Izvor: B92, 03.Avg.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiplić: Norme dobre, praksa problem
Beograd -- Ministar Svetozar Čiplić ocenio je da su problemi u oblasti poštovanja ljudskih prava u Srbiji pre svega socijalne prirode.
"Srbija je u pogledu zaštite ljudskih i manjinskih prava normativno, prema usvojenim zakonima i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, na nivou zemalja zapadne demokratije", rekao je ministar za ljudska i manjinska prava. Prema njegovim rečima, problema ima u praksi, ali oni ne proističu iz političkih ili nacionalnih razloga.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Srbija je još kao SRJ, a kasnije i kao državna zajednica Srbija i Crna Gora, učinila sve na planu unutrašnjeg pravnog poretka, posebno na ratifikaciji međunarodnih konvencija koje se tiču ljudskih i manjijskih prava, a problemi koji se javljaju su socijalni”, kazao je Čiplić, inače prvi ministar za ljudska i manjinska prava u svim dosadašnjim vladama Srbije.
Nevolja je u tome, smatra on, što Srbija kroz tranziciju prolazi kao veoma siromašna zemlja, jer da je drugačije, i za većinski narod i za pripadnike manjina veliki broj problema ne bi ni postojao.
"Da nema tih socijalnih problema, nacionalne zajednice bi imale samo 'slatku muku' kako da realiziju i iskoriste svoja prava”, ukazao je ministar.
Mnoštvo i raznolikost nacionalnih zajednica u Srbiji, Čiplić vidi kao bogatstvo posebno što je veliki broj njih, poput Mađara, Albanaca, Bošnjaka, rekao je, vidljivo uključen u državne institucije, mada u njima ima i Slovaka, Rumuna, Rusina i Roma.
Problem srpske manjine na Kosovu on smatra važnim i navodi da ga je ubuduće moguće rešavati na međunarodnom nivou.
"Srpska manjina na Kosovu je ključno pitanje, to je sada međunarodno pitanje i ono se na tom nivou mora rešavati. Ono se samo tako može poboljšati, a resorno ministarstvo će u tim pregovorima pružiti odgovarajuću asistenciju”, kazao je Čiplić.
"Ruka saradnje” biće, rekao je, pružena Albancima na jugu Srbije, ali tako da oni shvate i prihvate da je reč o ozbiljnoj prijateljskoj ponudi.
"Osnovni koncept Ministarstva biće uspostavjanje redovne komunikacije sa svim predstavnicima nacionalnih saveta kao i sa predstavnicima nacionalnih zajednica koje te savete još uvek nemaju”, naveo je on.
Kao jedan od problema, ministar je naveo to što Srbija nema zakonsku regulativu koja reguliše pitanje rada nacionalnih saveta i njihova ovlašćenja.
Postojeći saveti, podsetio je, formirani su na osnovu pravilnika kao pravnog akta sa jednokratnim trajanjem iz 2002. godine.
"Nedopustivo je da u tom delu postoji pravna praznina i tu grešku država mora da ispravi, bez obzira ko ju je počinio. Ako država pruži pravo nacionalnim zajednicama da formiraju savete onda im mora pružiti i logistiku da ti saveti mogu da žive”, kazao je ministar.
Priprema tih zakonskih propisa započeta je u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali je nevolja što ona neće biti nastavljena pre septembra.
"Reč je o pravom pravnom i političkom pregnuću koje podrazumeva veliki broj kompromisa da bi se došlo do teksta koji će uvažvati sve specifičnosti i različitosti koje na tom planu postoje”, ukazao je Čiplić.
Pitanje Roma ministar je ocenio kao "specifično” ne samo za Srbiju već i za druge zemlje u kojima ta manjina živi u velikom broju.
"Dekada Roma zamišljena je kao regionalni projekat devet zemalja u cilju objedinjavanja problema radi njihovog bržeg i uspešnijeg rešavanja”, rekao je on.
Govoreći o obavezama Srbije, kao zemlje koja od juna godinu dana predsedava Dekadom Roma, Čiplić je ukazao da će ključnim pitanjima obrazovanja, negihijenskim naseljima, popisom, stambenim pitanjima - morati da se bavi ova Vlada, ali i sve buduće vlade do 2015. godine.
On je ukazao da će akcenat ministarstva na čijem je čelu biti i na umrežavanju države sa nevladinim organizacijama i međunarodnim organizacijama koje se bave ljudskim i manjinskim pravima, a spremne su, kako je rekao, da pruže podršku za određenu vrstu projekata.
"Moja ideja je da država preko resornog ministarstva umreži ono što do sada nije bilo umreženo, da se napravi funkcinalna saradnja sa nevladinim i međunarodnim organizacijama koje imaju svoja predstavništva u Srbiji, s ciljem da se utvrdi postojeće stanje”, rekao je ministar.
Čiplić je naveo i da neće odustati od ideje da Skupštini predložiti izmenu Zakona o informisanju kojom bi se predvidela bolja zaštita novinara, fotoreportera i snimatelja.
Čiplić kaže da neće odustati ni od predloga da se poslanicima oduzme mandat ukoliko bi Skupština utvrdila da se nekko od njih nedolično ponaša i poziva na širenje verske, rasne i nacionalne mržnje.
On je pozdravio ideju predsednika Srbije Borisa Tadića o nacionalnom i političkom pomirenju ocenjujući to "ključem pacifikacije i stabilizacije” od podela koje su poslednjih 15 godina opterećivale Srbiju.
"Ako bi ta vododelnica bila prevaziđena, onda bi pogotovo priča o ljudskim i manjinskim pravima imala veliki efekat od tog pomirenja”, ukazao je Čiplić.
On je ukazao da Srbija sa svojom istorijom koja uključuje Srbe, ali i ogroman broj nacionalnih zajednica, mora da nauči da se miri.
"Mi smo do sada naučili da veliki broj problema rešavamo ili završavamo svađom. Ovo je pomirenje koje može da postane metodologija politčkog procesa, ali i političkog ponašanja i time je i ova inciijtiva važnija”, poručio je Čiplić.
