Izvor: S media, 25.Mar.2010, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trajno rešenje za izbegla i interno raseljena lica
Danas je u Beogradu održana međunarodna konferencija “Trajno rešenje za izbegla i interno raseljena lica – saradnja država regiona” na kojoj su prisustvovali ministri spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, Crne Gore Milan Roćen, Hrvatske Gordan Jandroković i Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj. Na konferenciji izlaganja su imali šefovi delegacija UNHCR-a, delegacije Evropske komisije, OEBS-a i Saveta Evrope.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić kao domaćin konferencije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pozdravio je sve prisutne i izrazio nadu da će se problem izbeglih i raseljenih lica rešiti.
- Srbija je među prvih pet zemalja u svetu kada je u pitanju problem sa izbelim licima, a kod nas ima 86.000 ljudi sa izbegličkim statusom. Briga o ljudima je naša zajednička briga i mi ćemo učiniti sve da se ljudska i građanska prava izbeglica ispoštuju. Tu konkretno mislim da im se omogući povratak u svoje domove, pravo na penziju, stanarsko pravo. Uveren sam da će nam u rešenju ovog problema posebno pomoći Evropska unija, UNHCR i OEBS – rekao je Jeremić.
Ministar spoljnih poslova Hrvatske , Gordan Jandroković, istakao je da probleme izbeglih i prognanih treba rešavati na human način i bez politizacije.
- U Hrvatskoj je obnovljeno 146.000 porušenih i uništenih stambenih objekata, a za obnovu uništenih naselja do sada je utrošeno 5,3 milijarde evra. Hrvatska je skoro sve uradila za povratak izbeglica i raseljenih lica i proces povratka je pri samom kraju. Određen broj stanova nisu preuzeti od strane izbeglih lica, što govori da neki ljudi nisu sigurni da li će da se vrate . Povratak je dobrovoljan i izbor svake osobe. Prošlo je više od 15 godina i mnogo ljudi je prihvatilo državljanstvo države gde je izbeglo, tako da je izgubilo status izbeglice i raseljenog lica. Do danas u Hrvatskoj reintegrisano oko 120.000 izbeglih i prognanih. Ispunjavanje svih merila u rešavanju izbeglih i prognanih u samom je vrhu prioriteta hrvatske vlade - istakao je Jandroković.
Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj je kazao da deceniju i po nakon završetka sukoba u BiH ljudska, moralna i politička obaveza je da se izbeglicama pruži mogućnost da sami odluče da li žele konačan i održivi povratak u mesta u kojima su živeli ili integraciju u društvo u kome se sada nalaze.
- Od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini 2,2 miliona ljudi napustilo svoje domove, od čega je milion osoba otišlo u zemlje širom sveta. Do danas je rešena većina zahteva za povraćaj imovine u toj zemlji i da je obnovljeno 320.000 od 450.000 kuća. Međutim, van BiH i dalje se nalazi 500.000 izbeglih, a 80 odsto njih integrisano je u zemljama prihvata. Najveći broj nalazi se u Srbiji i u Hrvatskoj – rekao je Alkalaj.
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen istakao je da problem izbeglica u regionu zapadnog Balkana nije u potpunosti rešen i da to pitanje može da bude prevaziđeno samo uz saradnju i učešće svih država regiona.
- Problem izbeglica je teško nasleđe perioda 90-tih koje su obeležile rasplamsavanje politike razdora između država. Pet godina od usvajanja Sarajevske deklaracije nisu ispunjena očekivanja koja je ta deklaracija i taj dogovor trebao da donese. U Crnoj Gori boravi 16.711 izbeglih i interno raseljenih osoba, od čega je 5.000 iz BiH i Hrvatske, a ostali su sa Kosova. Od 2005. godine iz Crne Gore na Kosovo, prvenstveno u Pećki okrug i u okolinu vratilo oko 2.500 osoba. Problem izbeglica mora da bude depolitizovan i to ne sme da uspori evropski put zemalja regiona - zaključio je Roćen.
UNHCR, Evropska Unija i OSCE su za Konferenciju napravili zajednički dokument koji ističe nekoliko ključnih oblasti u kojima se očekuju akcije četiri vlade. Tri organizacije pozivale su Vlade zemalja regiona da intenziviraju tehničku saradnju kako bi se napravila jasna statistička slika o povratku i integraciji raseljenih lica. Po njihovom mišljenju treba tačnije odrediti mere neophodne da se postignu trajna rešenja;
1. Ustanoviti parametre i kriterijume za sveobuhvatnu procenu potreba u svim zemljama.
2. Definisati mehanizme buduće saradnje kroz bilateralne i regionalne radne grupe koje bi se bavile ključnim pitanjima vezanim za trajna rešenja, uključujuci pitanja stanovanja, naročito pitanja koja proističu iz stanarskih prava.
3. Izraditi Akcioni plan koji će se baviti specifičnim pitanjima koja treba rešiti, sa jasno određenim vremenskim rasporedom, da se definišu budžetske implikacije i metodologija.
4. Sprovesti zajedničku informativnu kampanju da bi se preostale izbeglice informisale o uslovima za ostvarenje trajnih rešenja i pozvale da se opredele ili da se vrate u svoja mesta porekla ili da se integrišu u sredinu u kojoj žive.
Sanja Vajagić
.jpg)
