Izvor: Politika, 12.Mar.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravite na novac od javnih preduzeća
Cilj je da profesionalni klubovi budu privatizovani, a da državne pare idu na dečiji, amaterski, rekreativni i školski sport. – Partizan i Zvezda na čelu 300 klubova zrelih za privatizaciju
Do pre pola godine Vanja Udovičić (32) bio je jedan od najboljih vaterpolista sveta, a za proteklih šest meseci naučio je da pliva u moru obaveza i propisa kojima je inače okružen svaki ministar, pa i onaj na čelu omladine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sporta. Za kratko vreme u to ministarstvo je stiglo više od dva miliona „papira”, na osnovu kojih će se postaviti temelji privatizacije u srpskom sportu. Najkrupnija moguća tema u našem sportu, s kojom je zakoračio u ministarski mandat, otvara i ovaj intervju u „Politici”...
Do skora se pričalo da je privatizacija u srpskom sportu nemoguća jer se ne zna šta se privatizuje. Kakva je danas situacija?
Sada imamo situaciju da postoji jasna politička volja da se krene u proces privatizacije sportskih klubova, što je ogroman napredak. Posle izbora organizovaćemo javnu raspravu širom Srbije, da čujemo mišljenje ljudi iz sporta kako bi privatizacija trebalo da se sprovede, pošto je neminovna, to svima mora da bude jasno. Agencija za privatizaciju je preopterećena radom u privredi, pa ne može odmah da se posveti sportu koji je bez sumnje važna grana u Srbiji. Kažem grana jer smo prošle godine imali „izvoz” u transferima naših sportista u iznosu od nekoliko stotina miliona evra. A koliko smo prihodovali poreza od toga, koliko je uopšte plaćeno na taj izvoz, na odliv našeg sportskog kvaliteta!
Pre vašeg dolaska u ministarstvo počelo je evidentiranje imovine sportskih klubova i saveza, ali su neki od njih to neozbiljno shvatili.
Zakon o sportu je nalagao da svaki klub mora u određenom roku da preda evidencionu prijavu, da bi se znalo kolikom imovinom raspolaže. Međutim, 6.000 klubova to nije uradilo u roku, pa su po zakonu mogli da budu ugašeni. Izašli smo im u susret, produžili rok i sada imamo lične karte klubova i znamo čime raspolažu.
Govorilo se da Srbija ima nešto više od 10.000 klubova prošlog leta, pre no što ste postali ministar?
Sada imamo oko 11.000 klubova. Ono preko toga su otvarali, pa zatvarali klubove, bilo je tu svega kad je zakon dozvolio da se bez nadoknada uvoze vozila za klubove. Tada se otvorilo 7.000 klubova, a kad je to ukinuto, ugasilo se pet-šest hiljada. Prikupili smo sve podatke, završili prebacivanje u elektronsku formu, a to je više od dva miliona papira. Hvala svima onima koji su radili vikendom i praznicima i znatno pre roka digitalizovali to more podataka.
Svakako, neće svih 11.000 klubova ići u privatizaciju?
Došli smo do brojke od 300 klubova koji ulaze u smisao privatizacije. Nije sto odsto urađena privatizacija u privredi, pa neće ni u sportu preko noći. Postoji još pitanja u vezi s tim. Na primer, gde će ići pare od privatizacije, da li klubovima, što oni verovatno očekuju... To znači neko će doći, platiće vaš dug, privatizovati ga i još da vama pripadne para u onom udelu koji je vama ostao! Zato nas čekaju izmene i dopune zakona o sportu, ali i ulazak u zakon o privatizaciji u naredna tri meseca.
Čime se tih 300 klubova „kvalifikovalo” za privatizaciju?
Prometom, svojinom, veličinom zemljišta... Nisu to samo Crvena zvezda i Partizan, već i neki, takozvani mali klubovi u malim sportovima koji imaju u svojini zemlju, objekte, prostorije.
Očigledno je da se ide ka tome da država polako napusti ulogu glavnog sponzora u profesionalnom sportu?
Oko privatizacije postoji politički konsenzus, pošto država ne može više da izdvaja toliko za sport. Evropska unija nas obavezuje da izvršimo svojinsku transformaciju, a već smo se opredelili da želimo da budemo njen punopravni član. Onda je jasno da državne kompanije neće moći da ulažu novac u profesionalni sport, ali moći će u dečiji, amaterski, rekreativni, školski. Sistem mora da ide u tom pravcu.
Da li ima nelogičnosti u prikazu svojine klubova?
To će utvrditi ovlašćeni procenitelji nakon pokretanja postupka privatizacije. Budite uvereni, sve će se istražiti i proveriti u skladu sa zakonom.
Ko će na kraju da proceni eventualnu vrednost klubova „zanimljivih za privatizaciju”?
Ozbiljan tim eksperata bi trebalo da analizira evidencione prijave. Smatram da ne bi bilo loše da se pozove strana konsultantska kuća, ne zato što mi nismo kvalitetni, već zato što se ovo prvi put radi kod nas, a neke svetske firme imaju dosta iskustva u tome. Svakako, sa našim posmatranjem, kontrolom, savetima.
To, pored ostalog, znači i da će mnogi klubovi koji misle da su profesionalni postati amaterski?
Svakako, ne mogu svi biti profesionalni. Mnogi klubovi se otvaraju, pogotovo u odbojci, i predstavljaju se kao klub da bi imali što više dece, da bi se tako finansirali, a zapravo se nigde ne takmiče. Ali, i oni se bave stručnim radom i ne možemo da im osporimo da obavljaju društveno-koristan rad, jer edukuju decu, prave zdrave ljude… Izmenama i dopunama Zakona o sportu biće i to definisano.
Da li će Partizan i Zvezda, kako su sami tražili, imati poseban tretman?
Napravićemo okvirni model koji ne može na sve klubove da se primeni isto. Čak i Zvezda i Partizan nemaju istu imovinsku kartu. Imaćemo model koji će dati širinu da za svakog može da se uradi nešto posebno, ali ne brinite, neće tu biti diskrecionog prava i davanja ustupaka bilo kome. Kad smo već kod diskrecionog prava, navešću jedan primer gde su tražili da se poništi lekarsko uverenje da sportista ne može da ide na takmičenje. Dakle, igraju se sa zdravljem sportiste. Razmišljamo o uvođenju raznih sankcija u sport, pa recimo i da rukovodioci koji loše posluju ne mogu dve godine da budu u sportu. Ljudi se menjaju, odavde onamo, pa se vrate, idu u krug i nekako opstaju. Jedan čovek ima četiri funkcije. Pa kako neko može da funkcioniše na četiri strane istovremeno?!
Kao bivši vaterpolista Partizana, složićete se da, recimo, neće biti lako da se nađe kupac za taj vaterpolo klub čiji je dug veći od pola miliona evra, a po ekonomskim merilima (marketing, TV prava, ulaznice...) ne bi mogao da preživi. Uostalom, to ne bi mogli ni fudbal ni košarka!
Privatizacija je nužna. Država krvari zbog sporta, a mnogi koji vode klubove zloupotrebljavaju njenu pažnju. Isti ljudi su u sportu već 20-30 godina, misle da su najbolji, a možda ima i boljih... Trebalo bi da se zna ko je napravio sve te dugove i ko će da odgovara za to.
Da li će novi zakon biti pretnja takvima?
Neće biti pretnja, ali učinićemo sve da sportisti ne ispaštaju više zbog takvih rukovodilaca. Zakon će uvesti u pravne tokove funkcionere u sportu, menadžere, finansiranje sporta…
A političare u sportu?
Pitanje je ko je danas političar. Da li sam ja to? Ne delim ljude na političare i one druge, već kako ko radi. Ako je neko dobar za sport, ne vidim nikakvu smetnju.
Jedan od stubova Strategije sporta je infrastruktura?
Tu je prioritet izgradnja dve košarkaške sale iza dvorane Pionir koje će se dati na upravljanje KK Partizan i KK Crvena zvezda zbog njihovih uspeha i tradicije. Zatim dolazi na red atletska dvorana, a od lokalne samouprave tražićemo da gradi sportsku infrastrukturu, a da manje ulaže u profesionalni sport. Ove godine počećemo izgradnju nekoliko multifunkcionalnih terena u najugroženijim opštinama. Cilj je i izgradnja što više trim i biciklističkih staza u svim većim gradovima. Da ljudi imaju gde da se rekreiraju.
Pokazujete veliko interesovanje za univerzitetski sport. Da li je moguć kod nas američki model, da se studenti kvalitetno takmiče i završavaju studije?
Moguće je, ali ne brzo, jer nismo toliko ekonomski jaki. Pokrenuo sam nedavno uvođenje SOFA programa, kojim se javni i državni sportski objekti u nepopunjenim ili nepopularnim terminima stavljaju besplatno na korišćenje studentima. Bavljenje sportom ne sme da bude privilegija. Kruna univerzitetskog sporta su takmičarske lige koje su već krenule.
Neizostavne teme u Vašim nastupima su školski i bazični sport?
Nema brzih poena u takvom pristupu, ali ima koristi za sve nas na duge staze. Jer sad smo nezdrava nacija. Drugi smo u Evropi po gojaznosti dece od 11 do 13 godina. Kad sam u Briselu razgovarao o huliganima, vidim da smo i po tome drugi. Ali, siguran sam da ćemo i tu ubrzo pasti na tabeli.
Pominjete i predškolski sport?
Smatrao bih svojom velikom pobedom kada bismo imali profesora fizičke kulture u svakoj predškolskoj ustanovi. Danas se svi kunu da rade u interesu dece, a roditelji imaju velike izdatke za članarine. Novi zakon će definisati i koliki je minimalni prostor za svako dete koje se bavi sportom, a ne da u jednu salu uguraju što više dece.
Po čemu smo mi to više od bilo koje druge zemlje – zemlja sporta – kako sebe nazivamo?
Olimpijade pokazuju da nismo zemlja sporta. Da bismo to postali moramo da imamo što više medalja na Olimpijskim igrama. Već sam imao razgovore o tome šta može da se uradi da osvajamo medalje u sportovima u kojima nikada nismo, zašto ne bismo bili dobri u luku i streli, u gađanju glinenih golubova...
Da li biste želeli da dodate nešto?
Želim da pomenem i probleme omladine, jer se na njih često zaboravlja. Mladi su s pravom ogorčeni, dugo niko nije vodio računa o njima. Moramo da vidimo šta su njihove želje, šta im smeta, čime su zadovoljni. Mnogi sputavaju misiju omladine ali promeniće se i to.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 13.03.2014.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
