Izvor: Blic, 16.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksić: Privlači me magija Bundeslige
Zlatno dete srpskog fudbala, 18-godišnji Danijel Aleksić, omladinski reprezentativac Srbije i napadač Vojvodine, hrabro je zaplivao profesionalnim vodama, a njegov nesporni talenat, odavno poznat u Srbiji, brzo su primetili i evropski klubovi. Danijel u karijeri napreduje neslućenom brzinom, za njega već pitaju Arsenal, Hofenhajm, Ajaks i mnogi drugi, međutim - da bi ostvario svoje snove, moraće da uloži još mnogo truda, čega je i sam svestan.
Zahvaljujući odličnim igrama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u prvom delu nacionalnog šampionata, kada je u izboru Zajednice superligaša proglašen za najboljeg mladog fudbalera, Aleksić je „isprovocirao" englesku štampu da čitavog proleća piše o „vunderkindu iz Srbije", koji nije ostavio ravnodušnim ni hladnog Arsena Vengera, menadžera Arsenala. Na njihov stav o fudbaleru Vojvodine nije uticala ni promenljiva forma u drugom delu šampionata.
Aleksić je, inače, fudbal počeo da igra sa sedam godina u Veterniku, a četiri godine kasnije prešao je u Vojvodinu. Za prvi tim debitovao je 5. maja 2007. godine, i to za jednog dečaka na spektakularan način.
- Tada sam imao 16 godina i pet dana kada me je trener Milovan Rajevac ubacio u vatru, i to u utakmici sa Crvenom zvezdom na „Marakani". Postao sam najmlađi debitant u istoriji lige, a osećaj koji sam tada imao čak ni danas ne umem da opišem. Jedino onaj ko je to doživeo zna kako se na travi „Marakane" oseća dečak od 16 godina. U tom trenutku još sam bio član kadetskog tima i nisam ni sanjao šta će se dogoditi - priseća se Aleksić.
Na prvi gol ste čekali skoro godinu dana, kasnije ste tresli mrežu i Crvene zvezde. Koji gol vam je ostao u najlepšem sećanju?
- Ipak bih izdvojio onaj za kadetsku reprezentaciju kada sam iz penala pogodio mrežu Šveđana i kada smo se plasirali na Evropsko prvenstvo. Prvi pogodak za Vojvodinu postigao sam protiv Hajduka iz Kule 2008. godine, zatim je bilo još dragih golova, ali nadam se da oni pravi tek dolaze.
Kao nagrada za partije u jesenjem delu stigao je i poziv od Radomira Antića, selektora A tima, tako da ste postali jedan od najmlađih debitanata u istoriji nacionalnog tima?
- Iskreno, nisam se nadao pozivu za utakmicu sa Poljskom u Beleku, ali sam, naravno, bio oduševljen kada je on stigao. Sve mi to deluje nestvarno, čini mi se da još nisam svestan svih stvari koje su mi se dogodile. Sve je prelepo i kako se samo poželeti može. U životu imam velike ambicije, ne zadovoljavam se malim stvarima i nadam se da ću ostvariti sve što sam zacrtao.
Šta ste zacrtali?
- Kao i svaki dečak, imam svoje snove. Želim da igram u nekom evropskom klubu, ali pre svega želim da me zdravlje posluži.
U kojoj ligi mislite da biste se najbolje snašli?
- Za početak bi bilo dobro da to bude Nemačka ili Holandija, pa ako se dokažem, može Španija ili Engleska - kaže na kraju Aleksić.
Hoćemo na Evropsko prvenstvo
Omladinska reprezentacija Srbije u nedelju igra odlučujuću utakmicu sa Mađarskom na kvalifikacionom turniru za EP u Poljskoj. U prva dva meča „orlići" su igrali nerešeno sa Finskom i pobedili su Austriju.
- Na poluvremenu utakmice sa Austrijom bili smo malo zabrinuti, ali smo znali da neće moći da se brane svih 90 minuta. Posle pobede od 3:0 sada je sve u našim rukama. Imam utisak da želimo više od Mađara da se plasiramo na Evropsko prvenstvo i ako budemo igrali kao što znamo, neće moći da nas zaustave - smatra Aleksić.
Skener Zoran Marić, trener Vojvodine
Nadahnut, pokretljiv, efikasan
Danijel Aleksić ima sve preduslove da bude vrhunski igrač, međutim, on je još dečak i ima dosta prostora za napredak. Njegove karakteristike jesu istančan osećaj za gol, nešto što se ne izgrađuje radom, i nije mu potrebno mnogo prilika da bi se upisao u strelce. Kreativan je, dobro koristi obe noge i što je podjednako važno odlično se služi glavom. Tu pre svega mislim na dobru realizaciju. Aleksić fizički odskače ukoliko ga uporedimo s njegovim vršnjacima, ali mora još da radi da bi karakteristike doveo na najviši nivo potreban za vrhunski fudbal. Kada je u trku oseća se komotno, što mu omogućava da bude pokretljiv i tehniku koristi isključivo u svrhu učinka. Dakle, kada dribla ili šutira radi to maksimalno racionalno. S obzirom na činjenicu da teži ka slobodi u igri, može mu se dozvoliti određena taktička nedisciplina, jer je njegov defanzivni učinak limitiran. U duel igri Danijel će morati da bude čvršći, međutim, on ima samo 18 godina i popraviće i taj segment.
