Izvor: RTS, 15.Jul.2023, 16:41

Шест највећих вимблдонских губитника

Вимблдон је један од најстаријих, али засигурно и најпрестижнијих тениских турнира на свету. Од 1877. године, "Ол Ингланд клуб" у Лондону домаћин је овог догађаја. Нема сумње да већина професионалних тенисера још у раној животној доби сања и жели да освоји Вимблдон, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << међутим, многи играчи, притом шампиони, нису успели у тој намери. Издвајамо шест највећих вимблдонских губитника у Опен ери.
Поред подлоге, траве, на којој се трећи гренд слем одржава, један од заштитних знакова Вимблдона је и препознатљива бела тениска одећа коју играчи носе.
Роџер Федерер је, за сада, тенисер са највећим бројем освојених титула на Вимблдону у Опен ери (од 1968. године), има их чак осам, а од тога, пет пута заредом је освајао овај турнир, од 2003. до 2007. године. Прво место по броју узастопних титула популарни Швајцарац дели са Швеђанином Бјерном Боргом, који је од 1976. до 1980. године непрестано подизао пехар намењен победнику. 
Попут славних рекорда, постоји и неславна листа, такође тениских првака, који нису успели у намери да постану макар једном најбољи на Вимблдону.
Енди Родик, три пута за длаку Некадашњи најбољи тенисер света, Американац Енди Родик је у каријери дугој 12 година успео да освоји 32 титуле и само једном да постане гренд слем шампион, након тријумфа на Ју-Ес опену 2003.

На Вимблдону је изгубио три финала, сва три пута од Роџера Федерера – 2004, 2005. и 2009.
У два сегмента је финале 2009. године окарактерисано као историјско, јер је Федерер освојио своју петнаесту титулу, оборивши свевремени гренд слем рекорд који је до тада држао Пит Сампрас.
Швајцарац се победом вратио на прво место на АТП листи.
Илија Настасе, шоумен међу шампионима Румунски тенисер Илија Настасе освојио је 57 титула у појединачној конкуренцији и два пута је био гренд слем шампион. У периоду од 23. августа 1973. до 2. јуна 1974. био је први на АТП листи.

Никада није освојио Вимблдон, а играо је два пута у финалу, 1972. и 1976. године.
На Ју-Ес опену је био најбољи 1972, а на Ролан Гаросу годину дана касније. Исте године када је освојио Отворено првенство Америке, Настасе је играо и финале у Лондону, где је поражен од Стена Смита коме је то прва и једина титула на Вимблдону.
Финале између Смита и Настасеа је први меч у историји Вимблдона у Опен ери који се одиграо у недељу. Тек 10 година касније, последњи меч у мушком синглу почео је циљано да се одржава на крају седмице, али је понекад и било одступања од тога, најчешће због временских прилика.
Румун се на велика врата вратио 1976. године, али тада је заправо било касно, јер је почела Боргова ера на Вимблдону. Швеђанин је након тог финала постао први тенисер у Отвореној ери који је освојио титулу без изгубљеног сета током турнира.
Џим Куријер, предводник Американаца Џим Куријер био је предводник америчких тенисера у последњој деценији 20. века.

Током каријере освојио је четири гренд слем турнира у појединачној конкуренцији, два пута Ролан Гарос и исто толико титула на Аустралијан опену, а провео је 58 недеља на првом месту АТП листе.
Сународници Пит Сампрас, Андре Агаси и Куријер освојили су укупно 19 гренд слем титула у периоду од 1990. до 1999. године што је величанствен податак за историју спорта САД, али и тениса уопште.
Куријер је само једном играо у финалу Вимблдона и то против Пита Сампраса, 1993. године. Неславно се завршило за Куријера, а прву од седам вимблдонских титула освојио је Сампрас.
Кен Роузвел, шампион пре и после Опен ере, не и вимблдонски Кенет или популарно Кен Роузвел, аустралијски тенисер, аматерски и професионални првак, освојио је осам гренд слем турнира и 15 пре почетка Опен ере.

АТП листа почела је 23. августа 1973. године као званични систем рангирања у мушком професионалном тенису. Пре тога, Роузвел је важио за једног најбољих тенисера, да би након бодовања и званично био први у неколико наврата.
Укупно је одиграо четири финала на Вимблдону, два пре, а два током Опен ере и занимљиво је да ниједном није успео да постане шампион у Лондону.
Први пут је изгубио 1970. године од сународника Џона Њукома, а други пут, четири године касније од Американца Џимија Конорса, коме је то била прва од две титуле у Енглеској.
Између осталих занимљивости, финале Роузвела и Конорса је финале са највећом варијацијом у годинама између такмичара на Вимблдону уз разлику од 17 година и 304. дана.
Тим Хенман, тениски краљ Енглеске без трофеја Енглези од Шкота немају милијих, барем када је реч о тенису, јер је Енди Мари постао први Британац који је освојио титулу на Вимблдону још од Фреда Перија 1936. године. Овим подвигом Мари је окончао седамдесетседмогодишњи пост без трофеја у мушкој конкуренцији, а постао је и први Британац победник уопште у синглу откако је Вирџинија Вејд победила у женској конкуренцији 1977. године.

Но, Хенман, перјаница, број један домаћег тениса, четири пута (1998, 1999, 2001. и 2002) стизао је на корак-два до трофеја, али није успео да га освоји.  
Најближи финалу био је 2001. године, али га је потоњи шампион Горан Иванишевић пре тога савладао.  
Током каријере Хенман је освојио је 28 АТП титула, али ниједан гренд слем.
Иван Лендл, шампион губитника на Вимблдону Легендарни Чех Иван Лендл је два пута заредом поражен у финалу Вимблдона, међутим, укупно има осам гренд слем титула од чега је чак три пута узастопно освајао Ју-Ес опен. Лендл је на првом месту АТП листе провео чак 270 недеља.

Једанаест пута заредом је Лендл долазио бар до једног финала на неком гренд слему почевши од 1981. године. У славној ери његове каријере догодили су се и пехови.
Вимблдон је уједно и једина гренд слем титула коју Лендл није освојио, а поред тога шест пута је играо у полуфиналу турнира.
Први пораз у финалу Вимблдона Лендл је доживео од Бориса Бекера 1986. године, који је пак освојио своју другу од три титуле на турниру у Лондону.
Други пораз се догодио годину дана касније, а бољи од Чеха био је Аустралијанац Пет Кеш, коме је то једина гренд слем титула у каријери.
Може се рећи да је Лендл постао шампион Вимблдона 2016. године, макар као тренер Ендија Марија.
Историјски повратак и спортска (не)срећа Само два неносиоца у историји Вимблдона тријумфовала су у мушком синглу: Борис Бекер 1985. и Горан Иванишевић 2001. године.

У првом случају, било је само 16 носилаца на турниру, а Бекер је био на 20. месту; Иванишевић је пак био на 125. позицији када је постао шампион, а играо је као "вајлд кард" учесник, зато што је претходно три пута био финалиста.
У првом изгубљеном финалу 1992. поразио га је Андре Агаси. Те године, последњи пут на Вимблдону тамичили су се троструки шампион Џон Мекинро и двоструки шампион Џими Конорс, а уједно је био последњи тениски турнир на коме је Иван Лендл представљао Чехословачку. Држављанство Сједињених Држава стекао је крајем године и од тада је представљао САД до краја тениске каријере.
Иванишевић је после првог изгубио и друга два вимблдонска финала, такође од Американца, Пита Сампраса, 1994. и 1998. године.
Велики повратак уследио је на заласку каријере, када се ретко ко од љубитеља тениса надао да Иванишевић може да постане гренд слем шампион.
Иванишевић је 2001. године постао најниже рангирани тенисер који је икада освојио Вимблдон. У финалу, Горан је победио Патрика Рафтера.
Спортска срећа на Вимблдону није до краја била наклоњена шампионима Роџеру Федереру, Борису Бекеру и Џимију Конорсу, јер су поред бројних титула и по четири пута доживели пораз у финалу.
Најзанимљивије поразе од поменутих тенисера имао је Федерер, чак три од четири пута изгубио је у финалу од Новака Ђоковића, који је ће се пак против Карлоса Алкараза борити између осталог и за изједначење Федерерових рекорда по броју узастопних и укупног броја титула на Вимблдону.

Nastavak na RTS...