je vrhovni zapovednik savezničkih snaga, a bio je i prvi vrhovni zapovednik NATO-a. Na poznatoj Vojnoj akademiji "Vest Point" Ajzenhauer je bio veoma aktivan sportista.
Prema priznanju, jedan od najtežih dana u svom životu Ajzenhauer je označio onaj kada je saznao da nije ušao u bejzbol tim. Ovaj američki predsednik utehu je našao u američkom fudbalu gde je igrao na poziciji lajnbekera. Ipak, bejzbol je do kraja života ostao njegova strast.
Džimi Karter, koji je bio 39. američki predsednik, zemljom je vladao, poput Buša Starijeg, samo jednan mandat. Zanimljivo je da je Karter jedini američki predsednik koji je posetio Beograd, i to 1980. godine.
I ovaj predsednik je u danima mladosti bio aktivni sportista. Karter je u srednjoj školi važio za košarkašku zvezdu, a strast prema sportu nije prestala ni kada je upisao vojnu akademiju, niti kada je ušao u Belu kuću. Karter je često znao da naredi ljudima iz tajne službe da učestvuju na košarkaškom, bejzbol ili nekom drugom meču.
Za razliku od stare garde, noviji američki predsednici nisu veliki ljubitelji "tradicionalnih" sportova.
Tako je Bil Klinton (njegovu zaostvštinu ne treba ni da pominjemo) više uživao u golfu nego u fudbalu ili bejzbolu. Čak je i golf bio za njega više razonoda nego sport. Poznato je da je Klinton više uživao u muzici i sviranju saksofona nego u sportskom nadmetanju.
To se nije promenilo ni kada je otišao na Univerzitet "Džordžtaun", niti kada je 1993. godine ušao u Belu kuću.
I Džordž Buš Mlađi ne može da se pohvali sportskim dostignućima u svojoj mladosti. Iako je išao na isti univerzitet kao svoj otac, za razliku od Buša Seniora koji je bio kapiten bejzbol tima, njegov sin je na "Jejlu" tek sporadično igrao ragbi.
Na kraju, kao utehu i ovaj američki predsednik je uzeo palicu u ruke i fizičku aktivnost potražio na terenima najluksuznijih golf klubova u zemlji.
Aktuelni američki predsednik Barak Obama izgleda da je odlučio da se vrati korenima i da pokaže da golf nije sport za američke predsednike.
Iako nije bio besprekoran student, Obama je bio i ostao veliki ljubitelj košarke. U slobodno vreme aktuelni američki predsednik igra basket, a često je gost na mečevima Vašington Vizardsa.
