Izvor: Kurir, 30.Apr.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VUJOŠEVIĆ:BOLI ME SUKOB NAVIJAČA I KLUBA
Trener Partizana Duško Vujošević u ekskluzivnom intervjuu za Kurir kaže da mu je ove sezone najteže pao nesporazum između navijača i kluba. Najbolji trener Evrope, tvorac mnogih košarkaških čuda, veruje da će taj problem biti prevaziđen jer, kako priznaje, postao je zavisnik od crno-belih fanova.
Ipak, priču počinjemo trilerom u Zagrebu, neverovatnim pogotkom Kecmana koji je brzinom svetlosti obišao planetu. Čak i oni stariji ne pamte kada se Vujošević tako radovao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
- Videli ste koliko su se oni radovali posle trojke Bogdanovića. Sve se odigralo tako brzo, za nas nesrećan pogodak igrača Cibone i potom neverovatan odgovor Kecmana. Nije bilo vremena za neke kočnice.
Da li ste uopšte videli let lopte i koš?
- Naravno, video sam koliko je vremena ostalo. Imao sam još jedan tajm-aut i nisam ga uzeo jer je ovako ispalo bolje. Oni bi postavili organizovanu odbranu i sve bi bilo teže. Gledao sam let lopte ne verujući baš puno da će proći kroz obruč.
Bilo je mnogo skeptika početkom sezone, posle američke turneje i poraza od Unikahe.
- Normalno je da smo krenuli sa dozom sumnje. Američka turneja je odigrana, a ekipa nije bila kompletna. Igrali smo protiv najjačih ekipa. Utakmica sa Unikahom došla je u nezgodan trenutak, bio je to poraz na jednu loptu, ali taj meč mi je ulio veliku nadu. Bio sam mnogo zabrinutiji pre toga.
Posle 22 godine idete ponovo na F4 Evrolige, Grbović nam je rekao da je hiljadu puta vratio film polufinala iz Genta. Da li ste ga vi vraćali?
- Bila je to veoma mlada ekipa, u koju se tada nije baš mnogo verovalo. Oni su bili veoma talentovani, ali nisu bili ono što su tek kasnije postali. Nismo imali ni dovoljno iskustva, ni ja ni klub. Ostao je žal što nismo do kraja prepoznali da možemo da postanemo šampioni Evrope. Osim toga što je to za klub bio prvi veliki iskorak, doneo je veliko iskustvo.
U međuvremenu ste svašta prošli, klub i vi kao trener. Kolike su šanse da se domognete finala u Parizu?
- Niko nam nije davao ni promil šanse da možemo do fajnal fora. Igra se samo jedna utakmica, na neutralnom terenu, i veoma je nezahvalno prognozirati. Ako bi se desila realnost, Olimpijakos je u prednosti. Međutim, u sportu se često ne dešavaju realne stvari.
Priča se da će u Parizu biti nekoliko hiljada fanova Olimpijakosa, ali Partizan je pokazao da ove sezone igra odlično u gostima.
- Veliku afirmaciju stekla je i naša publika. Imali smo priliku da vidimo neke igrače koji su u odlučujućim trenucima zadržavali hladnokrvnost i koncentraciju. Bilo je slučajeva, kao u Zagrebu, kada su svi u hali protiv nas, ali ipak je najlepše igrati pred svojim navijačima.
Kad vam je ove sezone bilo najteže?
- Najteže mi je pao nesporazum između navijača i kluba. Uspesi su nam zajednički i bilo bi glupo da ih bilo ko svojata, mi ili oni. Iskreno, postao sam zavisan od naše publike, koja nam je mnogo pomogla. Potrebno je da se problem reši, jer prijateljima opraštaš ono što drugima ne bi. Kad je u pitanju organizacija puta u Pariz, klub nema velikog iskustva jer se odlazak na fajnal for ne događa tako često. Siguran sam da će, ukoliko se ponovi ovakav uspeh, sve biti organizovano mnogo bolje i da će se greške ispraviti. Nesporazumi se dešavaju i u najboljim familijama i oni ne traju doživotno.
Vaš bivši igrač Milenko Tepić nedavno vas je vodio u pozorište. Šta ste gledali?
- Kad je za Uskrs bio u Beogradu, neko mu je preporučio predstavu „Pomorandžina kora“. Nismo imali nikakvu informaciju o njoj, ali posle sam bio veoma pogođen jer je centralna figura bio fudbaler koji nije ni obrazovan, ni pametan, ni moralan. Čini mi se da potiče iz Crne Gore. Bio sam zaprepašćen i voleo bih da se taj glumac skine pred punim stadionom, da vidim kako bi se osećao. Takvo posmatranje sporta je neprimereno, posebno u pozorištu.
Nedavno ste Veselom za rođendan kupili disk sa hitovima Azre.
- Ne razumem se preterano u muziku, ali mnogo volim Džonija i taj bend. Pre svega zbog onog što je stvorio i što mu je teško pao raspad zemlje. Koliko je Jugoslavija bila velika, pokazuje i to što preko mene još traje. Što se tiče poklanjanja, davanje je isto što i uzimanje.
Nisam znao ko je Čak Noris
Kako gledate na navijačke dosetke koje se odnose na vas? Upoređuju vas sa Čakom Norisom i smatraju da ste svemogući.
- Nisam ni znao ko je on dok to nije počelo da poprima takav značaj. Ne gledam akcione filmove i odgledao sam jedan njegov upravo zbog toga. Ja nisam neko ko ima moći sve da reši, posedujem određene sposobnosti, ali i ograničenja.
Ne znam šta bih radio da nije košarke
Šta kažete na izjavu Milorada Dodika da bi mnogi političari trebalo da se ugledaju na vas? Neki čak smatraju da ste idealni za premijera.
- Sad prelazite na neozbiljna pitanja. Ništa drugo ne znam da radim osim da se bavim košarkom. Ne znam šta bih drugo radio. Normalno da iz drugih oblasti želim da napravim transfer znanja. Imam sporedna interesovanja i pokazalo se da ipak pomažu u mom poslu. To radim tako da lične interese stavljam u drugi plan. Smatram da sam dobar trener, a dobrih stručnjaka nema mnogo.
Nadam se da naša hala neće biti Koridor 10
Čini se da od države dolaze neki pozitivniji signali, Partizan bi trebalo da dobije halu za treninge.
- To je obećanje, ali dobro je, do sada nije bilo ni obećanja. Nadam se da će biti realizovano, ali samo da ne bude priča kao za Koridor 10. Hala je za svaki klub kuća i nadam se da će to biti ostvareno.
