Izvor: Kurir, 31.Dec.2011, 07:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VUJOŠEVIĆ: PROMENIO BIH SVET, DA MOGU
Zapamtiću 2011. po tome što sam iz proizvodnje prešao na funkciju. Ovo u intervjuu za Kurir kaže predsednik JSD Partizan Duško Vujošević. Priznaje da je srećan čovek, ali da ga rastužuju globalna situacija, nedostatak ...
Zapamtiću 2011. po tome što sam iz proizvodnje prešao na funkciju.
Ovo u intervjuu za Kurir kaže predsednik JSD Partizan Duško Vujošević. Priznaje da je srećan čovek, ali da ga rastužuju globalna situacija, nedostatak >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ideja, loš život, siromaštvo, nepravde i klasne razlike. Iako bi to mnogi voleli, ne planira da napiše knjigu, ali će objaviti katalog svojih umetničkih dela.
► Po čemu ćete se sećati 2011?
- Moj dosadašnji život je velikim delom protekao u trenerci. Osetio sam potrebu za odmorom, koji je sadržan u nekoj drugoj delatnosti. Posao trenera je veoma naporan, ali velika je lepota i u radu s ljudima, u utakmicama. Ono po čemu ću pamtiti prethodnu godinu jeste da se to promenilo. Iz proizvodnje sam ušao u rukovodeću ulogu i u ovom trenutku mi to odgovara i predstavlja neku vrstu relaksacije. Ali to sigurno nije krajnje ishodište.
► Da li sada osećate veću odgovornost nego kad ste imali ulogu trenera?
- Trudim se da ne budem neodgovoran čovek. Tako da je moja odgovornost ista.
► Osećate li nostalgiju prema trenerskom pozivu? Razmišljate li o tome da mu se vratite?
- Imam žal i prema mladosti, osnovnoj, srednjoj školi... Ne smatram da je moja uloga trenera do kraja odigrana. Onog momenta kad se steknu uslovi u odnosu na moje ime, situaciju i potrebe, nastaviću da se bavim tim poslom. A to ne isključuje obavljanje funkcije u JSD Partizan.
► Kako sada doživljavate utakmice Partizana, dok sedite pored aut-linije?
- Najgore je na trenerskoj klupi. Mnogi ne znaju da kroz nju ide struja, pa je čovek u nekoj vrsti afekta i vanrednog stanja. Ma koliko mi je stalo da ekipa za koju navijam pobedi, ipak je s druge strane parketa mnogo mirnije. Sada sam samo navijač. To mesto u prvom redu nije slučajno, a onaj ko želi da slobodnije izrazi svoje navijačke strasti, ne treba da sedi tu.
► Koliko sada imate više vremena za vaše strasti van košarke, kao što su književnost, slikarstvo ili pozorište?
- Imam više vremena samo za pozorište, jer sada mi se ne poklapaju večernji treninzi s predstavama. Vezan sam za JDP, mada mi je i Atelje 212 blizu. Jako mi se svidela predstava „Višnjik“ i nju bih preporučio. Sada manje čitam jer slabije vidim. Što se tiče slikarstva, dobar sam medij, odnosno kolekcionar.
► Šta vas je u poslednje vreme učinilo srećnim, a šta tužnim?
- Ja sam srećan čovek. Rastuži me globalna situacija, nedostatak ideja, loš život, siromaštvo, nepravde, klasne razlike...
► Da možete, šta biste promenili u Srbiji?
- Promenio bih svet, pa bi se onda i ovde nešto desilo. Sve je to isuviše povezano.
► Koja je vaša poruka za 2012. godinu?
- Dogodine će se ovo lane zvati.
Pročitajte „Otkup sirove kože“
► Koju knjigu biste preporučili našim čitaocima?
- To je nešto što može da se nađe u knjižarama. Toplo preporučujem autobiografiju Abdulaha Sidrana „Otkup sirove kože“, koju je objavio „Službeni glasnik“. To je fascinantna knjiga koja će svakome da prija.
Objaviću katalog svojih slika
► Da li ste razmišljali da napišete knjigu?
- Ne, ali nameravam da objavim ozbiljan katalog svojih slika, koji će sadržavati reprodukcije i informacije o tim umetničkim delima. Imao sam ponude od pojedinaca koje cenim, a koji se bave pisanjem knjiga, ali mislim da je prerano za to. Napisati knjigu je veoma teško i ne vidim da imam tu vrstu naklonosti, jer sam više praktičan.
