Izvor: Blic, 08.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprilagođeni i neprihvaćeni
Neprilagođeni i neprihvaćeni
Deset godina posle 'Oluje', izbegli Srbi iz Hrvatske i Bosne kažu da u matici još postoji odbojnost starosedelaca prema pridošlicama.
- Kažemo zdravo meštanima i to je naš celokupan odnos s njima. Nikada nas nisu prihvatili i nikada neće - tako kaže Zora Cvijić, izbeglica iz Hrvatske, dok briše ruke o svoju kecelju i seče svežu svinjetinu u svojoj bašti u Veterniku.
Mada su mnogi s olakšanjem prihvatili život u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << relativnoj bezbednosti koju pruža Srbija, odnosi između došljaka i domaćeg stanovništva nisu baš najbolji. Postoji nepoverenje na obe strane, a mnoge izbeglice su ozlojeđene stavom kako države tako i meštana prema njima.
- Izbeglica nema prava ni na šta. Niko nam nije pomogao. Niko ne pita da li nam treba nešto - dodaje Zora ogorčeno.
Vojvodina je bila odredište ka kome se zaputio najveći broj srpskih izbeglica iz Hrvatske i BiH. Prema lokalnim zvaničnicima, oko 350.000 izbeglica bilo je prijavljeno u Vojvodini 1996. godine.
Radenko Popić, predsednik regionalnog komiteta za pomoć izbeglicama u Vojvodini, kaže da pritužbe na odbojnost meštana prema izbeglicama nisu bez osnova.
- Ima animoziteta prema pridošlicama, mada vlasti prikrivaju tu činjenicu. To je posledica nepostojanja odgovarajućeg medijskog pokrivanja izbegličkog problema. Nema izveštavanja zasnovanog na činjenicama o tome kako životni standard ne pada zbog priliva izbeglica - kaže Popić. On dodaje da mediji zaboravljaju da pomenu kako izbeglice stvaraju neto finansijski priliv za Vojvodinu od oko milion evra svakog meseca samo u vidu plaćenih kirija, na primer. Katica Bengin, lokalni zvaničnik koji se bavi pitanjem izbeglica, kaže da se broj izbeglica u Vojvodini smanjuje. Neki su, kaže ona, otišli u treće zemlje, dok su se drugi ili vratili kući ili su uzeli državljanstvo Srbije i Crne Gore.
- Lokalno stanovništvo još vidi izbeglice kao došljake i uljeze - dodaje ona. Benginova kaže da ovakva osećanja među lokalnim meštanima ne proističu iz ličnog animoziteta, već loše pripremljene integracije izbeglica, kao i činjenice da su neki zloupotrebili sistem.
Vladimir Todorović koji pripada četvrtoj generaciji svoje porodice u Vojvodini otvoreno kritikuje mentalitet mnogih izbeglica. Prema njemu, oni se ne trude iskreno da se prilagode svom novom okruženju pa pokušavaju da stvore atmosferu iz krajeva iz kojih su došli.
- Ova vrsta nostalgične psihologije je ono što mi smeta - kaže on.
Milenko Perović, profesor psihologije iz Novog Sada, kaže da starosedeoci često zaboravljaju kako su svi u Vojvodini potekli od nekog došljaka. Vrativši se u istoriju Habsburškog carstva, on podseća da bi svaki talas doseljenika gubio svoje privilegije i prednosti nakon što bi pristigao sledeći doseljenički talas. Usled toga, smatra Perović, strah od pridošlica postao je tipična osobina Vojvođana. Međutim, Perović kaže kako je siguran i da je Vojvodina dovoljno snažna i otporna da apsorbuje svaki novi doseljenički talas.
- Vojvodina je uvek da im omogući da se osećaju kao kod svoje kuće, ali i da se ponašaju kao pravi Vojvođani. To će se desiti i sa ovom poslednjom generacijom, mada će za to, naravno, trebati vremena - zaključuje profesor Perović.
Ovaj članak pripada seriji članaka o Vojvodini koji su nastali u okviru projekta BIRN za obuku u medijima i izveštavanje, koji je znatno pomogla Ambasada Velike Britanije u Beogradu Robert Vizi
.jpg)
