Izvor: Blic, 18.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisari zadao temu - svakodnevni život
Ahtisari zadao temu - svakodnevni život
Delegacije Beograda i Prištine, pre nego što u ponedeljak, 20. februara, za pregovaračkim stolom u austrijskom dvorcu 'Daun Kinski' iznesu oprečne stavove o budućem uređenju Kosova, po prvi put sešće zajedno noć pre, na večeri u Beču, koju je zakazao glavni medijator Marti Ahtisari.
Do sada ocenjen kao jedan od najuspešnijih i najtvrđih pregovarača koga ima međunarodna zajednica, Ahtisari je za prvi, a možda i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslednji zajednički susret Srba i Albanaca, pripremio dokument sa preciznim temama o decentralizaciji. U dokumentu u koji je 'Blic' imao uvid, Ahtisari je zacrtao pitanja - prebacivanje nadležnosti u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, policije, pravde...
Ahtisari je izlaganja delegacija ograničio vremenski. Obe strane imaće dva puta po 20 minuta, na početku i kraju susreta, da iznesu svoj koncept kako i u kojoj meri lokalne vlasti mogu i treba samostalno da regulišu sva ova pitanja i izbore se za svoje rešenje.
Za razliku od srpske i albanske strane koje se bave visokom politikom, Ahtisari je zacrtao tehnička pitanja koja uopšte ne prejudiciraju konačni status Kosova. Ahtisari je zadao da svaka strana ponudi svoje rešenje za praktične probleme svakodnevnog života u oblastima koje su na pregovaračkom stolu.
Rasprava o školama, bolnicama...
Tako u oblasti zdravstva na pregovaračkom stolu nije pitanje da li treba da opstane ili ne kao zaseban, takozvani paralelni srpski sistem. Na dnevnom redu je pitanje da li 'opštine u kojima postoje domovi zdravlja treba da imaju mogućnost i sekundarne zdravstvene zaštite - otvaranje bolnica'... Kod školstva je pitanje da li bi 'prevoz učenika i spremanje hrane trebalo da bude dato u nadleženost opštinama'... Međutim, Ahtisari ipak u oblasti školstva predlaže kao moguće prelazno rešenje 'tranzicioni period od četiri godine tokom kojeg bi dva obrazovna sistema postala kompatibilna ili bi se međusobno priznala'.
Goran Bogdanović, član pregovaračkog tima za Kosovo, u izjavi za 'Blic' tvrdi da je srpska strana pripremila rešenja za sve od zadatih oblasti. 'Spremni smo po svim tačkama', kaže.
Srpska platforma za decentralizaciju u osnovi sadrži zahtev za autonomiju, to jest formiranje srpskih entiteta i veto na vitalne interese. Traže se direktne institucionalne veze između srpskih entiteta i Beograda.
Srpski plan
Predviđa se i formiranje novih multietničkih opština, ali sa srpskom većinom i one bi bile locirane u regionu severne Mitrovice, centralnog Kosova, Pomoravlja i Metohije. Srpski entitet praktično bi bio politički okvir kojim bi se ove opštine spojile. Direktne institucionalne veze entiteta, to jest opština sa Srbijom bile bi u oblasti kulture, zdravstva, socijalne zaštite, lokalne policije, pravosuđa.
Međutim, kako 'Blic' saznaje, Albanci u Beč idu sa pripremljenim dokumentom više. Radi se o analizi srpske platforme koju je za Prištinu uradila viđenija američka pravnička organizacija 'Public Internacional Law and Policy Group'. U njoj se po stavkama pokušava da razbije srpska platforma. Dokument ima za Prištinu značaj memoranduma i sadrži 'pravne argumente protiv platforme Vlade Srbije, a koji se baziraju na međunarodnom pravu'. U izlaganju protiv, iznose se argumenti -slučajevi iz Bosne i Belgije, a gde slična ili ista rešenja kao u beogradskoj platformi, nisu uspela.
Između ostalog, američki eksperti pišu: 'Beogradska platforma nije definisala ni šta je to srpska zajednica, ni šta su vitalni interesi koje treba zaštiti. Ovaj sistem blokirao je bosanski parlament i druge institucije u Bosni'. Zaključak na kraju dokumenta je da je beogradska platforma u suprotnosti sa međunarodnim pravom i poznatom praksom zaštite manjina. Pregovori počinju i predviđa se da bi do kraja godine trebalo da se dođe do rešenja. Makar prelaznog. Ž. Jevtić
