Izvor: Objava, 02.Sep.2018, 13:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ

Кћи кнеза Лазара, рођена у Прилепцу око 1368. Удала се (1386) за Ђурђа Страцимировића Балшића, господара Зете (владао 1385-1403). Више година управљала је земљом до пунолетства свога сина Балше III (владао 1403-21). Преудала се (1411) за војводу Сандаља Хранића, господара Хума. Сандаљевом смрћу (1435) остала је удовица по други пут. Остављала је новац код повереника у Котору, од којега је помагала сестру Оливеру, удовицу султана Бајазита, која је боравила у Дубровнику, Будви и Бару. Подигла је цркву на Горици (Брезовици) на Скадарском језеру, да се у њој сахрани. Као и њена мајка, кнегиња Милица, била је омиљена у народу. Волела је и помагала уметност и књигу. Једном је послала књигу у Котор да јој најбољи которски златар, Андрија Изат, таст и учитељ Трифуна Которанина, који је радио сребрно посуђе у Москви за великог кнеза Ивана Васиљевича, изради сребрне корице са Христовим ликом, као што су на другој књизи коју шаље по свом канцелару. Једна од тих књига је била "Зборник". Саставио га је за Јелену (1441-2) Никон Јерусалимац, родом Византинац, који је боравио у Јерусалиму, Египту и на Синају (1398-1412). Зборник садржи његово излагање о Немањићима, Јеленином "племену", "Живот Немање" по Стефану Првовенчаном, "Живот Савин" по Теодосију, правила за испоснике намењене цркви и келији које је подигла Јелена, заповеди светих отаца, чланке из космографије и Никонову повест о јерусалимским црквама; унео је и њихову преписку, једно Јеленино и три своја писма. Посебним писмом, Јелена је приложила овај Зборник својој задужбини на Скадарском језеру, заједно са посветом Богородици, којој је црква посвећена. И ово писмо унео је Никон накнадно. Никон је писао Јелени тестамент, 25. новембра 1442. у Горичанима (недалеко од Врањине). Јелена је имала завидније образовање жене свога времена. Умрла је на острву Бешка на Скадарском језеру марта 1443.