Izvor: Politika, 23.Jan.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija jednog kluba iz dve zemlje
Selo Jaša Tomić obeležilo je vek od osnivanja prvog fudbalskog kluba
Jaša Tomić – Od poplava 2005. godine, selo Jaša Tomić nije privuklo veću pažnju šire javnosti. Ovih dana ono obeležava sto godina od osnivanja prvog fudbalskog kluba. Tim povodom proteklog vikenda, u mestu pored Tamiša, okupilo se mnogo poznatog sveta, najviše bivših i sadašnjih sportista. Jubilej je zaista redak i njim se ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu pohvaliti ni mnogo veće varoši.
Prvo sportsko društvo osnovano je u Modošu, kako se ranije zvalo mesto Jaša Tomić, 1905. godine pod nazivom „Modoško vežbačko društvo”, čiji su se članovi bavili telesnim vežbanjem. Kasniječlanovi ovog društva osnivaju fudbalski klub koji postaje veoma popularan kod omladine, naročito kod zanatlijske i trgovačke. Novoosnovani klub je dobio naziv „Modoški atletski klub – MAK”.Prva zvanična utakmica je odigrana 1911. godine, a protivnik je bio klub iz Velikog Bečkereka, današnjeg Zrenjanina.
Kako je, tako rano, već među prvih pet-šest fudbalskih klubova na prostoru današnje Srbije, nastao klub u mestu koje danas ne znači mnogo? I povest kluba govori o burnim događanjima u ovom kraju, koji je pola veka tavorio uz državnu granicu i bio izuzet od svih saobraćajnih magistrala. Ranije nije bilo tako. Milan Đukanov, poznati banatski istoričar, dugogodišnji direktor zrenjaninskog arhiva, rodom iz Jaše Tomića, objašnjava da pisani tragovi o Modošu dosežu do 1334. godine, a da je ovde već u 16. veku bio centar sreza. U Segedinskom sandžaku najveći centri, pored Segedina, bili su Bečej, Bečekerek (Zrenjanin) i sam Modoš koji je tada imao šest hiljada stanovnika.
Mesto na sredokraći između Bečkereka i Temišvara poseban uzlet doživljava baš početkom 20. veka uoči osnivanja kluba, priča Đukanov. U to vreme, ovde je postojao sud, radila su 22 advokata, osam lekara i delovala je stacionarna bolnica. Gostovanja novosadskog Srpskog narodnog pozorišta bila su veoma česta. Godinu dana po osnivanju kluba ovde je proradila prva električna centrala i zasijalo je 300 sijalica javne rasvete. Interesantno je da je Modoš u 19. veku bio većinsko srpsko mesto, a onda je bogata porodica Ninković otkupljivala zemlju od Srba koji su se jedno vreme intenzivno iseljavali u Ameriku i prodavali je Nemcima koji su ovde doseljavali iz Bačke.
U vreme osnivanja kluba u Modošu su, pored Mađara, negde u podjednakom broju živeli Nemci i Srbi. Sačuvana su saznanja da su u novoformiranom klubu u kome su većinu činili Nemci igrali i sin advokata Pavlovića, čije ime nije zabeleženo, i daroviti fudbaler Steva Vukan. Za vreme Prvogsvetskog rata sportska aktivnost gotovo zamire. Posle njegovog završetka, kada je Modoš pripao Rumuniji, MAK održava redovno odnose sa sportskim organizacijama u Temišvaru i okolini, koja se danas nalazi u Rumuniji: Čakovo, Deta i drugi.
Sve vreme delegacije iz ovog mesta odlaze u Beograd i traže da Modoš, koji je pripao Rumuniji, i Žombolj, iz Jugoslavije, zamene mesta. Do toga je i došlo 1924, a najveće zasluge za to meštani pripisuju radikalu Jaši Tomiću i po njemu mesto odmah dobija ime. Usastavu Jugoslavije, 1924. godine interesovanje za fudbalski klub opada, oživljavaosnivanjemnovog, pod nazivom „Karađorđe” 1928. godine, a već nakon tri godine „Građanski”. Pod ovim imenom delujesve do izbijanja Drugog svetskog rata i u ovom periodu bio je veoma snažan klub i dokazuje se u duelima u ligi u kojoj se još takmiče „Dušan Silni”iz Vršca, ZAK i „Obilić”iz Petrovgrada (Zrenjanina), „Delija”iz Mokrina, „Jugoslavija”iz Jabuke,PSK iz Pančeva i drugi, koji gostuju u JašiTomiću. Najveći uspeh „Građanskog”bilo je osvajanje Banatskog kupana turniru u Petrovgradu.
Prema sećanju savremenika,najbolji sastav iz tridesetih godina bio je:Kotek,Draga Stojkov, Vrtipraški, Vukov, Milivoj Gađanski, Virizov,Unterajner, Ivan Gađanski, Debić, Jova Stojkov i Popović. Mada za vreme rata klubnije bio aktivan, istoričar Đukanov kaže da su se utakmice ipak igrale i to uglavnom između Srba i Mađara. Te utakmice su se prekidale kada su na igralište dolazili nemački vojnici koji su bili ulogoreni u bolnici.
Oni su ovde počeli da igraju veliki rukomet, a kada se ovaj sport posle rata povukao u hale postao je veoma popularan i u Jaši Tomiću. U rukometu su Jašinci imali više uspeha i dali više poznatih rukometaša, pa je tako reprezentativac Švedske koji nam ovih dana zadaje glavobolju na svetskom prvenstvu poreklom iz Jaše Tomića.
Kao i selo koje se nakon Rezolucije IB i podizanja „gvozdene zavese” između Istoka i Zapada našlo u zapećku, tako je ovde morao da tavori i fudbal. Klub je postao „Radnički” i dugo se takmičio u beton ligi, onoj iz koje se ne ispada. Ipak, opstao je.
Na velikoj svečanosti moglo je da se čuje da je u njemu najdužu karijeru ostvario Slavoljub Parivodić Lala. Aktivno je igrao do 44. godine, a zajedno s trenerskim stažom u klubu je proveo duže od pola veka. Najuspešniji jašinski fudbaler u istoriji je Boško Petrov i on je u 88. godini za jubilej od jednog stoleća dobio zlatnu plaketu i gotovo frenetičan aplauz. Kroz klub je, računa se, prošlo oko 500 igrača.
Đuro Đukić
objavljeno: 24.01.2011
