Izvor: Blic, 05.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatija
Branko Lukovac, ministar inostranih poslova, za 'Blic'
Diplomatija SRJ ne predstavlja Crnu Goru
PODGORICA - Crna Gora ima vlastitu mrežu predstavništava u inostranstvu, primerenu njenim potrebama i njenim mogućnostima. Naravno, ona bi u zemljama akreditacije ili u međunarodnim organizacijama mogla dobiti formalan status diplomatsko-konzularnih predstavništava tek ukoliko se donesu potrebne odluke o samostalnom međunarodnom subjektivitetu Crne Gore i o priznavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takve države. Zbog poznatih razloga, odnosno okolnosti da Skupština Crne Gore nije prihvatila ustavne promene prošlog režima, te da koalicija na vlasti i najveći broj građana nisu učestvovali na saveznim izborima, novoizabrani organi nisu ni mogli dobiti legitimitet Crne Gore. Zato ni ta predstavništva nemaju mandat državnih organa Crne Gore da zastupaju njene interese, rekao je za 'Blic' Branko Lukovac, ministar inostranih poslova Crne Gore. Koliko Crna Gora ima predstavništava u drugim zemljama i koliko ta predstavništva mogu štititi njene interese?
- Trenutno, Crna Gora ima svega deset predstavništava u inostranstvu od kojih dva pri međunarodnim organizacijama - UN i EU. Planiramo da ih do kraja godine, odnosno u narednom periodu, otvorimo još toliko. I to bi, manje-više, bio optimalan broj i veličina mreže naših predstavništava, koji bi Crna Gora mogla finansirati. U drugim zemljama gde su izraženi interesi, a koje, ipak, nisu najveći prioriteti, imali bismo neki drugi oblik prisustva. U slučaju dogovora sa Srbijom o savezu dve suverene države, poverili bismo Srbiji da zastupa naše interese u ostalim zemljama, gde bi Srbija imala diplomatsko-konzularna predstavništva, odnosno, ako toga ne bude, drugoj državi, ili državama.
Naša predstavništva, u sadašnjim uslovima nepotpunog državnog statusa i međunarodno-pravnog subjektiviteta Crne Gore, nemaju i ne mogu dobiti status diplomatsko-konzularnih predstavništava. Ona obavljaju funkcije opšteg predstavljanja države i njenih interesa na političkom, privrednom, kulturnom i svakom drugom području. Ali, ipak, ona ne mogu obavljati poslove na pravnoj zaštiti interesa građana i države, nemaju privilegije i imunitete predviđene Bečkom konvencijom. Da li i kakvu saradnju imate sa šefom savezne diplomatije Goranom Svilanovićem?
- Imam povremene kontakte sa gospodinom Svilanovićem i oni su nastavak susreta koje smo imali i pre njegovog imenovanja na sadašnju dužnost. Uvažavamo situaciju u kojoj se nalazimo i koja čeka razrešenje. Dogovorili smo da se, nadam se uskoro, sastanemo te da razmotrimo odnos i način obavljanja nekih poslova i u sadašnjim okolnostima. Da li i koliko savezna diplomatija učestvuje u formiranju stava međunarodne zajednice prema Crnoj Gori?
- Bojim se da ona u tome učestvuje, iako bih voleo da nisam u pravu. Bez obzira na odsustvo sporazuma među nama, istinski demokratska nova vlast trebalo bi da se takvom potvrđuje i na način da neće smetati, štaviše da će pomoći svemu što doprinosi snaženju demokratskih i reformskih procesa, integraciji, i regionalnoj i široj aktivnosti i institucijama. Politički bi bilo mudro da u odsustvu istinski zajedničkih institucija, ona podstiče činioce u inostranstvu na dijalog sa Crnom Gorom, kako bi oni stekli uvid u predloge i motive Crne Gore i objektivan sud. Utoliko je naš zadatak u sadašnjim okolnostima složeniji. Američki ambasador Dejvid Džonson ponovio je u Beču stav da se SAD protive nezavisnosti Crne Gore. On je takođe kritikovao crnogorski Zakon o referendumu. Vaš komentar.
- Najpre, nama je dobro poznat stav SAD o nezavisnosti Crne Gore. SAD bi više volele demokratsku Crnu Goru u demokratskoj SRJ, ali krajnju odgovornost za odluku ostavljaju građanima Crne Gore. Neki od nas bi više voleli raniju, evropskim standardima primerenu SFRJ. No, to, prosto, nije više realno. Bojim se da ni ono što bi sada voleli pojedini uticajni članovi međunarodne zajednice, nije realno. Što se kritika Zakona o referendumu tiče, treba reći da je pozitivne ocene toga zakona dala kancelarija OEBS za izbore i demokratske institucije, dakle stručnjaci koji imaju mandat i SAD. Diplomate, ponekad, izriču sudove a da nisu potpuno informisane o suštini ili o procesu. Zar nije ispravan princip, za Crnu Goru, da ista pravila važe za odluku o ulasku i o izlasku iz saveza? U Srbiji nije ni bilo referenduma o ulasku u ovu zajednicu, pa nikom ništa. Dakle, Srbija ima svoje propise i samostalno donosi odluke hoće li ili neće imati referenduma i kakav će biti, po čemu je Crna Gora različita? Da li se prema međunarodnim 'standardima' nezavisnost jedne države može i mora jedino dobiti oružjem?
- Naravno da ne mora. To bi bio najgori scenario razvoja, a iskustvo sa našeg prostora to najbolje svedoči. Crna Gora se čuvala i sačuvala da bude zahvaćena ratnim požarom i to je nesumnjiva vrednost dosadašnje politike. Mi hoćemo i možemo da pokažemo Evropi i svetu da je i na ovom balkanskom prostoru moguć civilizovan dijalog, dogovor, pa čak i
