Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2010, 01:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeremić otvara Međunarodnu konferenciju o izbeglim i raseljenim

BEOGRAD - U Skupštini Srbije danas je počela međunarodna konferencija posvećena trajnom rešavanju problema izbeglih i interno raseljenih lica na prostoru Zapadnog Balkana.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas na regionalnoj konferenciji o problemu izbeglica da je Srbija među prvih pet država u svetu sa dugotrajnim izbegličkim problemom i da u našoj zemlji trenutno boravi 86.000 osoba sa priznatim izbegličkim statusom.

Srpski šef diplomatije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je obraćajući se prisutnima, među kojima se nalaze predstavnici UNHCR-a, Evropske unije, kao i ministri spoljnih poslova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i ostalih država u regionu, istakao da je neophodno što pre ostvariti pravo na povratak, pravo na isplatu zaostalih penzija, rešenje stanarskih prava, kao i konvalidaciju radnog staža za sva izbegla i raseljena lica.

Bez diskriminacije prema izbeglim i raseljenim osobama

"Ne sme postojati diskriminatorski odnos prema izbeglim i raseljenim licima, kao što je i briga o ljudima koji su raseljeni i izbegli prva zajednička briga svih nas i tu ne smeju da postoje granice između država", rekao je Jeremić na konferenciji pod nazivom "Trajna rešenja za izbegla i raseljena lica - saradnja država regiona".

Jeremić je istakao da se Vlada Srbije zalaže za punu primenu Sarajevske deklaracije kroz regionalni pristup, ocenivši da ako se bude zajednički delovalo sa, kako je rekao, prijateljima iz Evropske unije i međunarodnih organizacija, problemi izbeglica i raseljenih lica mogu da budu prevaziđeni.

On je rekao i da problem izbeglih i raseljenih lica postoji širom sveta, ali da je Srbija posebno pogođena zbog perioda 90-tih godina s tim problemom.

On je izrazio uverenje i da će predstavnici EU i UNHCR-a koji prisustvuju današnjoj konferenciji dati punu podršku u rešavanju statusa izbeglih i raseljenih lica.



Jandroković: Sistem omogućava povratak svih izbeglih

Hrvatski ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković izjavio je danas u Beogradu da je Hrvatska ustanovila sistem koji omogućava povratak svih izbeglih i prognanih koji to žele.

Alkalaj: Bosnu i Hercegovinu napustilo dva miliona i dvesto hiljada ljudi

Sven Alkalaj, ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine je kazao da deceniju i po nakon završetka sukoba u BiH da je ljudska, moralna i politička obaveza da se izbeglicama pruži mogućnost da sami odluče da li žele konačan i održivi povratak u mesta u kojima su živeli ili integraciju u društvo u kome se sada nalaze. On je kazao da je od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini 2,2 miliona ljudi napustilo svoje domove, od čega je milion osoba otišlo u zemlje širom sveta. Alkalaj je kazao da je od završetka rata u BiH do danas rešena većina zahteva za povraćaj imovine u toj zemlji i da je obnovljeno 320.000 od 450.000 kuća.Međutim, on je rekao da se van BiH i dalje nalazi 500.000izbeglih,alida je 80 odsto njih integrisano u zemljama prihvata. Najveći broj tih ljudi se nalazi u Srbiji i u Hrvatskoj.

"Probleme izbeglih i prognanih treba rešavati na human način i bez politizacije", poručio je Jandroković na međunarodnom skupu u o problemima izbeglih i raseljenih u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Jandroković je rekao da je Hrvatska veoma ozbiljno pristupila obavezama preuzetim prihvatanjem Sarajevske deklaracije, a pre svega kada je reč o obnovi porušenih stambenih objekata.

"U Hrvatskoj je obnovljeno 146.000 porušenih i uništenih stambenih objekata, a za obnovu uništenih naselja do sada je utrošeno 5,3 milijarde evra", kazao je on.

Da bi se na pravi način rešili svi problemi izbeglih i prognanih treba utvrditi njihov precizan broj, ocenio je Jandroković navodeći da će to omogućiti da se odrede tačna finansijska sredstva neophodna za rešavanje svih problema i pokrenu projekti.

Kako je istakao, pred izbeglim i prognanima stoji izbor - ili povratak, ili lokalna integracije i poručio da se što pre opredele za nešto od toga. Jandroković je dodao da je do danas u Hrvatskoj reintegrisano oko 120.000 izbeglih i prognanih. On je rekao da je Hrvatska rešila problem i konverzije penzija svih koji su svoj radni staž ostvarili u toj zemlji, a potom izbegli u Srbiju.

"Ispunjavanje svih merila u rešavanju izbeglih i prognanih u samom je vrhu prioriteta hrvatske vlade", istakao je Jandroković.

Roćen: U Crnoj Gori 11 711 izbeglih sa Kosova i Metohije

Crnogorski šef diplomatije Milan Roćen rekao je da je problem izbeglica u stvari teško nasleđe perioda 90-tih koje su obeležile rasplamsavanje politike razdora između država, istakavši da u traganju za rešenjem izbegličkog problema države ne smeju da se ogrnu, kako je rekao, nacionalnim šinjelima. On je kazao i da pet godina od usvajanja Sarajevske deklaracije nisu ispunjena očekivanja koja je ta deklaracija i taj dogovor trebao da donese, rekavši da u ovom trenutku u Crnoj Gori boravi 16.711 izbeglih i interno raseljenih osoba, od čega je 5.000 iz BiH i Hrvatske, a ostali su sa Kosova. Prema njegovim rečima, od 2005. godine se iz Crne Gore na Kosovo, prvenstveno u Peć i u okolinu vratilo oko 2.500 osoba. "Problem izbeglica mora da bude depolitizovan i to ne sme da uspori evropski put zemalja regiona", zaključio je Roć

Krkobabić: Restitucijom i zamenom rešiti problem izbeglica

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ocenio je danas da jedino restitucijom individualnih stečenih prava ili adekvatnom zamenom za imovinu, stanarska prava, radni staž, penzije i ostala prava, izbeglice mogu ostvariti trajna rešenja, a države u regionu obezbediti evropsku perspektivu.

Krkobabić je rekao da bi Srbija morala da obezbedi blizu jedne milijarde evra za rešavanje stambenih problema onih koji su još uvek u statusu izbeglice, za potrebnu infrastrukturu i pomoć najugroženijima, ali da država to ne može sama da uradi.

On je u autorskom tekstu za dnevni list "Danas" povodom Regionalne konferencije na ministarskom nivou na temu "Trajna rešenja za izbeglice - obaveze i saradnja država u regionu u procesu evropskih integracija" kazao da Srbija, od svih zemalja bivše zajedničke države, nosi najveći teret kada su izbeglice i proterani u pitanju.

Stav Gutereša: Srbija zemlja sa problemom dugotrajnog izbeglištva

On je naveo da je to stav i Visokog komesara za izbeglice Antonija Gutereša, koji je Srbiju proglasio zemljom sa problemom dugotrajnog izbeglištva, kao jedinu u Evropi i jednu od pet u svetu sa tim tragičnim statusom. Govoreći o okončavanju dugotrajnog izbeglištva u Srbiji, Krkobabić je podsetio da je Srbija integrisala više od 250.000 izbeglih lica, i da je to najmasovniji proces integracije u Evropi.

"Mi verujemo da je rešavanje pitanja izbeglica i bivših izbeglica i zatvaranje izbegličkog problema u regionu uslovljeno restitucijom individualnih, stečenih prava", dodao je potpredsednik Vlade.

Krkobabić je rekao da je obezbeđivanje prava svim građanima bez diskriminacije obaveza zemlje porekla i da ukoliko ta obaveza nije ispunjena, izbeglice nemaju mogućnost da se slobodno odluče za povratak ili integraciju.

"Ukoliko izbeglice ne mogu da se vrate u državu porekla, mora im se garantovati povratak njihovih ličnih i imovinskih prava, a zadatak međunarodne zajednice je da odlučno utiču na države porekla da ispune svoju obavezu u pogledu jednakog tretmana svih svojih građana, a u skladu s univerzalnim principima poštovanja ljudskih prava", kazao je Krkobabić.

Za rešenje stambenog problema izbeglica: Milijarda evra

Prema njegovom mišljenju, dobar primer za restituciju je Bosna i Hercegovina. On je ukazao da su potrebe 86.000 ljudi sa statusom izbeglica, više od 250.000 onih koji su uzeli dokumenta Srbije, kao i više od 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, i dalje ogromne.

"Za rešavanje stambenih problema onih koji su još uvek u statusu izbeglice, za potrebnu infrastrukturu i pomoć najugroženijima, Srbija bi morala da obezbedi blizu jedne milijarde evra", naveo je Krkobabić. On je dodao da su to ogromna sredstva i da Srbija to ne može sama da uradi, a da je "malo verovatno da međunarodna zajednica može da ih obezbedi".

"Iz tih razloga, smatramo da samo povratkom svih prava izbeglicama u državama porekla ili njihovom restitucijom izbeglice će sopstvenim sredstvima rešiti egzistencijalne probleme. Na taj način će se smanjiti broj onih kojima treba pomoć u obezbeđivanju trajnih rešenja", ukazao je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Trajno rešenje za izbegla i interno raseljena lica