Izvor: Politika, 23.Okt.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toplo i hladno iz Evropske komisije
Sudeći prema izveštaju, u Briselu misle da su vlasti dosta učinile u sprovođenju reformi, ali i da ima još prilično toga da se radi
„Srbija je posvećena svom cilju ulaska u članstvo Evropske unije i od 2008. godine sve jače usredsređuje svoje napore ka ostvarivanju reformskog plana i programa vezanog za EU.“ Ovo je osnovna ocena iz Analitičkog izveštaja Evropske komisije, koji je, uz mišljenje Komisije da Srbiji treba odobriti status kandidata, upućen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskom parlamentu, ali i Savetu EU, koji 9. decembra odlučuje o ovom predlogu.
Ako se detaljnije iščita izveštaj sročen na 150 strana, koji ovoga puta nije „presek“ onoga što je urađeno samo u protekloj godini, već i ranije, očigledno je da EK misli da su srpske vlasti dosta učinile u sprovođenju reformi, ali da ima još mnogo da se radi. Iako, pored već dobro poznatog zahteva za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, što je uslov svih uslova, u svakoj od podrobno analiziranih oblasti – posmatranih na osnovu političkih i ekonomskih kriterijuma, ali i sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU – pretežu pohvale, ipak ima i brojnih pokuda, koje, kako kažu upućeni u proces evrointegracije, treba da budu smernice za dalje promene u društvu.
Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, smatra da sa ovolikim političkim problemom kao što je Kosovo, zemlja ni ne može da ima više uspeha od onoga koji je postigla. „Ako se ima u vidu koliko trošimo političke energije, ali i finansijskih sredstava na rešavanje kosovskog pitanja, na ovaj način, ovo je zaista uspeh što smo postigli s reformama“, kaže on i dodaje da je izveštaj, „donekle, pozitivan kad je reč o usklađivanju sa pravom EU, ali i radom parlamenta.“
EK, recimo, ocenjuje da je „Vlada unapredila neke od svojih procedura, a da je Skupština u postojećem zakonodavnom okviru postala daleko efikasnija u svojoj zakonodavnoj aktivnosti“. Proces donošenja zakona mogao bi se, smatraju u Briselu, dodatno unaprediti boljom pripremom i stavljanjem većeg naglaska na konsultacije sa zainteresovanim stranama. Slično misle i naši sagovornici. Tim povodom, Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti – Srbija kaže da nema nikakve dileme da Skupština posle donošenja Poslovnika radi efikasnije, i da ima primetnih unapređenja oko donošenja zakona, ali „parlament ne radi sve što bi trebalo“. „Kao jedan od očitih problema su situacije da se opozicioni predlozi i narodne inicijative uopšte ne razmatraju“, navodi on.
Kad je reč o radu Vlade, on primećuje da su sada obrazloženja zakona nešto detaljnija nego ranije. Ali, tu postoje još „najmanje dve velike praznine“. Prva je ta što se, u mnogim slučajevima, javne rasprave o važnim zakonima uopšte ne održavaju, a druga, to što u zakonodavnom procesu nedostaje uređeno pitanje lobiranja. „Mi ne znamo ko sve utiče na to da se zakoni uopšte stave na agendu, pre svega Vlade, ali i Skupštine.“
Maja Bojić, sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, takođe, posebno ukazuje na deo dokumenta koji se odnosi na brzinu donošenja zakona i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim. „Jeste dobro što je taj posao postavljen kao prioritet, ali nije dobro što u toj brzini često dolazi do lošijeg kvaliteta nekih zakona i nema neke šire društvene saglasnosti“, kaže ona i ističe da se i ovoga puta pominje sprovođenje zakona, a što će za Brisel kasnije biti presudno.
EK dalje piše da je Srbija uspostavila sva potrebna nezavisna regulatorna tela, da su razjašnjena pravila pod kojima parlament obavlja analizu godišnjih izveštaja ovih tela, ali i da je državna administracija, uopšteno govoreći, dobro razvijena. „Neophodno je u potpunosti primeniti načelo napredovanja na osnovu vrednovanja rezultata rada“, misle eksperti EK. Nenadić, pak, podseća da postoji praksa da se državni službenici ocenjuju jedanput godišnje i da to utiče i na njihovo napredovanje po platnim razredima, ali da je sasvim izvesno da „taj službenički sistem ne funkcioniše u potpunosti onako kako treba.“
I u ovom izveštaju se ponavljaju zapažanja koja su bila i u prethodnim analizama, poput potrebe jačanja kapaciteta antikorupcijskih tela. „Ono što je meni bilo novina u ovogodišnjem izveštaju, a što može da bude najinteresantnije za budućnost, jeste to što se uočava kao nedostatak da nema dovoljno aktivnosti u kontrolnom, odnosno represivnom delu borbe protiv korupcije, pre svega u vezi sa slučajevima koji bi se odnosili na visoke funkcionere ili velike iznose“, kaže Nenadić, koji ukazuje i na to da je u dokumentu dosta pažnje poklonjeno i kontroli podataka o imovini i prihodima.
----------------------------------------------
EK zabrinjava upravljanje administrativnom linijom sa Kosovom
U izveštaju EK se kao razlog za zabrinutost navodi upravljanje administrativnom linijom sa Kosovom. „Nadzor i kontrola duž administrativne linije sa Kosovom moraju se unaprediti, posebno kao odgovor na bezbednosne izazove i način borbe protiv međunarodne ilegalne trgovine“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da administrativnu liniju kontrolišu regularna policija i žandarmerija, a ne granična policija i da nedovoljna obučenost i „popustljivost pri kontroli lokalnih meštana srpskog porekla slabe sveukupnu kontrolu“. „U toj oblasti potrebno je organizovati i efikasno primeniti praktičnu prekograničnu komunikaciju i saradnju“, navodi se u dokumentu Komisije.
Biljana Čpajak
objavljeno: 24.10.2011.
