Izvor: Blic, 27.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokusurene šanse
Dokusurene šanse
Najzad smo dočekali ukidanje ograničenja na izvoz naših tekstilnih proizvoda u zemlje EU. Od 1. januara 2005. nema više restriktivnih kvota, nema carina, za konkurentnu robu i usluge nema ograničenja... ali kasno Marko na Kosovo stiže.
Svi koji nešto znaju o domaćoj modnoj industriji svesni su da za nju nema ni mnogo nade. Od gotovo 300.000 tekstilnih radnika, spali smo na nepunih 90.000. Svako četvrto preduzeće koje uopšte nešto radi u ovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << branši privatno je i to je OK, ali svi srpski privatnici zajedno zapošljavaju jedva 15.000 radnika.
Tekstilce su desetkovali oni koje su dovodili na vlast u poslednje četiri godine. Odsustvo strategije privrednog razvoja slomilo se na jednoj od tri privredne grane (poljoprivreda, moda, turizam) koje su mogle brzo da se oporave i vrate u svet. Dokusurile su ih srpsko-crnogorske podele i 'šećerna afera'. Zbog njih je ukidanje kvota godinama odlagano, a sad kad je najzad 'osvojeno', poklopilo se s globalnom liberalizacijom u prometu odeće i obuće. Ova mera Svetske trgovinske organizacije ukida ograničenja za sve svetske proizvođače, uključujući Kinu, Tajvan, Indoneziju, Indiju, a sa njihovom cenom rada, produktivnošću i opremom mi ne možemo da se takmičimo.
Možemo samo da se koprcamo i da žalimo za još jednom propuštenom šansom.
