Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi put bez Miloševića
Na početku – 194 mandata u Narodnoj skupštini Srbije, danas svega 22
Socijalisti su juče prvi put slavili rođendan stranke bez predsednika partije.
Šesnaest godina SPS-a, obeleženih jučerašnjom svečanom sednicom Glavnog odbora stranke, neraskidivo je povezano sa likom i delom do sada jedinog predsednika partije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ i Srbije, koji je 11. marta ove godine, pre kraja suđenja, preminuo u zatvoru u Sheveningenu, optužen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Prvih deset godina, koliko je ova partija provela na vlasti, neraskidivo je povezano i sa verovatno najneslavnijim periodom srpske istorije – sa ratovima na prostoru bivše SFRJ, stvaranjem najgoreg imidža Srba koji se danas u zapadnoj javnosti vrlo često izjednačavaju sa nacistima, sa jednom od najvećih inflacija u svetu, osiromašenjem naroda i privrede, moralnim sunovratom, međunarodnom izolacijom, bombardovanjem, stotinama hiljada izbeglih i raseljenih lica...
Mada, postoji i drugačije viđenje istorije socijalista, koje je možda najbolje sažeo Milorad Vučelić, potpredsednik SPS-a, pre tačno godinu dana: "SPS je ujedinio Srbiju, pravno uredio državu, nesebično pomagao srpskom narodu, junački podnosio sankcije, stvorio Republiku Srpsku i ništa nije prodao". Najkraće, dok je bio na vlasti, po Vučeliću, SPS je stvorio "tekovine bez kojih nema evropskih integracija".
U 2000. godini SPS je ostao bez vlasti, u trenutku kada je imao, kako se sa ponosom isticalo, oko 600.000 članova organizovanih u 189 opštinskih odbora i 10.000 mesnih organizacija.
Kongres ujedinjenja Saveza komunista Srbije i Saveza socijalističkog radnog naroda održan je 16. i 17. jula 1990. godine u "Sava centru" i time su sva imovina i članstvo SKS-a i SSRN-a pripali socijalistima: Za predsednika partije izabran je Slobodan Milošević.
Na prvim višestranačkim izborima, u decembru te godine, socijalisti su osvojili nešto više od 2,3 miliona glasova, odnosno dobili su 194 mandata u Narodnoj skupštini Srbije (SPO je imao 19 poslanika, a DS sedam).
Tek na drugom kongresu, u oktobru 1992. godine, simbol socijalista i zvanično je postala stilizovana crvena ruža, umesto dotadašnje petokrake.
U vreme dok je bila na vlasti, a Milošević neprikosnoveni lider, u stranci nije bilo značajnijih unutrašnjih previranja, koja bi je bitnije oslabila. Kao ilustracija Miloševićeve partijske autokratije možda je najbolji primer sednica Glavnog odbora u novembru 1995. godine, koja je trajala 12 minuta, kada su sa funkcionerskih mesta smenjeni (kako se pričalo, zbog protivljenja bliskosti SPS-a i JUL-a) Borisav Jović, Milorad Vučelić, koji se Miloševiću ponovo približio posle dve godine, i Mihailo Marković.
Malo je onih koji su iz SPS-a krenuli u samostalan politički život, a verovatno se samo za Nebojšu Čovića, koji je partiju napustio posle izborne krađe i protesta 1996/97. godine, može reći da je uspeo. Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ, prvi je posle petooktobarskih promena napustio stranku i osnovao Srpsku socijaldemokratsku stranku, koja nije zaživela na političkoj sceni.
Posle pada s vlasti, Slobodan Milošević je uhapšen (1. aprila 2001.) i osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, a 28. juna iste godine izručen Haškom tribunalu na osnovu uredbe Vlade Srbije. U Hagu se sudi još dvojici bivših visokih funkcionera SPS-a i Republike Srbije – Milanu Milutinoviću i Nikoli Šainoviću, koji se terete za zločine počinjene na Kosmetu tokom 1999. godine.
Protiv velikog broja državnih funkcionera iz redova te stranke, postpetooktobarske vlasti podnele su krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, ali gotovo ni jedna od njih nije dobila sudski epilog.
Na parlamentarnim izborima za Narodnu skupštinu Srbije u decembru 2003. godine socijalisti su zabeležili najslabiji rezultat u svojoj istoriji, osvojivši samo 22 poslanička mandata (na izborima u decembru 2000. dobili su 37 mandata, od kojih je sedam kasnije "odvojio" bivši visoki funkcioner SPS-a Branislav Ivković, formiravši svoju Socijalističku narodnu stranku). Pošto je Milošević završio u Hagu, partiju vode, uz česta međusobna trvenja, Vučelić, Ivica Dačić, Zoran Anđelković i Žarko Obradović, a, prema nekim mišljenjima, upravo su oni najizgledniji kandidati za Miloševićevog naslednika na čelu partije.
Posle smrti Miloševića, socijalisti, koji nikada nisu imali snage da ga se odreknu, birajući ga za predsednika i nosioca izborne liste i pošto je poslat u Hag, imaju priliku da zaista temeljno reformišu partiju i bar donekle se oslobode balasta prošlosti. Sedmi kongres, najavljen za 3. decembar, kada će biti izabrano novo rukovodstvo partije, pokazaće koliko su sposobni za to.
B. Baković
[objavljeno: 18.07.2006.]
