Izvor: Politika, 25.Jan.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenje je moj hobi
Student medicine u Beogradu Darko Šarović živi na relaciji Srbija–Švedska, postavlja državne rekorde u atletici i izučava fiziku i programiranje
Mladi Darko Šarović je student medicine, ali i atletičar i državni rekorder u trčanju. Sport i medicina često i idu zajedno, ali kako se u sve ovo uklapaju i teorije fizike?
Darko je „naše gore list” – Srbin, ali iz Švedske. Rođen je pre 25 godina u Beogradu. U njemu je živeo do druge godine, a onda se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa majkom vratio u Švedsku, zemlju u kojoj je ona odrasla. Tamo je završio osnovnu i srednju školu.
– U Švedskoj svi imaju iste mogućnosti da studiraju i nađu posao. Krediti za mlade ljude koji upisuju fakultet su veoma povoljni. Porezi jesu visoki, ali se narod ne buni, jer im to daje sigurnost, omogućava besplatno školovanje i zdravstvo. Sve su to dobre stvari za društvo, ali ne uvek i za pojedinca. U školstvu, na primer, ne postoje takmičenja i prve ocene se dobijaju tek u osmom razredu. Tako da ne čudi što izostaju akademski uspesi mladih ljudi. Slično je i u sportu. Nema izdvajanja talentovane dece kako bi im se omogućili bolji uslovi za trening. Samim tim, nema ni motivacije ni posebnih rezultata – kaže za naš list mladi Šarović.
Spomenuvši sport, osvrće se na to kako je on počeo. Sa četiri godine je počeo da trenira plivanje, ali i gimnastiku. Posle su usledili košarka, stoni tenis, džudo, američki fudbal, streljaštvo, rukomet, odbojka, badminton... I onda se zaustavio na atletici. Počeo je da je trenira zbog toga što je bio najbrži i imao najbolji odraz.
– Shvatio sam i da ne volim timske sportove, jer se sportista previše oslanja na druge u timu. U atletici se vidi napredak i tačno se zna ko ima kakav rezultat. To mi je davalo motivaciju da ostanem u njoj.
Za fiziku je počeo da se zanima u srednjoj školi, pogotovo kad se počelo sa diskusijama na teoretske i apstraktne pojmove. Sviđa mu se to što je dovoljno da se shvati jedna pojava, i stotine drugih pojmova mogu da se razumeju na osnovu toga. Skoro sve slobodno vreme provodi čitajući stručnu literaturu i razna naučna istraživanja, ne samo iz fizike.
– Često me ljudi pitaju odakle mi motivacije i snage da čitam i učim toliko. Moj hobi jeste učenje, u bilo kom obliku. Bilo da učim da vozim monocikl, rešavam Rubikovu kocku, sviram neki instrument ili učim neki novi jezik. Moja interesovanja nisu usmereni ka jednoj oblasti, već ka učenju novih veština.
I onda, kada je upoznao svet fizike koji i dalje izučava, odabrao je da studira medicinu i vratio se u Srbiju.
– Istina je da sam prvo planirao da upišem pilotsku akademiju. Čak sam položio i prijemni ispit, ali zbog velike ljubavi prema fizici prebacio sam se na teoretsku fiziku u Lundu, studentskom gradu na jugu Švedske. Dve nedelje pred početak studija odlučio sam da dođem u Srbiju i studiram medicinu. Odmalena me je zanimala. Mamini roditelji su lekari, radili su dugo u Švedskoj, pa je, verovatno, to imalo uticaja uz status i platu, velike mogućnosti za naučnoistraživački rad, veliku potražnju na tržištu, mogućnost da se pomogne drugima – objašnjava Šarović, momak koji je dobio stipendiju kao jedan od najboljih studenata medicine.
Fiziku nije zapostavio već je ona postala samo jedna od oblasti koje proučava u slobodno vreme, ali i vanredno na kursevima švedskih fakulteta. Tu su još kursevi iz oblasti filozofije, biologije, matematike i programiranja, koje pohađa paralelno sa medicinom (uskoro postaje apsolvent).
Tako danas živi na relaciji Srbija–Švedska:
– Pre nego što sam došao u Srbiju, godinu dana sam trenirao atletiku u Švedskoj. Tih godinu dana sam se razvijao, uprkos lošim treninzima. Kad sam došao, taj napredak je „eksplodirao” i brzo sam se našao u reprezentaciji. Posle pola godine treninga bio sam peti na državnom prvenstvu. Sledeće godine sam oborio mlađi seniorski državni rekord na 100 metara, postavio peto vreme u istoriji Srbije i kvalifikovao se za Evropsko mlađe seniorsko prvenstvo u Ostravi. Godinu dana posle toga sam postao prvak Balkana na 100 metara. I dalje sam član švedskog sportskog društva, ali ne i atletskog kluba. Pravila nalažu da ne smem da nastupam za njih dok sam u Crvenoj zvezdi i srpskoj reprezentaciji – zaključuje Šarović koji je do sada osvojio 16 medalja.
I nastavlja da trči, i na atletskoj stazi i u nauci.
Stela Lolić
objavljeno: 26.01.2015.
