Izvor: MozzartSport.com, 18.Sep.2015, 15:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki i mali

Partizan... Dan posle AZ Alkmara

Prošlo je od tad devet godina. Nije da se niko ne seća. Nije ni da se zaboravlja. Posebno oni koji drže do sebe. A takav je Dejvid Bekam. U Madrid je stigao kao Galaktikos, a doživeo je da ga u to vreme diktatorski raspoložen Fabio Kapelo izvede sa terena pre isteka prvog poluvremena jedne utakmice i posrami do te mere da je, uveravaju dobro upućeni, plakao u svlačionici >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << slavnog kluba.

Sjajan materijal za novinare. Posebno enegleske, željne „dobre priče“. Odmah su strčali sa tribina i sačekali tadašnjeg reprezentativca da se istušira. Izašao je iz svlačionice. Spustio glavu. Nije progovarao. Samo je čuo glasove:

„Dejvid, Dejvid, Dejvid...“

Prošao je pored kamermana i reportera kao, što Srbi vole da kažu, pored turskog groblja. Odmakao deset metara. I? Vratio se.

„Izvinjavam se. Znam da ste ovde došli zbog mene. Pitajte“.

Usledila je baražna paljba u prepoznatljivom ostrvskom stilu. Bekam je na svako pitanje odgovorio. Zato što je VELIKI. Igrač i sportista. Zato što shvata razliku između bahatog i lepog ponašanja i zato što je uočio da će - da nije tako postupio - sutradan u svim medijima biti raskomadan kao njegova duša u danima kad ga Kapelo nije video kao igrača za kraljevski klub.

Andrija Živković nije Dejvid Bekam. Nije ni Leo Mesi, iako se Partizanovom predsedniku Zoranu Popoviću ponekad učini da jeste. Čak i da igra kao Argentinac mladi fudbaler nema pravo da preskače razrede u sportskoj i životnoj školi, jer kao profesionalac mora da predstavlja klub na terenu i van njega. To „van njega“ znači da je u obavezi da posle utakmice u takozvanoj miks zoni odgovori na novinarska pitanja. Bez obzira kako ona (ne)zgodna bila.

Posle duela sa AZ Alkmarom oglušio se o taj princip, iz osvete prema jednom kolegi koji je njegovu partiju u 149. večitom derbiju ocenio kao jednu od najslabijih ove sezone. Što jeste bilo tačno. Kao što je bilo tačno da je Andrija blistao na Mundijalitu na Novom Zelandu, kasnije i kvalifikacijama za Ligu šampiona i kad je posle partija protiv Steaue zavredeo naklon publike do poda i novinarska uzdizanja u nebesa.

Tad nije rekao:

„Ljudi, preteraste, nisam bio najbolji. Nisam ni Mesi. Ne poredite me sa njim“.

Životne lekcije Andrije Živkovića

Bilo mu je lepo. Nahranio je ego i podigao nos. Toliko da nije ni mogao da vidi kako se ponašaju njegovi saborci. Stariji. Poput Stefana Babovića, Darka Brašanca i Živka Živkovića. Odgojeni, takođe, u „Zemunelu“. Bez obzira da li posle Dile, Steaue, BATE-a ili Crvene zvezde, svako od njih je stao pred novinare, znajući da na taj način ne reklamira sebe, već predstavlja klub i njegovu istoriju u kojoj su i mnogo veći igrači od Andrije Živković bili meta i umeli da istrpe kritike.

Problem sa Andrijom nije u vaspitanju - jer JE vaspitan - nego u odvajanju nogu od tla. I u tome što se u klubu niko s njim ne bavi ozbiljno. Da se bavi, danas bi umesto slavlja povodom asistencije i gola protiv Holanđana morao na kratak kurs iz komunikacije sa javnosti. Da nauči šta sme, a šta ne, pa da u nedelju, posle meča sa Radničkim pred novinare stane kao nekad Dejvid Bekam i umesto gnušanja kaže iskreno:

„Izvinjavam se. Znam da ste ovde došli zbog mene. Pitajte“.

Drugi problem je veličina Partizana. Ona veličina koja omogućava Zoranu Milinkoviću da isto tako deli lekcije novinarima posle utakmice koja mu je bila sudbonosna kako bi sačuvao posao. Trener Partizana je nekoliko minuta posle trijumfa nad AZ Alkmarom - na tome mu svaka čast, jer je na pobedu u grupnoj fazi UEFA tamičenja klub iz Humske čekao bezmalo šest godina - rekao da su ga pojedinci iz medija satanizovali, te da je njegova porodica pretrpela stravične stvari od subote veče.

A šta to nije tačno što su novinari pisali?

Da pod njegovim vođstvom Partizan ima najgori start sezone još od vremena kad je na klupi sedeo Miodrag Ješić?

Da je od četiri gostovanja u Superligi izgubio čak tri?

Da je njegovom timu na poslednjih šest prvenstvenih utakmica svaki rival dao bar po gol?

Da je pogrešio taktiku u derbiju, što je kasnije i sam priznao?

Da...?

A to patetično pozivanje na familiju deluje kao vapaj čoveka koji nije naučio da živi pod pritiskom koji nosi veličina Partizana i koji ne bi ni postao meta kritika da je ostao dosledan sebi i u Novom Pazaru izveo prvotimce, a ne rezerviste, a u derbiju ekipu u formaciji 4-3-3, a ne neku u kojoj se časnog krsta nije znalo ko šta igra.

(FOTO: MN Press, Star sport)

Nastavak na MozzartSport.com...