Izvor: RTS, 25.Nov.2024, 12:14
Италија на тениском трону – Синер покретач нове ере
Овогодишња тениска прича Италије личи на сценарио за филм – мушка репрезентација је трећи пут у историји освојила Дејвис куп, док је женски тим у Били Џин Кинг купу пети пут показао да припада самом врху светског тениса. Ако би Италијани ове успехе описивали на >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << свом језику, вероватно би то назвали anno d’oro, али уместо патетике, довољно је рећи да је 2024. била година коју ће дуго памтити.
Уз репрезентативне тријумфе, година је обележена и индивидуалним успесима, а једно име се издваја – Јаник Синер. Младић из јужног Тирола не само да је освојио највише титула у сезони већ је и постао лидер на АТП листи, а на осам трофеја додао је и популарну салатару.
Са само 23 године, Синер је већ ушао у историју као најуспешнији италијански тенисер свих времена са (до сада) 18 трофеја.
Његов стил игре, стабилност, физичка и ментална упорност показали су се као рецепт за успех, чинећи га правим симболом италијанског тениског препорода. Синер је поставио нове стандарде у светском тенису, иако ће лични успех баш ове године бити запамћен уз дозу сумње према достигнућима због афере с допингом клостеболом.
Дуго је светски тенис био под доминацијом такозване "велике тројке" – Ђоковића, Надала и Федерера. Пензионисање једног и пауза другог отворили су врата новој генерацији. Међутим, Ђоковић је у међувремену постао неприкосновен у бројним категоријама. Ипак, изгледа да тенис не може без онога ко води главну реч. Чини се да је дошао ред на Синера, који спремно чека и званичну потврду да је Ђоковићев наследник.
Синер је јуна ове године први пут постао најбољи на АТП листи, сменивши управо Ђоковића. Италијан и Србин су одиграли два међусобна меча ове сезоне. Оба пута је Синер био бољи. Кључни тренутак догодио се у полуфиналу Аустралијан опена, када је Синер прекинуо Ђоковићев низ од 33 узастопне победе у Мелбурну, чиме је Новаку нанео први пораз на овом турниру од 2018. године.
Италијанска публика је након више од четири пуне деценије чекања, још од 1976. године и победе Адријана Панате на Ролан Гаросу, дочекала новог гренд слем шампиона. Уз победу у Аустралији, Синер је тријумфовао и на Ју-Ес опену, а четири од укупно осам титула ове сезоне освојио је на мастерс турнирима.
Иако је Синер највише привлачио пажњу, Италија је у 2024. години имала још тениских хероја. Лоренцо Музети, често у сенци свог сународника, блистао је у Паризу, освојивши бронзану медаљу на Олимпијским играма, а претходно је био у полуфиналу Вимблдона. У оба наврата је Ђоковић био бољи од њега на путу до финала.
У женској конкуренцији, Сара Ерани и Јасмин Паолини освојиле су париско злато у дублу, док је Паолинијева играла у финалима на Ролан Гаросу и Вимблдону.
Тријумфи у Дејвис и Били Џин Кинг купу представљају круну једне велике сезоне. Уз индивидуалне подвиге Синера, Музетија и Паолинијева, Италија је показала да није само фудбалска велесила. Ово је година која је дефинисала нови тениски идентитет Италије – синоним за успех, стил и истрајност.
