Izvor: Politika, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud za vlast
Zemlja bez ustavnog suda. Toga ima u Srbiji i nema nigde na svetu. U oktobru će se navršiti godina kako ne radi Ustavni sud, možda jedina brana svakojakom političkom apsolutizmu i bezakonju.
I nije to Srbiji prvi put. U vreme DOS-a nije radio od februara 2001. do juna naredne godine. "To je tada tumačeno kao politički nemar. Politička vlast nije imala razumevanja, a i posvetila se ekonomiji. Ipak to je bila elementarna neodgovornost ", kaže Slobodan Vučetić, poslednji predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog suda koji je sada u penziji.
Zbog važnosti Ustavnog suda, Ustavnim zakonom je predviđeno da on bude ustanovljen već na prvoj sednici nove Skupštine izabrane po novom Ustavu. Da su hteli da poštuju Ustavni zakon poslanici ne bi, na primer, raspravljali o državljanstvu ili CEFTA sporazumu, ako pre toga nije osnovan Ustavni sud.
Sada svi uveravaju da će u Srbiji opet da radi Ustavni sud. Ministar pravde Dušan Petrović izjavio je da očekuje da će novi zakon o ustavnom sudu Srbije biti usvojen do kraja septembra. Optimisti su i predsednik i potpredsednik parlamenta, pa će i Srbija uskoro valjda imati Ustavni sud kako je to normalno u celom svetu, iako kažu da može da se otegne dogovor oko izbora sudija.
To će reći da je konstituisanje Ustavnog suda pre svega političko pitanje, tačnije da zavisi od volje političara. Vučetić kaže da sud nije radio zbog "nedovoljne političke volje", jer "izvršna vlast vodi računa o svojim prioritetima, ali nema razumevanja za sud". On podseća da je Ustavni sud mogao biti izabran prošle godine u oktobru, jer je predsednik Srbije Boris Tadić podneo listu od 10 kandidata, od kojih se pet bira tajnim glasanjem. "Istovremeno, Skupština je mogla da usvoji zakon o ustavnom sudu, da utvrdi listu od 10 kandidata, od kojih se takođe bira pet dok preostalih pet sudija predlaže Vrhovni kasacioni sud, koji nije još oformljen, ali bi Ustavni sud mogao da radi sa 10 sudija."
Nije izabran i nije radio, a da jeste, možda bi raspravljao o legalnosti vlade koja na svom internet sajtu kao svoje članove nije navela ministre odbrane i spoljnih poslova ili o nekoj od njenih odluka.
Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda, kaže da bi, da je radio, taj sud Uredbu o privremenom finansiranju verovatno proglasio neustavnom. "Svima odgovara da Ustavni sud ne radi i vladi i lokalnoj samoupravi, jer Ustavni sud je jedini pravni i analitički kontrolor svih nivoa vlasti i zaštitnik ustavnog poretka."
Međutim, Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union", misli da ipak nije sva krivica na političarima. On kaže da je Ustavni sud imao kvorum i da je mogao da radi, ali da su rad paralisali dvojica sudija. "Kako može da radi Vrhovni sud, iako će biti oformljen na drugačiji način pa će čak i ime promeniti."
Svetozar Čiplić je jedan od te dvojice sudija. Po Čipliću je bilo nekoliko mogućnosti da se nastavi sa radom. "Prva je bila kada je predsednik Republike predložio troje kandidata, a taj postupak nikada nije okončan u skupštini. Druga je bila kada je predsednik suda odlazio u penziju, i kada smo mogli izmeniti akt po kome samo on zakazuje sednice, ali se on pouzdao da će skupština to odraditi. Ali, kada je donet novi Ustav mi bi imali prekršaj da smo radili. Mi smo predlagali da se u ustavni zakon unese da sud može da radi sa šest sudija i da sednice zakazuje najstariji član kako bismo mogli da odredimo sudije izvestioce, ali za naš predlog nije bilo dovoljno sluha. Mi moramo da sudimo po novom Ustavu a to znači sa najmanje osam a ne sa šest sudija."
I ako počne da radi u oktobru Ustavni sud neće biti kompletan, jer – kaže Ivošević. "pet sudija bira visoki pravosudni savet koji nije oformljen, ali će sud moći da radi."
Da li će novi sud biti pravnički ili politički? Slobodan Vučetić kaže da "Postoji partijsko izmirivanje kvota, pa je tako moguće da na prvom spisku koji je dao predsednik republike budu članovi jedne stranke a na drugom spisku članovi druge vladajuće stranke, odnosno da sudije budu ljudi od političkog poverenja."
Vučetić objašnjava da i u Americi predsednik države imenuje sudije uz saglasnost Senata i samo je jednom dogodilo da kandidat koga je predložio predsednik nije izabran. Na isti način se biraju sudije u Italiji. U Nemačkoj i Francuskoj sudije predlažu partije, ali niko ne sumnja u njihovu nepristrasnost.
Može li se dogoditi u Srbiji da Ustavni sud radi i da bude politički nepristrasan.
[objavljeno: ]
