Izvor: Politika, 06.Sep.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene i katastrofe
Znamo da je u velikoj meri siromaštvo žensko, a to znači da većinu ljudi koji žive u nesigurnim uslovima i koji rade na nebezbednim mestima čine žene
U fabrici municije „Prvi partizan” u Užicu eksplozija je pre tri godine, u septembru 2009, odnela ljudske žrtve, od kojih su 85 odsto bile žene. Među žrtvama azijskog cunamija 2004. žene su činile skoro 80 odsto žrtava. Čista slučajnost? Da, za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << one koji smatraju da su rodni aspekti u oblasti smanjivanja rizika od katastrofa nepostojeći. Za one rodno senzitivnije, pomenuti podaci o proporciji ženskih žrtava su samo neki u nizu alarmantnih dokaza prisustva rodnih aspekata i uslovljenosti u tim i svim sličnim situacijama. Naime, rodna podela posla, nejednak pristup materijalnim i nematerijalnim resursima, manje učešće žena u odlučivanju na političkom i privatnom nivou rezultiraju u povećanom stepenu ranjivosti žena u katastrofama i klimatskim promenama. Rodni odnosi, kao što su odnosi moći između muškaraca i žena, odnosi su kroz koje im se dodeljuju različite uloge i odgovornosti. Procesi tradicionalne socijalizacije, ukratko rečeno, uzrokuju gubitke života, pogotovo tamo gde postoje rodno slepe politike koje ne uzimaju rodne aspekte u obzir.
Ograničen pristup žena ekonomskim, društvenim i ljudskim resursima i njihova smanjena moć odlučivanja i u kući i u političkoj sferi smanjuje njihov kapacitet da sprovedu mere adaptacije i zaštite. Posledice tih društvenih nejednakosti su da nas katastrofe i klimatske promene ne pogađaju podjednako. Siromaštvo je taj ključni element koji određuje ranjivost pojedinaca kao i zemalja. Znamo da je u velikoj meri siromaštvo žensko, a to znači da većinu ljudi koji žive u nesigurnim uslovima i koji rade na nebezbednim mestima čine žene. Rezultat toga je da su siromašne žene te koje su uglavnom na „pogrešnom mestu u pogrešno vreme”, sve to usled hroničnog nedostatka elementarnih sredstava za život. Siromašni muškarci takođe su fizički ranjivi u prirodnim nepogodama i drugim katastrofama, ali su siromašne žene ranjivije usled rodno zasnovanih nejednakosti, kao što su: manjak mogućnosti, manjak sredstava i ograničenija pokretljivost nego kod muškaraca iste društvene kategorije.
Rodno senzitivni pristup u oblasti smanjivanja rizika od katastrofe bazira se na razumevanju da su žene i muškarci deo društva u kojem rodna ravnopravnost nije postignuta u praksi, iako postoje ustavne i zakonske garancije. Mogućnosti koje su nam faktički na raspolaganju nisu jednake – kako u „normalnim” okolnostima tako ni onda kada dođe do prirodne katastrofe, zapravo u tim vanrednim situacijama ponajmanje. Svako može biti jednako izložen riziku, ali rodna podela rada, nejednak pristup resursima i manje učešće žena u odlučivanju ima značajne posledice po žensku ranjivost. Žene su manje mobilne usled njihove reproduktivne uloge, pa su često u većini među žrtvama katastrofa, jer umesto da spasavaju same sebe tako što će izaći iz kuća, one ostaju, pokušavajući da pomognu onima koji od njih zavise.
Posledično, politike, instrumenti, mehanizmi i sredstva upotrebljena za reagovanje na katastrofe i klimatske promene ne mogu biti neutralni u odnosu na rod, i ne treba da se formulišu i primenjuju bez sagledavanja specifičnih rodnih razlika. Posledice pretpostavke da je rizik od katastrofa rodno neutralan su: pogrešna identifikacija i procena rizika, neadekvatno koncipirana reakcija u politikama, pravljenju prioriteta i finansiranju rizika na nacionalnom i nivou zajednice.
Početni momenat u smanjivanju rizika od katastrofa iza promovisanje kulture otpornosti na katastrofe leži upoznavanju opasnosti kaoi fizičkih, društvenih, privrednih i ambijentalnih ranjivosti od katastrofa sakojima se većina društava suočava. Treba pri tom imati uvek u vidu da katastrofe ne diskriminišu ali ljudi da. Rodno inkluzivni, nediskriminativni pristup smanjivanju rizika od katastrofa može postići dobitni rezultat za porodice i zajednice jer žene, ako su im pružene jednake mogućnosti, mogu vršiti multiplifikovane funkcije valjano – kao učesnice svih procesa izgradnje kulture bezbednosti, ali i liderke u domenu smanjivanja rizika od katastrofa. Zbog svega navedenog, zakoni, politike i prakse treba da uzmu u obzir činjenicu da, usled različitih ekonomskih, socijalnih, reproduktivnih i političkih uloga muškaraca i žena, oni imaju i različite kapacitete i potrebe u odgovoru na uticaje katastrofa i klimatskih promena.
Profesorka univerziteta
Zorica Mršević
objavljeno: 07.09.2012.
Pogledaj vesti o: Partizan
