Izvor: Press, 14.Avg.2014, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandra Jovanović: Sablja mi dobro dođe, drži ljude na distanci!
U Srbiji je neobično sresti devojku koja se profesionalno bavi mačevanjem. Kako si se ti odlučila da uzmeš oružje u ruke? Kako je sve počelo?
- Počelo je 2007. godine, htela sam nešto novo i zanimljivo da naučim. Mačevanje me je privuklo. Iako mi je kao opcija bio i kik boks, ipak je tas prevagnuo na stranu gde je mačevanje. Od starta, kada sam uzela oružje u ruke, znala sam da je to ono pravo i prosto me je taj instinkt vodio ka napred.
Predstavljaš našu zemlju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u kategoriji "sablja". Koji su tvoji dosadašnji uspesi i kako se to odražava na tvoju karijeru?
- Imam veliki broj pehara u svojoj kolekciji, uglavnom je reč o domaćim i međunarodnim turnirima. Najveći uspesi su mi titule državnog prvaka u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. U sezoni 2011/12 bila sam plasirana kao prva na u23 listi.
Koliko je mačevanje zastupljeno u Srbiji?
- Mačevanje nije mnogo zastupljeno u Srbiji, nažalost. Iako je jedan od prva tri sporta koja su se našla na Olimpijadi, što malo ljudi zna. Uslovi nisu baš najbolji, a i najveći problem predstavlja finansijska situacija i to što takmičari uglavnom moraju sve troškove da snose sami ukoliko žele neku ozbiljnu priču.
Objasni nam malo osnove mačevanja, pošto je ovaj sport slabo zastupljen kod nas.
- U mačevanju postoje tri vrste oružja. To su: sablja, mač i floret. Osnovna razlika je u važećoj površini za svako od njih. I to što su mač i floret ubodna oružja, dok sablja nije. Sabljom se seče. Definitivno najatraktivnije oružje je upravo sablja. Karakteristično za ovaj sport je to što se njime možete baviti bukvalno do kraja života. Postoji puno veteranskih takmičenja i veliki broj rekreativaca se odlučuje za ovakvu vrstu aktivnosti. Preporučila bih svakome.
Bavila si se košarkom sedam godina. Zašto si se opredelila za mačevanje?
- Razglog zbog koga sam prestala da se bavim košarkom jeste to što je počela suviše vremena da mi oduzima. A moja ideja nije bila da se profesionalno bavim košarkom. Iz tog sporta imam jako lepe uspomene. Zanimljivo je da sam na mačevanje došla sasvim slučajno bez namere da to bude nešto ozbiljno. Ali, kako to biva u životu, ne može sve da se planira, pa je tako mačevanje postalo jedan jako važan segment mog života.
Koji su tvoji dalji planovi?
- Pored takmičarskog dela, ideja mi je da se bavim sudijskim poslom. Jako bih volela da doprinesem popularizaciji ovog sporta i to će ubuduće biti jedna od mojih osnovnih želja. Promocija na razne načine, uključivanje u rad sa mlađim takmičarima... Jednostavno, prenošenje znanja koje posedujem, jer smatram da jedino na taj način, i uz veliku posvećenost, ovaj sport može da zaživi.
Da li si i u prirodi tako opasna ili sablju koristiš samo na pisti?
- Po potrebi sam opasna, isto kao na pisti. :) Sablja mi često dobro dođe, drži ljude na distanci koju ja želim.
