Izvor: Sportski Žurnal, 24.Dec.2010, 20:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žeravica – radnik u Kući slavnih

 
Legenda o legendi
Piše: Zoran Petrović
Brzo je shvatio da od njega igrač neće biti. A ni sanjao nije da će stići na „sedmo nebo” kada je na Crvenom krstu započeo trenersku karijeru. Bio je dete sreće da ga pod okrilje uzme profesor Aca Nikolić, koji je namirisao dobrog učenika.
Kalio se uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << „Profu”, vodio juniore, viziju nove košarke pretočio je u čuvenu jugoslovensku školu basketa. Oživeo je Partizan, preporodio Barselonu, gde god je kročio ostali su tragovi prepoznatljivog rada.

Obožavao je mlade igrače, imao je strašan nos. Bio je okrenut i mladim trenerima, jako su dugački ti spiskovi. Nastavio je praksu učitelja Nikolića. Kada ga je nasledio šansu je dobio Mirko Novosel.
U Partizan je doveo Dušana Ivkovića. Crvenoj zvezdi je ostavio i preporučio Božidara Maljkovića, ali nisu ga poslušali. Jugoplastika nije pogrešila, dobila je na poklon svetskog trenera.
Partizan je ponovo pozvao Žeravicu, on se zahvalio i tako „kumovao” da crno–beli Željka Obradovića otmu reprezentaciji, skinu mu dres, presele ga na klupu, osvoje Evropu i lansiraju najmlađeg i najtrofejnijeg trenera Evrope.
Forsirao je zajedništvo, kult plavog dresa je bio ispred svih igračkih autoriteta. Mnogi su to osetili na svojoj koži. Pre Evropskog prvenstva 1971. godine u Nemačkoj, reprezentacija je otišla u Južnu Ameriku, a igrači Jugoplastike, odlukom kluba, ostali su u Splitu.
Žeravica je obećanje ispunio, doneo je „skandal” odluku, sa spiska je izbrisao imena Skansija, Tvrdića i Šolmana. A sa šampionata iz Esena plavi su se vratili sa zlatnom medaljom.
Dobila je Jugoslavija Svetsko prvenstvo 1970. godine, a pripreme su krenule već 1966. godine osvajanjem zlata na nezvaničnom šampionatu planete u Čileu. Ljubljana, zlatni Tivoli, Jugoslavija je na krovu sveta. Čudo se dogodilo, nacija je oduševljena, Žeravica je u centru pažnje, na parketu Tivolija prvo rekao:
– Samo nam Žućko nedostaje.
U tom trenutku mu se glas utišao, karakteristični osmeh ugasio. Jača su bila još sveža sećanja kada je opšteg ljubimca Koraća sa mesta nesreće vozio ka Sarajevu, a supruga Zaga na zadnjem sedištu u krilu držala beživotnu Žućkovu glavu.
Uživao je kada se najmanje nadao. Ponovo mu je poverena reprezentacija za Olimpijske igre u Moskvi. Imao je fenomenalan tim, sve same zvezde u top formi. Nije bilo prve postave, svi su igrali.
Ko god da je ušao, blistao je. Žeravica je prekrštenih nogu sedeo i samo menjao. Zlatan povratak, superiorna Jugoslavija koja žali samo za skalpom Amerikanaca kojih, zbog bojkota, nije bilo na Igrama u Moskvi.
Zajedno sa porodicom je ceo život proveo u košarci, U njoj je jednostavno uživao. Svi igrači znaju da su u toj školi naučeni, skoro dresirani, da samo oni na parketu sve odlučuju.
Sebe Ranko Žeravica nije smatrao ni genijem, ni čudotvorcem. On je jednostavno bio radnik koji je ponosan što je sebi obezbedio počasno mesto u Kući slavnih.

Nastavak na Sportski Žurnal...