Izvor: Kurir, 29.Avg.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZNANJE - NEMANJE
BEOGRAD - Sine, budi dobar đak, slušaj učiteljicu, trudi se da u školi naučiš što više... - Mama, a zašto? Odgovor na ovo pitanje u Srbiji 2010. godine teško je dati đaku prvaku koji će za tri dana prvi put sesti u školsku klupu.
BEOGRAD - Sine, budi dobar đak, slušaj učiteljicu, trudi se da u školi naučiš što više...
- Mama, a zašto?
Odgovor na ovo pitanje u Srbiji 2010. godine teško je dati đaku prvaku koji će za tri dana prvi put >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sesti u školsku klupu.
Jer, dok je nekad standardna formula knjiga-znanje-diploma-posao-penzija i te kako funkcionisala, danas je realnost potpuno drugačija. Sva je prilika da će vaše dete, ukoliko pođe „putem knjige“, završiti kao puki siromah i socijalni izgnanik, a ne kao neko uspešan i dobrostojeći.
„Štrebere“ preterano ne vole ni vršnjaci, znanje koje pokupe iz knjiga nemaju bukvalno nigde da plasiraju, a maksimum do kojeg će dogurati na poslovnom planu je neko činovničko mesto, i to ako imaju vezu da ga dobiju (čast izuzecima).
Do devojke (ili dečka) uvek pre stižu „kul face“ i „buntovnici“, dok će uzorni učenici prvu ljubav upoznati verovatno na internetu, ili u nekom magazinu koji se na kioscima prodaje ispod pulta.
Psiholog Žarko Trebješanin za Kurir kaže da je škola kao institucija izgubila ugled i da je to krivica nezainteresovanih profesora, zastarelog sistema obrazovanja, ali i politike države, koja promoviše neškolovanje i neobrazovanje.
- Poučeni stvarnošću, učenici nisu zainteresovani da steknu znanje jer su došli do zaključka da je ono bezvredno, pošto ne obezbeđuje uspeh u životu. Čak i kada uče, ne uče zbog sticanja saznanja, već da bi položili testove za prijemne ispite, „odradili“ školu i „skinuli sa vrata“ roditelje koji im stalno gunđaju i teraju ih da uče.
Trebješanin tvrdi da deca najviše uče po modelu ugledanja.
- Imaju internet i televiziju, i kada tamo vide da su uspešni, poznati i cenjeni oni koji su jedva završili osnovnu školu, ili je nisu ni završili, naravno da će se zapitati čemu školovanje? - objašnjava psiholog.
Međutim, Trebješanin kaže da decu nikako ne bi trebalo da obeshrabri saznanje da se odlični učenici i ljudi sa fakultetskim diplomama danas sve teže zapošljavaju i po pravilu prolaze u životu kao bosi po trnju.
- To neće doveka trajati. Novac se može izgubiti, baš kao i popularnost, a samo jedna povreda može da okonča karijeru vrhunskog sportiste. Znanje je nešto što vam niko ne može oduzeti i zbog čega će vam baš ti milioneri i naizgled uspešni ljudi i te kako zavideti.
Ako biznismenima i različitim „zvezdama“ škola nije bitna, zbog čega se onda po sticanju uspeha na različite načine dovijaju da nabave diplome fakulteta?! - pita se Trebješanin i kaže da je to kupovina zvanja, a ne znanja, i da država, odnosno Ministarstvo prosvete moraju hitno i najoštrije kažnjavati one koji kupuju, ali i one koji prodaju fakultetske diplome.
Ekipa Kurira
Pomozite mi, bila sam vukovac!
Teodora L. (30) bila je vukovac u gimnaziji, osvajala je prva mesta na republičkim takmičenjima iz biologije i hemije, završila je medicinski fakultet sa prosekom iznad devet, a danas živi u iznajmljenom stanu koji joj plaća brat (živi i radi u Nemačkoj) i čeka, čeka... Šta?
- Uvek sam se ponosila na svoje uspehe, volela sam da učim i verovala da će se moj trud, neprospavane noći i žrtvovanje društvenog života kad-tad isplatiti - priča Teodora, koja je posle stažiranja u jednoj beogradskoj bolnici doživela to da za nju, vrhunskog stručnjaka, nema mesta.
- Preko jedne koleginice koja je jedva završila fakultet i odmah se zaposlila, saznala sam da mogu da se zaposlim, ali da ću radno mesto morati da platim 3.000 evra! I ranije sam čula za te priče, ali kad je neko meni ponudio tako nešto, nisam mogla da verujem svojim ušima. Pa zar sam zbog toga danonoćno učila, usavršavala se?! Osetila sam veliko poniženje i odlučila da se prijavim na konkurs za lekare koji je objavila Republika Slovenija. Očigledno je da tamo više cene naše stručnjake, a ja nemam nameru da sa četrdeset godina počnem da radim - revoltirana je Teodora.
Reči utehe
Istoričar Predrag Marković jedan je od onih koji je život posvetio znanju. Pre karijere u profesiji pobedio je u najpoznatijem SFRJ kvizu - „Kviskoteci“, oduševivši gledaoce svojom erudicijom.
- Iako tako ne deluje na prvi pogled, statistički posmatrano ipak se isplati steći visokoškolsko obrazovanje u Srbiji. Pojedincu koji površno posmatra može se učiniti da je novac lakše zaraditi, recimo, na estradi. Međutim osoba koja uspe u toj vrsti posla izuzetak je od slučaja, a ne pravilo. Samo retki postanu zvezde, dok većina pevača završi pevajući ceo život u lokalnim kafanama. S druge strane, procenat onih koji će nakon fakultetskog obrazovanja naći adekvatno plaćen posao statistički je drastično veći - tvrdi Marković.
Ovako srpski OSNOVCI doživljavaju školu:
„Škola je mesto gde svaki dan možeš da gledaš tuču, da se naslušaš bezbroj psovki besplatno i da naučiš kako se pravilno puši i kako najbrže i najlakše slomiti glavu drugom“
„Škola je diskoteka u kojoj muzika trešti iz mobilnog, a tuče su redovna pojava“
„Škola je ono odakle nam dolaze sve bolji i bolji pornići“
Ovo ne može bez fakultetske diplome:
Programer 60.000
Doktor specijalista 60.000
Direktor u školi 50.000
Veterinar 45.000
Ekonomista u državnoj upravi 45.000
Profesor u školi 40.000
Stomatolog 40.000
Grafički dizajner 40.000
* dinara mesečno
Ovo može: Narodna pevačica - 300.000-800.000 dinara za jedan vikend u inostranstvu
Zašto volim školu
Evo kako su neki osnovci na internet forumima odgovorili na pitanje šta je škola:
Dekizlo: Diskoteka u kojoj muzika trešti iz mobilnog, tuče su redovna pojava, a uskoro će se promeniti i smisao redara u razredu.
Čapi: Mesto gde svaki dan možeš da gledaš tuču i da se naslušaš bezbroj psovki besplatno, a može se i naučiti ponešto, kao na primer kako džepariti ljude, kako pravilno da se puši, kako najbrže i najlakše slomiti drugom glavu, deset najbržih načina za uništavanje imovine... A ulazi pomalo u modu i „kako premlatiti profesora“.
Miss Rodžers: To je jedna društvena ustanova u kojoj smo svi prošli kroz proces socijalizacije i postali psihopate, svako na svoj način... Oni što su kao profesori, oni su u stvari vrhovne psihopate... Obučavaju nove nara štaje...
Lepi Vlajko: Ono odakle nam dolaze sve bolji i bolji pornići.
Pitali smo osnovce...
... da li volite da učite?
... zašto idete u školu?
... šta mislite o „štreberima“?
Milica R. (13) - „popularna“
- Iskreno, nisam ljubitelj učenja, ali bitno mi je da imam dobar prosek kako bih upisala srednju medicinsku. Nisam štreber, već učim kampanjski. Samo za kontrolni i to je to...
U školu idem jer tako treba! Pa zar nije?!
A što se tiče štrebera... Hmmm... Pa, ne znam... Ne družim se sa njima pošto sam ja u grupi popularnijih ljudi u školi, a oni svakako to nisu. Mislim, nemam ništa protiv njih, ali nemamo zajednička interesovanja.
Goran B. (13) - „štreber“
- Volim da učim i verujem da ću upisati srednju elektrotehničku, a posle toga Elektrotehnički fakultet. Zanimaju me kompjuteri i imam dosta drugara koji se time bave. U školu idem da bih stekao neophodno znanje i da bih ga sutra mogao primeniti radeći posao koji volim. Mene nazivaju štreberom samo zato što volim da učim, što se ne oblačim „fensi“ i ne gledam „Grand“. Iskreno, ranije me je to pogađalo, ali oguglao sam. Međutim, neki naprasno promene mišljenje uoči nekog kontrolnog i onda me zovu „ortak“, nude mi sok, slatkiše, kao da sam ja glup... Ali nema veze... Pomognem im jer mislim da je to ispravno, ali neće moći tako doveka da se provlače.
Ivan S. (14) - „sportista“
- Ko još voli da uči?! Gotovo da nikad ne učim... Imam nekoliko ortakinja koje mi daju puškice pred kontrolni i to je to... Nekad idem na popravni, ali mi na kraju poklone dvojke. Šta znam... Imam tu priču, malo se nasmejem, šlihtam se nekim nastavnicama i one me puste... U školu idem jer bi me bilo blam da je ne završim, ali pošto treniram basket, mislim da će mi to biti zanimanje... Ionako je veća kinta, a i brate, zdravo je! Šta moj ćale ima što je završio ekonomski faks kad su mu dali otkaz u firmi jer je bio višak. Sve su to gluposti i, što pre mladi shvate da od znanja nema leba, to im je bolje. Štreberi? Dobro dođu pred neki kontrolni.
Pogledaj vesti o: Formula 1
