Izvor: Politika, 05.Apr.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo uče zanat
U italijanskom gradu Riminiju održan prvi srpski kurs obuke za 60 majstora koji postavljaju „termokaput”
Čačak – Hemijska industrija „Prvi maj“ iz Čačka i italijanska kompanija „Ivas SPA“ iz Riminija nedavno su organizovale dve škole za obuku profesionalnih fasadera iz Srbije. Najpre trodnevni „master g“ za 60 naših majstora u luci gde je Gaj Julije Cezar, pola veka pre Hrista, okupio svoju vojsku. Zatim i petodnevni „master p“ na obali Zapadne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Morave, u krugu čačanske fabrike.
– Zadatak ovih ljudi od zanata bio je da savladaju, teoretski i praktično, kurs za postavljanje fasadnog sistema „termokaput“, po standardima koji garantuju unapređenje energetske efikasnosti. Stečeno znanje uvek će biti na proveri pred inspektorima koji izdaju energetski pasoš građevini – kaže za „Politiku“ inženjer Dušan Knežević, suvlasnik „Prvog maja“.
„Termokaput“ je savremeni fasadni sistem koji su Čačani preuzeli od Italijana ugovorima o prenosu tehnologije, znanja i iskustva. Služi za termoizolaciju sa spoljne strane zidova, bilo u novogradnji ili za sanaciju starih fasada. Čine ga izolacione ploče od ekspandiranog polistirena (mineralne vune, plute…), mineralni lepak sa mrežicom od fiberglasa za armiranje, mineralni malter za glačanje i završni sloj trajnih dekorativnih fasada na bazi silikona, akrilata, silikata, kvarca, fasadne cigle i ostalih završnih slojeva.
„Prvi maj“ je osnovan 1960. godine i već četiri leta kasnije nabavio je fabriku stiropora koja je 2007. godine, posle privatizacije, zamenjena modernom automatskom linijom. Nova oprema i transfer tehnologije iz Riminija omogućili su čačanskom kolektivu da, zajedno sa fabrikom „Ivas“, stupi u red osnivača Evropske agencije proizvođača kvalitetnih kaputa (CORTEXA).
– Uspeli smo da u Srbiju dovedemo „Ivas“ koji ima 18 miliona kvadrata postavljenih kaputa po Zakonu o energetskoj efikasnosti Evropske unije. Na taj način, transferom tehnologije, znanja i iskustva, srpskom kućevlasniku ponudili smo evropski kaput po domaćoj ceni – ističe Knežević.
Mladi tehnolog naglašava da „termokaput“ eliminiše rasipanje toplote ka spoljašnosti i smanjuje potrošnju ogreva od 40 do čak 70 odsto, dodajući da se investicija otplati za četiri do šest godina. Inače, Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije, donet pre godinu i po, propisuje unapređenje energetske efikasnosti i kvalitet omotača zgrade, čime se zaslužuje energetski pasoš.
Tri četvrtine zdanja u građevinskom fondu Srbije napravljeno je pre 1980. godine i imaju malu ili nemaju nikakvu toplotnu izolaciju, u vidu omotača zgrade. Prosečna potrošnja energije u urbanim sredinama Srbije iznosi do 150 kilovat-časova po kvadratu stana. Stare, neizolovane kuće troše 200–300 kilovata, standardno izolovane oko 100, a savremene niskoenergetske građevine samo 40 kilovata. Potrošnja u takozvanim pasivnopametnim kućama još je manja, ne prelazi 15 kilovata.
Tim inženjera iz „Prvog maja“ ovih dana beleži još dva vredna poduhvata. Najpre, dali su tehnologiju izvođenja hidroizolacije za novu fabriku vode u Beogradu, „Makiš 2”, materijalom „policem“ koji proizvodi čačanska fabrika. Drugi projekat bio je „Obnova – rekonstrukcija Tašmajdanskog parka“, po donaciji Azerbejdžana i šefa te države Gajdara Alijeva, u slavu našeg pisca Milorada Pavića i njegovog „Hazarskog rečnika“.
– U toku izvođenja radova na betonskim stazama došlo je do odstupanja gornje nivelete armiranobetonske ploče, pa je bilo potrebno lepljenje granitnih ploča debelim slojem lepka i sve to na temperaturi ispod plus pet stepeni. Mi smo jedini od proizvođača odgovorili zahtevu projekta i projektanata, profesora sa Arhitektonskog fakulteta, sačinili elaborat i izveli radove koristeći naš materijal „unimer“ – rekao nam je Dušan Knežević.
Gvozden Otašević
objavljeno: 06.04.2011.
