Izvor: Blic, 24.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajo, kako je lepo ovde
Tajo, kako je lepo ovde
Pričao je jednom prilikom poznati reditelj Nikola Majdak o svom gotovo nadrealnom iskustvu - na kursu za reportere, krajem 1945. godine u Beogradu, dok su oko grada još gruvali topovi, a oni učili - predavanje koje je zauvek upamtio, o svetlosti koja je prodirala kroz prozor Rembrantove sobe u Amsterdamu, odbijajući se od čašu koju je slavni slikar držao u jednoj ruci, dok je drugom grlio svoju suprugu Satkiju, i kako se taj refleks odražavao u njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očima...
Setili smo se te scene na Biogradskom jezeru, u njegovom prašumskom delu, jednom od poslednje tri prašume u Evropi, dok je možda manje značajno, ali potpuno nadrealno i neopisivo, svetlost prodirala, praćena rikom jelena, kroz visoko stoletno drveće i prelamala se bistrom, zelenom površinom vode i još neznano kud, zbunjujući i zadivljujući oči. Na Biogradskom jezeru kraj Kolašina.
I Kolašinu je mnoge poratne godine visila o vratu jezerska smrtna osuda, potapanjem, u projektu velike, srećom nikada realizovane hidrocentrale, što ga je do pre desetak godina lišilo razvoja i napretka. U stvari, neki meštani kažu da ga je to sačuvalo za buduća pokolenja, neki da zbog toga nije ono što je mogao da bude. Tek danas je on gradić sa manje od 5.000 stanovnika, koji leti miriše na borovinu i raširi se za još tri puta toliko turista, a zimi poprima čaroliju svojih 1.000 metara nadmorske visine, podnožja Bjelasice i obližnjeg, nekoliko kilometara udaljenog ski-centra.
U ski-centru, na polaznoj stanici i 1.428 metara visine, dočekali su nas zvuci novih hitova, kojima, preko ogromnog razglasa, ekipa za animaciju kao da je davala taktove onima na brdu. Na belom brdu, belih borova, belih koliba, belih staza, belog i neba. Samo su, poput rascvetale livade, tu belinu šarale skijaške opreme svih boja i cika mladih. Neki od njih su na jakom planinskom suncu, na kojem se i ne može i ne valja previše zadržavati jer žari, uterivali boju, neki se zaljubljeno šetali obroncima držeći se za ruke, drugi jurcali motornim ili običnim sankama, skijama isprobavali svoje slalome i veleslalome. U restoranu, kraj velikog ognjišta, kroz miris sagoravajućeg drveta i, poput novogodišnjih prskalica, iskrica vatre, prosušivale su se rukavice i čarape, oznojena lica, ispijali čajevi. Devojčica zagrlila tatu i milosno mu objašnjava: 'Tajo, kako je lepo ovde. Dovedi me i sutra, molim te, molim te, molim te.'
- Sezona nije još počela punom parom, ali... vidite i sami. Do nas je lako doći, Kolašin se nalazi na pruzi Beograd-Bar i Jadranskoj magistrali. Bjelasica je planina 77 prirodnih izvora i livada, zato su sneg i staze pitomo lepi. Pitomo je i vreme. Tu je 15 kilometara uređenih staza, homologizovanih za najviša takmičenja, sa žičarama i ski-liftovima opremljenim za dnevno i noćno skijanje. Postoji pet ski-liftova dužine od 500 metara, kao i bebi ski-lift, i žičara duga 1.840 metra, kapaciteta 1.200 skijaša na sat, koja izlazi na 1.986 metara visine. Ski-centar omogućava da se istovremeno skija 8.000 ljudi. Ove godine pripremamo i posebnu stazu za bordere, prostor je ograđen i za motorne sanke. Skije i oprema se mogu iznajmiti za pet evra, a dnevni ski-pas je sedam evra - objašnjava Srećko Medenica, direktor Ski-centra Bjelasica.
U povratku počinje sneg. Kao da se slivaju, klize čudesno velike pahulje. Toplo je i tiho. Bela idila. Zimska bajka. Slike se kroz oči utapaju u dušu. Prolazimo pored jedne od osobenosti Kolašina, nacionalnog restorana 'Savardak'. Napravljen je pre desetak godina, kažu jedinstven u celoj Jugoslaviji, čak i onoj staroj, jer je građen po ugledu na originalnu staru crnogorsku planinsku kuću, pokrivenu slamom i prućem. U njoj se, dok bubnji bubnjara, spremaju stara nacionalna jela, najčešće kačamak i cicvara. Po tome je poznat i nacionalni restoran 'Vodenica', u samom gradu, na rečici Svinjači, koja huči dok boravite unutra. I pruža vam jedinstven i nezaboravan doživljaj. U gradu postoje i tri privatna hotela, u jednom od njih, a verujemo da je slično i u ostalima, u pansionu možete odabrati neko od 25 jela, zaključno sa pastrmkom sa Tare, bez kostiju, punjenom sirom, nadaleko čuvenim i poznatim, jedinstvenim kolašinskim sirom, koji se lista kao papir. Tu je, na ulazu u grad i veliki hotel 'Bjelasica', sa 350 kreveta, u kojem za 160 evra možete uzeti sedmodnevni polupansion, uključujući prevoz do ski-centra i ski-pas. Rajko Rosić
