Izvor: Politika, 23.Feb.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Srebrenici još ni slova
U Skupštini Srbije tek treba da se dogovore ko će i kako pisati deklaraciju kojom bi se osudio zločin iz 1995. godine
Deklaraciju o Srebrenici, uprkos najavama da bi je parlament mogao usvojiti u toku marta, ne samo da niko ne piše nego još nije dogovoreno ni ko to treba da radi. Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, juče je za „Politiku” rekla da će se „kada budu završene najšire konsultacije sa političkim akterima, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastanku šefova poslaničkih grupa i predsednika parlamenta dogovoriti ko će i na koji način da radi konkretno na tekstu te deklaracije”. Ona je objasnila da za sada još traju „političke konsultacije”, odnosno ispitivanje šta je najbolji sadržaj buduće deklaracije. „Na kraju krajeva, po mom dubokom uverenju, ovo vreme je i vreme u kom i građani, na neki način, učestvuju u toj raspravi koja je jako važna za Srbiju”, rekla je Kolundžija.
U kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića kažu da pisanje deklaracije treba da obavi parlament, te da nikakvih zvaničnih konsultacija sa predsednikom niti je bilo niti će biti. Predsednik Tadić, kako nam je rečeno, želi da deklaracija bude usvojena što pre i sa što većim brojem glasova poslanika, ali dase neće uključivati u posao parlamenta.
Donošenje deklaracije kojom bi se osudio zločin u Srebrenici 1995. godine inicirao je Tadić pre gotovo dva meseca, što su načelno podržale sve parlamentarne stranke. Po onome što je do sada poznato, parlament bi trebalo da usvoji dve deklaracije – jednu o Srebrenici, a dugu kojom bi se osudili sve zločini počinjeni na prostoru bivše SFRJ tokom ratova devedesetih. Jedino što je nesporno je da su svoje predloge do sada parlamentu dostavili poslanici DSS-a (koji su ponudili tekst kojim se osuđuju svi zločini, a ne posebno onaj u Srebrenici) i LDP.
Poslanici kažu da se o svemu što je u vezi sa donošenjem ove deklaracije informišu iz medija. „Jedini put kada je pomenuta deklaracija o Srebrenici bilo je na sednici šefova poslaničkih grupa kod predsednice Slavice Đukić-Dejanović, kada smo razgovarali o pretposlednjoj ili poslednjoj verziji zakona o Narodnoj skupštini. Pod tačkom razno bilo je spomenuto da bi trebalo uskoro da imamo nekakav tekst, koji bi u parlamentu razmatrali predstavnici svih političkih stranaka”, objašnjava Meho Omerović (SDP). On dodaje da je poslednji trenutak da se formira radna grupa koja za sada postoji samo u medijima, „jer ne bih voleo da uz nečiji, ili na nečiji pritisak, mi kao parlament donesemo deklaraciju tamo negde deset dana pred 15. godišnjicu obeležavanja genocida u Srebrenici”.
Neke nezvanične informacije govore da od deklaracije neće biti ništa pre maja, a kao glavni razlog navodi se to što je za sada nemoguće postići saglasnost o kvalifikaciji zločina u Srebrenici. Poslanici SPS-a i JS-a ne pristaju na upotrebu termina genocid, koji nije prihvatljiv ni za opozicioni SNS, pa se kao o mogućem rešenju razmišlja o formulaciji „težak zločin” ili nekoj sličnoj, koja bi bila prihvatljiva i za većinu poslanika, ali i za međunarodnu javnost, kao i za Bosnu i Hercegovinu. DS za sada izbegava da se direktno o tome izjašnjava. Nada Kolundžija kaže da „nije presudno da se bavimo pravnom kvalifikacijom tog zločina”, već da se „Srbija nedvosmisleno odredi prema tom zločinu, da ga osudi, izrazi saosećanje za žrtvama i da traži punu odgovornost i učini sve da počinioci odgovaraju za to”.
Poslanici LDP-a tvrde da neće pristati ni na jednu drugu kvalifikaciju sem one koju je dao Međunarodni sud pravde – da je reč o genocidu, a da je neophodno da se u skupštinskoj deklaraciji pojavi baš taj termin smatra i deo pravnih stručnjaka.
Ima, međutim, i mišljenja da bi donošenje deklaracije sa takvim tekstom moglo da ima i loše posledice i po Srbiju i po Republiku Srpsku. Tako je profesor Pravnog fakulteta Oliver Antić nedavno za naš list rekao da to može ugroziti integritet Republike Srpske i dovesti do daljeg rušenje njenog dejtonskog statusa. „Posredni politički cilj je i vezivanje ruku Srbiji kao garantu Dejtonskog sporazuma, u pogledu reagovanja na dalje urušavanje statusa RS. Ali i otežavanja međunarodnog položaja Srbije, kako pred međunarodnim sudovima, tako i u pogledu statusa Kosova i Metohije”, naveo je Antić.
Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma, međutim, kaže da to što bismo mi u deklaraciji naveli da je reč o genocidu, nakon što je MSP to već utvrdio, ne predstavlja nikaku novu činjenicu koju bi neko mogao da upotrebi. „Ne postoji nikakva mogućnost da posle toga neko od Srbije traži ratnu odštetu, jer mi, po odluci suda, nismo neposredno odgovorni za genocid. Takođe ne mislim ni da bi donošenje te deklaracije moglo negativno da se odrazi na položaj Republike Srpske, naprotiv njome bi se Srbija, a posredno i Republika Srpska distancirale od tog zločina. Uostalom, RS je osnovala Komisiju za utvrđivanje događaja u Srebrenici, pa to nije pogoršalo njen položaj”, kaže Todorić.
M. Čekerevac G. Novaković
------------------------------------------------------------------------
Pisci
Osvrnuvši se na raniju izjavu Slavice Đukić-Dejanović, predsednice srpskog parlamenta, da „poslanici pišu rezoluciju o Srebrenici”, Miroslav Markićević (NS), pitao je juče predsednicu ko piše taj tekst. Markićević je kazao da je razgovarao sa predstavnicima drugih poslaničkih grupa i da su mu svi rekli da je ne piše niko. Slavica Đukić-Dejanović je odgovorila da joj je „žao što Markićevića sećanja varaju” i dodala da je njegov poslanički klub sa poslanicima DSS-a potpisnik teksta o osudi zločina. Ona je dodala da taj predlog nema dovoljan broj potpisa kako bi se našao na dnevnom redu sednice parlamenta i obavestila Markićevića da je svoj predlog uputio i LDP.
[objavljeno: 24/02/2010]
