Izvor: MozzartSport.com, 05.Sep.2014, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ANALIZA IGRE SRBIJE: Orlovi sa dva lica! (ANKETA)
(OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA MOZZART SPORTA IZ ŠPANIJE)
Porazom od Španije košarkaška reprezentacija Srbije oprostila se od Granade i grupnu fazu završila na četvrtoj poziciji - iza neprikosnovene Španije, Brazila i Francuske. Za mnoge ovaj scenario daleko je od idealnog, jer su pobede ostvarene samo nad daleko slabijim selekcijama Egipta i Irana. Dobar deo kritičara smatra da ovaj tim Srbije jednostavno ne može više, da je četvrto mesto naša realnost, ali... Moj lični utisak, >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << a nadam se da će se mnogi složiti sa mnom, jeste da je ovakav razvoj situacije odličan!
Naš tim, sa čak sedam debitanata na šampionatima sveta (Simonović, Jović, Kalinić, Birčević, Raduljica, Bogdanović, Katić), te rovitim Teodosićem i nespremnim kapitenom Krstićem, uspeo je da ostvari zacrtani cilj i plasira se u nokaut fazu sa dve pobede (Egipat 85:64, Iran 83:70) i tri poraza (Francuska 73:74, Brazil 73:81, Španija 73:89). Na svojoj koži ova generacija Orlova osetila je kako je to kada se igra protiv najvećih i najjačih u najtežoj grupi na prvenstvu, a jedan od duela naši momci imali su protiv svemoćne Španije, u krcatom Munisipalu, gde su gotovo svi bili protiv njih.
I, pokazali su više nego dobru igru.
Osim susreta s Egiptom, koji je praktično bio završen već posle prvih deset minuta, u igri našeg tima konstantno su se ocrtavala dva lica, što je donekle, najviše zbog neiskustva i bilo očekivano.
Borbeno, agresivno, žustro i smisleno odigrali su Saletovi izabranici u jednom delu, a to se možda najviše videlo u susretima sa Francuskom i Brazilom. Takođe, zube su pokazali i Crvenoj furiji, što je posebno oduševilo.
Dok smo protiv aktuelnog šampiona Evrope mi bili ti koji su vodili glavnu reč na terenu, a kasnije susret izgubili posle niza grešaka i mlakog starta drugog poluvremena, protiv Brazila imali smo 18 poena minusa, koji smo furioznom igrom na obe polovine pretvorili u plus od sedam koševa (67:60), ali... Opet je na površinu isplivalo neiskustvo naših igrača što priču dovodi do jednog zaključka - mi nemamo tim za završnicu! Ne znamo da slomimo protivnika i razbijemo do kraja, već im stalno pružamo ruku spasa i izvlačimo ih sa dna.
Naravno, to ne znači da će tako biti i u Madridu, kada se bude igralo na sve ili ništa, ali sada to nije bio slučaj. Generalno, to možda i nije tako loše, jer će srpski košarkaši moći da nauče na svojim greškama i onda kad je najbitnije pokažu šta zapravo znaju i umeju.
Naša najveća boljka bila su slobodna bacanja! Verovali ili ne, ali Orlovi se nalaze na samom dnu lestvice timova sa najboljim procentom šuta sa linije penala! Svega 64,4 odsto (76/118)... Ispod nas su samo Brazil, Egipat i Dominikanska Republika... Krajnje nepojmljivo i, iskreno, strašno! Da stvar bude još gora, ruke su drhtale u najvažnijim momentima, kada se lomio rezultat ili kada je bilo potrebno da se ostane pribran kako bi se meč priveo kraju i upisala pobeda. Na našu sreću, to je nešto što može da se popravi treningom, pa se očekuje da Sale i njegovi pomoćnici obrate posebnu pažnju na ovaj detalj...
Takođe, rak rane ovog tima jesu ziceri i odbrana u tri segmenta - posle pik'n'rola, prilikom defanzivnog skoka i nedovoljno dobra izolacija. Za jedan profesionalni tim takvog renomea prosto su nedopustive greške poput promašaja ispod samog koša. A, te stvari su nam se dešavale često, nevezano za period igre i ritam utakmice.
Loša odbrana od "pika" može se pripisati slaboj komunikaciji visokih i niskih igrača, a dopuštanje rivalu da dobije drugu ili treću šansu za postizanje poena je stvar slabe koncentracije. Najbolji igrač Irana Hamed Hadadi je neko ko je od gotovo nezaustavljivog centra kakav je Miroslav Raduljica učinio da bude manji od makovog zrna u prvom poluvremenu. Odnosno, sve dok je gorostasni teškaš bio na terenu. Tek kada je Hadadi zaradio četvrtu ličnu grešku, u 17. minutu meča, Raduljica je proradio. S druge strane, Hadadi je bio nerešiva enigma za naš tim i Saša Đorđević nije uspeo da napravi najbolju postavku igre, koja bi izolovala dominantnog igrača Hadadijevog kalibra.
Sve su to veliki problemi, zbog kojih je Srbija prvu fazu završila na četvrtoj, a ne na drugoj poziciji. Ali, isto tako, to su detalji koji lako mogu da se isprave.
Nažalost, ono što ne može da se promeni jeste balkanski mentalitet. Brzo poletimo, a još brže padnemo. I protiv Francuske i protiv Brazila delovalo je kao da igrači misle - ma, lako ćemo da dobijemo ovo. Igra u talasima karakteristika je brojnih današnjih ekipa i to je apsolutno normalna stvar. Ali, ovo je nešto više od toga, bar se tako čini. Onda, kada nastane frka, desi se ono što je Miloš Teodosić uradio - pukne film i onda se ne zna ko gde udara. Ne treba zaboraviti da se u profesionalnom sportu svađe među igračima dešavaju redovno i one ponekad mogu doneti pozitivan rezultat. Ali, u našem slučaju čini se da se Orlovi još više pogube, a protivnici to iskoriste i kazne najstrašnije. Utakmica s Brazilom je najbolji pokazatelj toga.
Međutim, nije sve tako crno! Daleko od toga. Srbiji se vratio Miloš Teodosić kakav nam je preko potreban već u nedelju protiv Grčke. Možda i najbolja vest jesu sve bolje role Nemanje Bjelice! Momak koji je godinama unazad podređen timu i stalno radi ono što mu se servira, ne ono što on želi. Međutim, kako vreme prolazi, njegov napredak je sve veći. Preuzima odgovornost na sebe, igra baš onako kako njemu odgovara i pokazao je da je prilično nezgodan za čuvanje. Stefan Jović je do sada opravdao svoj debitantski nastup u dresu nacionalnog tima, na iznenađenje mnogih. Moj najveći utisak - to što je, poput krpelja bio zalepljen za Serhija Rodrigeza, koji je meč završio sa svega dva poena. Oba sa slobodnih bacanja, iz igre 0/4.
Raduljica se pokazao kao više nego adekvatna zamena za Nenada Krstića i bio je naše glavno oružje u momentima kada nas šut sa distance nije služio. Moraće još da poradi na tome da obuzda svoj temperament, koji ga je neretko vodio do nepotrebnih grešaka, ali jasno je koliko je srpski nacionalni tim dobio njegovim povratkom. Bogdan Bogdanović još uvek nije demonstrirao šta sve zna, što je možda i dobro. U dosadašnjem delu šampionata često je bio kritikovan zbog svojih promenjivih igara, najviše na relaciji klupskih navijača dva večita rivala, ali od njega se tek očekuje ono najbolje. Ubeđen sam da će upravo on biti naš čovek odluke.
Srpski tim je pokazao karakter i hrabrost protiv najboljih, ujedno i respekt, ali ne i strah. To je ono što je najvažnije, boriti se bez pritiska. Pomenuli smo meč sa Španijom, koja je bez problema oljuštila i Francusku i Brazil. A, da ne pominjemo Iran i Egipat. Naši momci su se dobro nosili, u nekoliko navrata uspeli su da budu ravnopravan protivnik ekipi prepunoj superzvezda i to je definitivno nešto što može da ohrabri pred drugu fazu.
Trijumfi nad Iranom i Egiptom nisu merilo onoga što naš tim može. Francuska, Brazil i Španija pokazali su ovoj mladoj selekciji šta ih čeka u nastavku, dok su dueli sa Trikolorima i ekipom Rubena Manjana izvukli ono najbolje, ali i najgore iz nas. Uspevali smo da vežemo i po dve-tri trojke onda kada je bilo teško, da zaključamo reket i rivale nateramo da poene traže iz očaja i teških pozicija.
Sada sledi susret sa Grčkom, koja je u grupi B lagano ostvarila svih pet pobeda. Osim susreta sa Argentinom, sve su dobili dvocifrenom razlikom. O tome šta bi Srbiju moglo da očekuje u okršaju sa Helenima pisaću u posebnoj temi.
Sada je najbitnije da se zbiju redovi, odmore glave i s osmehom na licu izađu na crtu narednom protivniku. Put do polufinala nam se otvorio praktično najbolje moguće, jer posle eventualnog trijumfa nad Grčkom čeka nas pobednik susreta Brazil - Argentina. Sa Špancima bismo se tek našli u polufinalu.
Ali, prvo Heleni!
(FOTO: Fiba.com)
Nastavak na MozzartSport.com...
