Izvor: Politika, 22.Maj.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina 2, prvak 1, osvajač kupa 0
Među 24 fudbalera za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi samo trojica iz naših klubova
Naši klubovi su prvenstvo završili ovako poređani: 1. Partizan 78 bodova, 2. Crvena zvezda 71, 3. Beograd 50, 4. Spartak 49, 5. Vojvodina 45... U domaćem kupu su najuspešniji bili: 1. Crvena zvezda (pobednik), 2. Vojvodina (finalista), 3-4. Partizan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Beograd (polufinalisti) ...
Ako se za merilo uzme broj fudbalera u našoj reprezentaciji, koja će igrati na Svetskom prvenstvu, onda je redosled ovakav: 1. Vojvodina (dva igrača), 2. Partizan (jedan igrač). Trećeg kluba na ovom spisku jednostavno – nema.
Nije sporno da je selektor odabrao one za koje misli da su najbolji i da je njegovo pravo da uzima igrače koji se uklapaju u njegove zamisli bez obzira gde oni igraju. Kad se radi o učinku Srbije na najvećem takmičenju na svetu takođe nije bitno gde nam igraju reprezentativci.
Za naše klubove bi to, međutim, trebalo da bude ozbiljan razlog da stave prst na čelo. Nije problem ni u tome što je veoma verovatno da od te trojice (Mrđa i Brkić iz Vojvodine i Petrović iz Partizana) niko u Južnoj Africi neće biti ni minut na igralištu.
Za brigu je sledeće – kakva nam je to liga kad u njoj nema jednog jedinog fudbalera, koji će biti standardan reprezentativac? Kakav se to, onda, fudbal igra u našem prvenstvu i, s tim u vezi, čemu da se nadamo od naših predstavnika u evropskim kupovima?
Opravdanje nije teško da se nađe: za sve je kriv novac. Kod nas ga nema, u inostranstvu ga ima i igrači nam odlaze.
Međutim, u isto vreme naši klubovi, čak i oni nižerazredni, dovode strance. A to – košta. Ako su oni ekstrafudbaleri, onda je to pun pogodak, ali po učinku na međunarodnoj sceni to se ne vidi. Umesto nekoliko uvezenih igrača, možda je mogao da se zadrži jedan izvezeni domaći.
Dalje, neki naši reprezentativci, što raniji, što sadašnji, nikako da se izbore za mesto u prvom timu kad odu u inostranstvo. I onda bude dvostruka šteta: ko ne igra, ne može ni da napreduje, a naši klubovi teško nalaze odgovarajuću zamenu. Kad ga njegov novi klub već daje na pozajmicu, što se i naši ne bi potrudili da makar za evropske kvalifikacije igra za naše timove.
Našim klubovima, razume se, nije lako da nađu pare, ali za strane igrače ih nalaze. Naši klubovi ulaze i u dugove, međutim, nije nam poznato da su to učinili da bi sačuvali perspektivan tim, nego da bi popunili prazninu posle onih koji odu.
Razloga ima još. Nama su igrališta takva da je lakše da se ugane noga, nego da se dobro centrira. U bogatom Minhenu, u moćnoj Nemačkoj, dva gradska rivala igraju na istom stadionu, a ranije su imali svako svoj. Nama su, međutim, važnije kancelarije. Retkost je da trener koji počne sezonu dočeka i njen kraj na toj dužnosti, a kako je tek trenerima podmlatka...
Umesto da rešavamo probleme razbuktavamo stare i stvaramo nove. I ne čudi što kod nas opada broj ljudi zainteresovanih za domaći fudbal, a raste broj navijača stranih klubova.
I. Cvetković
[objavljeno: 23/05/2010]
Pogledaj vesti o: Zvezda - Partizan
