Izvor: Danas, 25.Sep.2015, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milinkovića nema ko da zameni!?
Beograd - Radomir Antić je krajem osamdesetih godina prošlog veka, preciznije 1988. godine napustio Partizan (Fahrudinu Jusufiju, tadašnjem prvom treneru, "nije se uklapao u koncepciju"). Otišao je Antić u Španiju i vrlo brzo, već 1991. godine postao interesantan za Real. Priča se, a priča je potekla iz "trenerskih krugova", da je Antić od rukovodstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kluba tražio da njegov ugovor bude "samo" deset dolara veći od tada najboljeg fudbalera Reala Emilija Butragenja.
- Ako on promaši zicer i Real ne pobedi, neće dobiti otkaz on nego ja - obrazložio je svoj zahtev Antić.
Da je trenerska klupa "užarena" svuda u sveta znaju čak i laici. U Partizanu je to na svojoj koži najbolje osetio Slaviša Jokanović, koji je u sezonama 2007/8. i 2008/9. osvojio duple krune, obezbedio ulazak u Ligu Evrope i - dobio otkaz.
Oterao je Partizan (ne jednom) i svog najtrofejnijeg trenera Ljubišu Tumbakovića. Poslednji put je navodno sam otišao - nije se slagao sa potezima aktuelnog rukovodstva, a gro njih je upravo on doveo u Humsku 1 i - prevario se. Oni su počeli da se bave njegovim poslom - strukom, tj. dovođenjem i prodajom fudbalera, imenovanjem trenera, umesto da se bave svojim poslom - obezbeđivanjem osnovnih uslova za rad kluba, odnosno dovođenjem sponzora, prodajom tv prava, animiranjem navijača - ukratko nabavljanjem para za normalno funkcionisanje kluba.
Zoran Milinković nije ni iz jedne priča. Nema najveću platu u Humskoj 1, nema ni najviše trofeja, tek jednu (poluosvojenu) ali i - opstaje na trenerskoj klupi uprkos očajnim rezultatima. Ni najstariji navijači Partizana ne pamte ovako loš start u domaćem šampionatu - od 10 utakmica samo pet pobeda, dva remija i čak tri poraza. Večiti rival, Crvena zvezda, stekla je već, za našu ligu, ogromnih devet bodova prednosti.
Ono što je još gore od samih rezultata je činjenica da Partizan nema igru. Zoran Milinković se ( i posle utakmice sa Radom) pozivao na "sreću". Tačno je da je i fudbalu potrebna doza sreće, ali nju treba zaslužiti - radom pre svega. Istina, Milinković možda i radi na treninzima, od očiju javnosti to je skriveno, niko ne sme da gleda treninge. Kada bi novinari gledali treninge crno-beli i na njima videli, recimo, da Milinković od Abubakara traži da sto puta primi loptu i odmah šutira, ili da od Babovića traži da odmah po prijemu lopte odigra pas lopta je brža od svakog igrača), ili da brani Šaponjiću da pada čim pored njega stane protivnički fudbaler, da Božinova tera da trči, da.... dug je spisak onoga što bi fudbaleri Partizana morali da rade. Neke stvari jesu morali da nauče još u petlićima, ali neke stvari se uče i seniorskoj konkurenciji. Svojevremeno je Ivica Osim slao svog pomoćnika Blagoja Paunovića na zapadnu stranu stadiona Partizana sa samo jednim zadatkom - da Vladimira Stanojkovića, u to vreme levog beka Partizana i reprezentacije Jugoslavije, opominje da se odmah posle upućenog centaršuta vraća na svoju polovinu a ne da čeka da vidi gde će da padne ta lopta.
Osim, a ni većina njegovih kolega nije "zatvarala" treninge, nisu imali šta da kriju, smeli su javno da demonstriraju svoje znanje i koje hteo (čak i mi novinari) mogao je nešto i da nauči. Zoran Milinković (kao i kolega mu u Crvenoj zvezdi) "zatvara" treninge, rukovodstva klubova komuniciraju sa novinarima putem saopštenja i - onda se ljute što novinari pišu svašta. Trenutno pišu "svašta" o Zoranu Milinkoviću i njegovom, eventualnom, nasledniku jer pravih informacija nemaju. Za danas je bio zakazan "radni sastanak" rukovodstva crno-belih sa urednicima beogradskih medija. Iznenada i ničim izazvan. Isto tako, iznenada i (naizgled) ničim izazvan taj sastanak je otkazan. Zapravo, nadali su se pobedi sa Radom i želeli da kažu kako Milinković ima njihovu bezrezervnu podršku. Posle samo boda sa "građevinarima" to ne smeju da kažu, a još uvek nisu našli boljeg od Milinkovića. Da li je to zaista tako teško? Za ovo rukovodstvo crno-belih jeste.
