Izvor: Sportski Žurnal, 13.Feb.2011, 01:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vukić: Partizan me čini srećnim!

Kaže naš narod „treća – sreća”! Zvonimir Vukić je dva puta igrao u Partizanu i obeležavao prisustvom crno–belo vreme radosti i tuge. U Humsku 1 je stigao sa oreolom najperspektivnijeg srpskog fudbalera koji prefinjenom tehnikom razoružava protivničke defanzivce. Mogao je u živom zidu da stoji bilo ko, lopta ga je preletala i ulazila u gol.
Maestralan u Partizanu, odličan u reprezentaciji, srećan, pa tužan u Šahtjoru, vratio se među crno–bele da bi sve lepo >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << što je bilo, ni kriv ni dužan, zamenio očajem – polomio je petu metatarzalnu kost. Baš ovde u Dubaiju... Četiri godine kasnije opet je na istom mestu, u Partizanovoj porodici...
Koliko je teško treći put se vratiti u Partizan?
– Meni nije teško. Od malena sam navijao za Partizan, zadovoljstvo mi je da igram ovde. Ni u jednom klubu nisam to osećao. U inostranstvu sam bio zbog profesionalnih okolnosti, a u Partizanu zato što za njega navijam.

Koliko ste zadovoljni uklapanjem u ekipu, s obzirom da ste u Turskoj igrali samo 45 minuta?
– Sve ide dobrim tokom, nisam očekivao da bude ni brže ni sporije. Dovoljno je vremena do početka prvenstva, sigurno ću biti spreman. Nikad nisam imao problema sa fizičkom spremom.
Sa Krstajićem, Ilićem, Ilievim, čak i sa trenerom Stanojevićem, igrali ste u ekipi koja je dosta obećavala, ali kojoj su, nedostajali evropski uspesi. Da li sada možete da napravite nešto što niste u prethodna dva mandata?
– Ranije smo imali jače protivnike za ulazak u Ligu šampiona – Porto i Bajern… Sada je drugačiji sistem, igramo protiv ekipa iz Belgije, Turske i sa Kipra, s kojima možemo da se nosimo. Sa nama starijima, očekuje se da Partizan uzme titulu i posle da pokušamo da uđemo u Ligu šampiona.
Razumeju li vas Tejgo i Adija?
– Kad smo dolazili, pitali su me u avionu kakav je srpski jezik. Odgovorio sam im da svi govorimo engleski i da će se lako sporazumeti. Nešto su već učili, gledali su neke naše reči. Mislim da su odlični igrači i da će to pokazati.
Ko je najbolji fudbaler sa kojim  ste igrali?
– Ne znam, bilo ih je dosta, ne bi bilo korektno da ih izdvajam.
A, najgori?
– Nemojte me to pitati. Ne možete da kažete za nekog da je najgori ili da nikad neće biti igrač. Možda se neki fudbaler ne snađe dobro u jednom klubu, a u drugom zablista.
Koji vam je najdraži trenutak u karijeri – odlazak u Šahtjor, plasman na Svetsko prvenstvo…?
– Ne! Najdraži trenutak je dolazak u Partizan. Svi znaju da sam partizanovac i to mi je bio vrh.
Pretpostavljamo da je lom noge, ovde u Dubaiju, pre pet godina najteži trenutak u karijeri?
– Definitivno. To mi je najteži period u životu, ne samo zbog povrede nego i zbog stvari koje su proistekle iz povrede. Imao sam i dve ekstra ponude koje je gazda Šahtjora odbio, posle toga stigla je povreda u Partizanu,  pauza zbog koje možda nisam igrao ni u reprezentaciji na Mondijalu.
Zvonimir Vukić – nekad i sad. Kao da je vreme stalo – nije se promenio uopšte.

Nastavak na Sportski Žurnal...