Izvor: Vostok.rs, 01.Okt.2011, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne treba vam turska obala
01.10.2011. -
Radar sistema EvroPRO se može locirati u Gruziji, a ne u Turskoj. S ovakvom ponudom se Vašintonu obratio Mihail Sakašvili. Po mišljenju gruzijskog predsednika s teritorije njegove zemlje SAD će moći mnogo lakše da prate eventualni start raketa iz Irana.
Glavni argument Mihaila Sakašvilija u korist „gruzijske PRO" je sledeći: Tbilisi će deliti podatke koje dobije sa svoje radiolokacione stanice (RLS) s Tel-Avivom, dok će u slučaju s RLS u Turskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Izrael ostati bez ovih informacija.
Podsetićemo da su se tursko-izraelski odnosi u poslednje vreme zaoštrili. Ankara je zahtevala izvinjenje zbog prošlogodišnjeg pogroma „Flotile slobode", koja je poslata radi probijanja blokade u sektoru Gaze. Tada su izraelske specijalne jedinice osvojile turski trajekt „Mavi Marmara". Tel-Aviv se nije izvinio pozvavši se na to da takvog zahteva nema u referatu specijalne komisije OUN, koja je istražila incident. A početkom septembra Turska je potpisala s SAD sporazum o lociranju na svojoj teritoriji jedne od RLS iz projekta EvroPRO. Pritom je jedan od glavnih uslova Ankare bio da ne deli s Izraelom podatke praćenja.
U takvoj situaciji se na sceni pojavio baš Mihail Sakašvili. U intervjuu za američki sajt The Daily Beast on je objasnio da će sa stanice, smeštene „na brdima Gruzije" biti mnogo lakše da se zapaze rakete koje pusti strašni Iran. A u Tbilisiju nema ni trvenja između Turske i Izraela, tako da će se informacije redovno isporučivati svim zainteresovanim stranama.
Ipak, pokretač ideje nije bio gruzijski predsednik. Kako se ispostavlja, ukidanje odluke o lociranju u Turskoj radara PRO pokušavaju da izdejstvuju uticajni američki senatori-republikanci Džon Kajl i Mark Kirk. Njih kategorički ne zadovoljava to što Ankara nema želju da deli podatke s izraelskim kolegama. U principu, činjenica da se Sakašvili u svojoj delatnosti rukovodi nalozima zapadnih pokrovitelja odavno nije tajna. Međutim, vreme je da pokrovitelji shvate da se igraju vatrom, naglasila je u intervjuu za „Glas Rusije" lider gruzijske opozicije Nino Burdžanidze.
Situacija u Gruziji je tragikomična i naši prijatelji na Zapadu to treba da shvate. Zemlja u kojoj živimo ne samo da nije demokratska, ova zemlja je nestabilna, pošto je na rukovodećem položaju nepredvidiv i neozbiljan čovek kao što je Sakašvili. Čovek koji govori i smatra da je ispravno postupio u avgustu 2008. godine u svakom trenutku može ponoviti istu stvar.
Naravno, može se pretpostaviti da se predsednik Gruzije brine za bezbednost svoje zemlje. Međutim, u tom slučaju nastupajući s ovakvom ponudom Sakašvili mnogo rizikuje, ističe stručnjak odeljenja za Kavkaz Instituta zemalja ZND Ruslan Harabua.
Ako se bilo kakve radnje budu dešavale na teritoriji Irana on će se brinuti za bezbednost svoje zemlje. Međutim, u ovoj situaciji je to palica s dva kraja. Jer, čim budu locirane bilo kakve protivvazdušne snage SAD pojaviće se pitanje: a da li će udari Irana biti usmereni protiv Gruzije? Teško je reći koliko će se on obezbediti.
Sakašvilijev predlog je najverovatnije još jedan potez u igri koju vode određene snage na Zapadu. Čak je i glavni argument – zainteresovanost Izraela za podatke, bilo s turske bilo s gruzijske RLS nategnut, smatra stručnjak Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Pjotr Topičkanov.
Ne mislim da za Tel-Aviv informacije s radara koji su locirani u Gruziji ili u Turskoj imaju veliki značaj. Sopstvena sredstva za praćenje koja Izrael poseduje omogućavaju mu da kontroliše situaciju u Irane i dobija informacije o puštanju raketa s njegove teritorije bukvalno za minut. Što se tiče Moskve, Rusija i SAD se konsultuju povodom saradnje u oblasti protivraketne odbrane. Ako SAD potpiše bilo kakav sporazum s Gruzijom, u Moskvi će se to smatrati destruktivnim korakom.
U septembru 2009. godine administracija Baraka Obame je odlučila da se odrekne svog prvobitnog plana „raketnog štita" – lociranja u Češkoj i Poljskoj elemenata sistema PRO. Vašington je planirao da ograniči lociranje protivraketa na brodovima. Godinu dana kasnije, na samitu u Lisabonu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je predložio NATO da se stvori jedinstveni sistem protivraketne odbrane s dve različite zone odgovornosti. Alijansa nije podržala predlog, ograničivši se obećanjima „da će nastaviti pregovore" o ovom pitanju i tvrdnjama da je sistem štit od iranske i severnokorejske pretnje.
Pregovori još uvek traju, Vašington u međuvremenu zaključuje sporazume o lociranju elemenata PRO. Na ovom spisku su već Rumunija i Turska, sad se bliži i Gruzija. U NATO ipak „očekuju postizanje kompromisa s Rusijom". Po mišljenju generalnog sekretara alijanse Andresa fog Rasmusena to će se desiti na samitu, koji će biti održan u Čikagu sledeće godine. A po mišljenju ruskog stalnog predstavnika pri NATO Dmitrija Rogozina to može i da se ne desi. Moskvi nisu potrebne nepotkrepljene tvrdnje o tome da sistem nije usmeren protiv Rusije, već dokumentovani dogovori i realna saradnja.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
