Izvor: Mondo, 19.Feb.2015, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ALIMS: Nijedan lek nije potpuno bezbedan

"Nijedan lek nije apsolutno bezbedan i neželjene reakcije mogu da prate svaku terapijsku primenu lekova, zbog čega ALIMS redovno prati prijavljene neželjene reakcije", rekao je portparol ALIMS Aleksandar Tucović.

Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock I određeni lekovi mogu otežavati ostajanje u drugom stanju. Ako uzimate terapiju zbog nekog hroničnog problema, obavezno o tome obavestite svog ginekologa. Možda je potrebno da se prepisana terapija prilagodi novim okolnostima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) prošle godine je prijavljeno 1.018 slučaja neželjenih reakcija na lekove, rekao je Aleksandar Tucović.

On je rekao da je izvršeno 11 kontrola falsifikovanih lekova i da su sprovedene odgovarajuće regulatorne mere kako bi se u tom kontekstu zaštitili građani Srbije.

"Nijedan lek nije apsolutno bezbedan i neželjene reakcije mogu da prate svaku terapijsku primenu lekova, zbog čega ALIMS redovno prati prijavljene neželjene reakcije", kaže Tucović.

Prema njegovim rečima, iako su mnogi od rizika poznati u trenutku registracije leka, neke informacije o njegovom bezbednosnom profilu izlaze na videlo tek posle stavljanja leka u promet i povećanja njegove primene.

"Pre nego što se lek stavi u promet, informacije o njegovoj bezbednosti su ograničene, jer potiču od upotrebe leka u kliničkim ispitivanjima pod specifičnim, strogim i organizovanim uslovima koji nužno ne reflektuju način njegove primene u svakodnevnoj rutinskoj zdravstvenoj praksi", objasnio je Tucović.

On je dodao da se, uprkos obimnim premarketinškim ispitivanjima, pretkliničkim na životinjama i kliničkim ispitivanjima na ljudima, neke neželjene reakcije ne mogu evidentirati ako veliki broj pacijenata nije primio lek i zato je značajno praćenje bezbednosti lekova od njihovog stavljanja u promet, poznato kao farmakovigilanca.

"Krajnji cilj farmakovigilance je zaštita javnog zdravlja, stavljajući bezbednost pacijenta u sam fokus i zato je ona suštinska u regulatornom sistemu lekova", istakao je Tucović.

Govoreći o lekovima koji imaju oznaku obrnutog crnog trougla, Tucović je objasnio da se on prati intenzivnije nego ostali lekovi.

"Najčešći razlog za dodatno praćenje leka je što o njemu ima manje informacija u odnosu na druge lekove, ali to ne znači da taj lek nije bezbedan.

"Simbol obrnutog crnog trougla znači da treba da se poveća pažnja zdravstvenih radnika, pacijenata i korisnika leka pri praćenju terapijske upotrebe leka", naglasio je Tucović i dodao da "kada vide obrnuti crni trougao, zdravstveni radnici i pacijenti treba da znaju da je izuzetno važno da prijave sve svoje sumnje na neželjene reakcije na taj lek, a sumnju na neželjenu reakciju na lek treba prijaviti ALIMS-u".

Inače, lek može biti uključen u listu lekova pod dodatnim praćenjem prilikom njegove prve registracije, ali i u bilo kojoj drugoj fazi njegovog životnog ciklusa.

Kada se uvrsti u listu, lek uobičajeno zadržava status dodatnog praćenja pet godina ili do promene odluke odgovarajućih regulatornih autoriteta.

Nastavak na Mondo...