Izvor: Sportski Žurnal, 20.Dec.2011, 05:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Micov: Bojim se za Partizan
Morali smo ranije da pozovemo, odmah smo to i priznali Vladimiru Micovu. Ovako je ispalo da smo razgovor sa jednim od najboljih srpskih košarkaša u Evroligi vodili baš posle poraza njegovog Kantua od Monferata u šampionatu Italije, a bilo je toliko fantastičnih pobeda koje su nekadašnjeg prvaka Evrope odvele u Top 16.
Međutim, osim toga što je Micov najbolji igrač Kantua, zlatni kadet iz 2001. godine izvanredno poznaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << i prilike na Čizmi, odakle dolazi naredni protivnik Partizana, Milano. Zato smo čekali, da bismo objedinili priču. Sjajnom krilu to ni najmanje nije smetalo.
Tokom vožnje po severu Italije, od Kazale Monferata u oblasti Pijemont, do susedne Lombardije i njenog najvećeg grada Kantua, Micov nam je objašnjavao košarkašku renesansu u gradu u kojem 39.000 ljudi živi za magičnu igru.
- Plasirati se u Top 16 dva kola pre kraja je neverovatan uspeh. Kada je izvučena naša grupa mnogi su očekivali da nećemo ostvariti ni pobedu. Ali, kod kuće smo sve savladali, na strani uvek bili blizu, igrali produžetak u Istanbulu, sa Nansijem bili na poen. Samo nam je bila potrebna pobeda na strani, došla je protiv Bilbaa i sada smo u Top 16 – priča Micov.
Za sve koji ne znaju, Kantu je osvajao Kup šampiona (1982. i 1983), Saporta kup (1977, 1978, 1979. i 1981) i Kup Koraća (1973, 1974, 1075. i 1991). Posle dvadesetak godina ponovo donosite sreću u grad na granici sa Švajcarskom?
- Kantu je klub sa velikom istorijom. Kada sam došao iz Kahe Laboral nisam mnogo toga znao, jer se kod nas slabo prati italijanska liga. Ali, odmah sam shvatio gde sam došao, kada sam video koja su sve imena bila u klubu, da je i naš Bora Stanković bio trener. Sada ponovo pravimo uspehe, od kada je trener Andrea Trinkjeri. Prošle godine smo igrali finale sa Sijenom, izbacili Milano u polufinalu i izborili Evroligu. Nemamo veliku zvezdu u timu, osim Bazilea, ali on je ipak igrač u godinama, za mesec dana puni 37. To je možda i naša najveća prednost, atmosfera je stvarno sjajna, svi se druže...
Da li stižete da pratite dešavanja u srpskoj košarci?
- Uvek.
Aktuelan je okršaj Vašeg bivšeg kluba Partizana protiv Milana? Prognoza?
- Gledao sam ih protiv Cedevite, izgledali su jako slabo, kao prosečna ekipa. Svaka njima čast, šta sve rade, iz godine u godinu, sa malim budžetom i potpuno promenjenim ekipama. Ali, mislim da je Peković bio dar sa neba i da bez njega ovaj rezultat ne bi bio ostvaren. A, šta će biti u četvrtak... Znam da dokle god za Milano postoji šansa, oni će činiti sve da je iskoriste. Svake godine ulažu sve više para, ove sezone budžet im je 15 miliona evra! Partizan je uz onakve navijače odličan u Pioniru, ali ipak bih dao blagu prednost Milanu. Baš se bojim. Ni tih četiri poena nije neka razlika za čuvanje. Biće strašan pritisak na obe strane, ulog je veliki. Milano je dao mnogo para i doveo suviše velike igrače da bi ispao u prvoj fazi.
Mislite da bi to bilo čudo?
- Pa... Čudo... Da! Ali, Partizan smo do sada toliko puta videli kako pravi ta čuda. Možda će i sada, pa da zajedno odemo u Top 16 – uz osmeh je završio Micov.
Nastavak na Sportski Žurnal...
