Izvor: Blic, 13.Dec.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanje opšte neverice
Da je đavo odneo šalu videlo se još u subotu, kada je u beogradskoj kafani “Kalenić”, u društvu inače svestrano zainteresovanih ljudi, glavna tema bio Vuk Jeremić a nije bio Robert Prosinečki. Pitanja oko ministra svodila su se na sledeće altenative: biće smenjen, odmah ili malo posle; podneće ostavku, malo sutra ili odmah; i, kao treće, biće sve kao i do sada. Srbiji, a posebno u zimskim danima kad loše vreme okupi ljude oko stola, nikad nije manjkalo eksperata za spoljnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << politiku i politiku uopšte, posebno ako se postavi dilema ko će koga laktom u rebra.
Ne bih da prepričavam razgovor, ali suština je u tome da ljudi misle da u najnovijoj "kineskoj aferi” nema nevinih, a kad se pođe od takve pretpostavke, onda razgovor zbilja nije za prepričavanje. Ideja da svi oni mute i naknadno se vade oslobađa ljudski um preko one granice kada se poštuje pristojnost u govoru. Ideja da nema nevinih nekako je opčinjujući privlačna ljudima, oslobađa ih mentalnog napora da prave razlike i svodi iskaze na sledeće: kad, recimo, neka javna ličnost, iz sveta politike ili biznisa, govori protiv drugih svi su skloni da joj veruju, a kad govori u svoju korist isti ti ništa joj ne veruju.
Na primer, povodom medijskih najava da će biti smenjen nakon izbora u Demokratskoj stranci, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je u Sofiji izjavio da su spekulacije o njegovoj smeni štetne, da šalju pogrešan signal u svet, da ne postoji jedinstvo u državnom vrhu Srbije o ciljevima i prioritetima spoljne politike, što svakako nije slučaj: "Mene određeni interesni krugovi preko medija smenjuju od trenutka kad sam stupio na dužnost ministra spoljnih poslova... Podizanje intenziteta takvih spekulacija po pravilu se događa uoči važnih dešavanja u zemlji ili inostranstvu... Ja radim svoj posao i to ću nastaviti da činim najbolje što mogu, ali moram da skrenem pažnju na štetnost ovakvih spekulacija.” Ljudi mu ne veruju da postoji jedinstvo u državnom vrhu Srbije o ciljevima i prioritetima spoljne politike, ali mu veruju da ga određeni interesni krugovi "smenjuju od trenutka kada je stupio na dužnost”.
Primer drugi još je drastičniji. Posle objavljivanja podataka da posluje sa 70 državnih institucija u Subotici, ministar ekologije i prostornog planiranja Oliver Dulić tvrdi da posluje po zakonu i instrukcijama Agencije za borbu protiv korupcije i da nije u sukobu interesa. S druge strane, on navodi da je daleko opasnije to što se našao na meti tajkuna koji mu prete jer im projektom jeftinijih stanova uskraćuje stotine miliona evra profita. Niko mu ne veruje da "posluje po zakonu i instrukcijama Agencije za borbu protiv korupcije i da nije u sukobu interesa”, ali su skloni da poveruju u njegov iskaz da se zamerio tajkunima, pa mu to valjda oni nameštaju radnju.
Primer skraja nedelje, od juče u stvari, najbliži je onom čime se može deifinisati to stanje opšte neverice u poštenje i moral aktera na javnoj sceni. Svi su skloni da poveruju Canetu Subotiću da su ga ovde reketirali udruga političara i tajkuna, ali nema nikog spremnog da poveruje kako je sam Subotić pošteno došao do svojih para: veruju mu kad opanjkava druge, a ne veruju kad govori o sebi.
Dobro, nije to ništa novo na kugli zemaljskoj, ali mi se čini da ovolika neverica prerasta okvire u kojima se može voditi racionalna politika i bilo koja društvena akcija. Kad se izmešaju socijalne uloge u igri "lopova i žandara”, onda društvu preti institucionalni krah, a bedna socijalna pozicija građanstva doprinosi tome da u očima javnosti nema nevinih.
